Ovo je HTML verzija priloga uz zahtjev za pristup informacijama 'dostava studije učinaka TTIP-a'.



 
 
 
 
 
STUDIJA: 
„UTJECAJ 
PARTNERSTVA 
ZA 
TRANSATLANTSKU  TRGOVINU  I  ULAGANJA 
IZMEĐU  EU-a  I  SAD-a  (TTIP)  NA  REPUBLIKU 
HRVATSKU“ 
 
Zagreb, 2016. 
PricewaterhouseCoopers d.o.o., Zagreb i 
Centar za meĎunarodni razvoj d.o.o., Zagreb 
 
 
 
 
 
Naručitelj: Ministarstvo vanjskih i europskih poslova Republike Hrvatske  
 
 

link to page 3 link to page 9 link to page 26 link to page 27 link to page 27 link to page 29 link to page 61 link to page 71 link to page 86 link to page 97 link to page 104 link to page 104 link to page 107 link to page 112 link to page 117 link to page 119 link to page 127 link to page 129 link to page 135 link to page 139  
SADRŽAJ 
1. UVOD ................................................................................................................................................. 2 
2. POVIJEST TTIP-a, PREGOVARAČKI KRUGOVI I PREGOVARAČKA STAJALIŠTA ........... 8 
3. ANALIZA TRGOVINE IZMEĐU REPUBLIKE HRVATSKE I SAD-a ..................................... 25 
3.1. Analiza trgovine robama sa SAD-om ........................................................................................ 26 
3.1.1. Izvoz roba ........................................................................................................................... 26 
3.1.2. Uvoz roba ........................................................................................................................... 28 
3.2. Analiza trgovine uslugama s SAD-om .................................................................................. 60 
3.3. Utjecaj TTIP-a na postojeće prepreke trgovini ................................................................... 70 
3.4. Analiza utjecaja TTIP-a na odrţivi razvoj ............................................................................ 85 
3.5. Utjecaj TTIP-a na ulaganja .................................................................................................... 96 
4. MAKROEKONOMSKA ANALIZA UČINAKA TTIP-a ............................................................. 103 
4.1. Izravni trgovinski učinci ............................................................................................................ 103 
4.2. Trgovinski obrasci i promjene u hrvatskoj 1995-2014 ............................................................. 106 
4.3. Izračun izravnih trgovinskih efekata ......................................................................................... 111 
4.4. Izračun makroekonomskih učinaka .......................................................................................... 116 
4.5. Neizravni učinci ........................................................................................................................ 118 
4.6. Ukupni direktni i indirektni efekti ............................................................................................ 126 
5. ZAKLJUČCI ................................................................................................................................... 128 
LITERATURA ................................................................................................................................... 134 
POJMOVNIK I KRATICE ................................................................................................................ 138 
 
 
 
 

 

 
1. UVOD 
 
Cilj projekta i ove studije jest naručitelju, Ministarstvu vanjskih i europskih poslova RH, dati 
cjelovite podatke o mogućim učincima TTIP-a na Republiku Hrvatsku, osobito: 
  uvid u izravne i neizravne učinke TTIP-a na Republiku Hrvatsku koji će pruţiti Vladi 
RH,  gospodarstvenicima,  poduzetnicima  i  potencijalnim  ulagačima  stručnu, 
dosljednu i nepristranu procjenu mogućih učinaka TTIP-a na Republiku Hrvatsku 
  studija  će  posluţiti  Vladi  Republike  Hrvatske  pri  kreiranju  modela  i  smjernica 
trgovinske politike. 
 
ŠTO JE TTIP? 
Partnerstvo  za  transatlantsku  trgovinu  i  ulaganja  (Transatlantic  Trade  and  Investment 
Partnership)  sporazum  je  kojim  SAD  i  EU  nastoje  postići  dogovor  o  pojednostavljivanju 
meĎusobne  trgovine  i  ulaganja.  Ekonomske  prepreke  izmeĎu  EU-a  i  SAD-a  relativno  su 
niske, ne samo zbog dugogodišnjeg članstva u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), već i 
zbog nedavno potpisanih sporazuma, primjerice Sporazuma o otvorenom nebu (Open Skies) 
izmeĎu EU-a i SAD-a, i rada Transatlantskog  ekonomskog vijeća. Već se početkom 1990-ih 
počeo  predlagati  odreĎen  oblik  jače  suradnje  EU-a  i  SAD-a  nakon  pada  Berlinskog  zida. 
Kasnije  je  2006.  godine  njemačka  kancelarka  Angele  Merkel  ponovila  inicijativu  nakon 
propasti  svjetskih  trgovinskih  pregovora  u  Dohi.  Naknadne  inicijative  uključuju:  stvaranje 
grupe  za  Transatlantski  ekonomski  dijalog  (TABD)  od  strane  vlada  s  obje  strane  Atlantika 
1995.  godine;  stvaranje  savjetodavnog  odbora,  transatlantskog  gospodarskog  partnerstva 
1998.  godine;  stvaranje  Transatlantskog  ekonomskog  vijeća  2007.  godine,  u  kojem 
predstavnici  poduzeća  koji  posluju  s  obje  strane  savjetuju  Vlade  s  obje  strane  Atlantika  i, 
konačno,  2011.  godine  stvaranje  skupine  stručnjaka  na  visokoj  razini  koji  su  u  svojim 
zaključcima, podnesenima 11. veljače 2013. godine, preporučili pokretanje pregovora o općem 
sporazumu  o  slobodnoj  trgovini.  Sjedinjene  Američke  Drţave  i  Europska  unija  zajedno 
predstavljaju  oko  50%  globalnog  BDP-a,  33%  svjetske  trgovine  robama  i  42%  svjetske 
trgovine uslugama. Postoji niz trgovinskih sukoba izmeĎu dviju sila, ali ti sporovi čine samo 
2%  od  ukupne  trgovine.  Prostor  slobodne  trgovine  izmeĎu  dvije  strane  predstavljao  bi 
potencijalno najveći regionalni sporazum o slobodnoj trgovini u povijesti. 
 
1.1.  EU I NJEGOVI TRGOVINSKI SPORAZUMI 
Ulaskom  u  EU  hrvatsko  se  trţište  još  više  otvorilo  novim  trţištima  kroz  sporazume  o 
slobodnoj trgovine EU s trećim zemljama. 

 

 
  
Pregled trgovinskih sporazuma EU1:  
Europsko ekonomsko područje (EEA) – sudionice zajedničkog trţišta koje nisu u EU:   
o  Farski otoci – od 1.1.1997.  
o  Norveška – od 1.7.1973.  
o  Island – od 1.4. 1973.  
o  Švicarska – od 1.1.1973. 
  Carinska unija: 
o  Andora – od 1.7.1991. 
o  Turska – od 31.12.1995.  
o  San Marino – od 1.12.1992.  
  SAA – Sporazumi o stabilizaciji i pridruţivanju: 
o  Makedonija – od 1.5.2004.  
o  Albanija – od 1.4.2009.  
o  Crna Gora – od 1.5.2010.  
o  Bosna i Hercegovina – od 1.7.2008. 
o  Srbija – od 1.2.2010.  
o  Moldavija – od 1.9.2014. 
o  Gruzija – od 1.9.2014. 
o  Ukrajina – 01.01.2016. 
o  Kosovo – potpisan u 27.10.2015. (primjena od 01.04.2016.) 
  EuroMed – sporazumi s mediteranskim zemljama: 
o  Alţir – Sporazum o pridruţivanju od 1.9.2005.  
o  Egipat - Sporazum o pridruţivanju od 1.6.2004. 
o  Izrael - Sporazum o pridruţivanju od 1.6.2000.  
o  Jordan - Sporazum o pridruţivanju od 1.5.2002. 
o  Libanon – Privremeni sporazum od 1.3.2003.  
o  Maroko - Sporazum o pridruţivanju od 1.3.2000.  
o  Palestina - Sporazum o pridruţivanju od 1.7.1997 
o  Sirija – Sporazum o suradnji od 1.7.1977. 
o  Tunis - Sporazum o pridruţivanju od 1.3.1998 
  Ostali sporazumi: 
o  Meksiko  –  Sporazum  o  ekonomskom  partnerstvu,  političkoj  koordinaciji  i 
suradnji od 1.7.2000. 
o  Juţnoafrička Republika – Sporazum o trgovini, razvoju i suradnji od 1.1.2000.  
                                                           
1 Neki od ovih sporazuma se primjenjuju još na RH. Na stranicama MVEP-a je trenutačno stanje: 
http://gd.mvep.hr/files/file/gd/2015/151030-trgovinski-sporazumi-nova-tablica-listopad-2015.pdf. 

 

 
o  Zemlje  CARIFORUMa  –  Sporazum  o  ekonomskom  partnerstvu  koji  se 
primjenjuje bez formalnog usvajanja 
o  Čile - Sporazum o pridruţivanju i Dodatni protokol, od 1.2.2003. (trgovina) 
1.3.2005. (cjeloviti sporazum) 
o  Madagaskar,  Mauricijus,  Sejšeli  i  Zimbabve  –  Prijelazni  sporazum  o 
partnerstvu potpisan u kolovozu 2009. 
o  Koreja – Sporazum o slobodnoj trgovini nove generacije potpisan 6.10.2010. 
o  Papua, Nova Gvineja i Fidţi – Prijelazni sporazum o partnerstvu koji je Papua 
Nova Gvineja ratificirala u svibnju 2011. 
o  EU-Irak – Sporazum o partnerstvu i suradnji potpisan 11.5.2012 
o  Kolumbija i Peru – Sporazum o trgovini potpisan 26.7.2012 
o  Srednja  Amerika  –  Sporazum  o  pridruţivanju  sa  snaţnom  trgovinskom 
komponentom potpisan 29.6.2012. 
 
Ulaskom  u  EU  Hrvatska  je  prepustila  jednom  većem  profesionalnom  timu  pregovore  o 
slobodnoj trgovini, ali i dobila na vaţnosti jer kao dio EU28 sada pregovara sa zemljama kao 
što su SAD, Kanada, Japan i Indija, s kojima to prije svakako ne bi mogla. 
Sporazumi EU-a u pripremi: 
  SAD – Partnerstvo za transatlantsku trgovinu i ulaganja (TTIP) –  pregovori počeli u 
lipnju 2013, trenutno završen 11. krug pregovora 
  Kanada  –  pregovori  počeli  u  travnju  2009.  i  završeni  u  rujnu  2014.  Očekuje  se 
ratifikacija. 
  Singapur – sporazum o trgovini, prosinac 2012., pregovori završeni u listopadu 2014. 
  ASEAN – sporazum o trgovini  
  Japan – pregovori počeli u oţujku 2013. 
  Malezija – pregovori počeli 2010. 
  Vijetnam – pregovori počeli 2012. 
  Tajland –pregovori počeli 2013. 
  Indija – pregovori počeli 2007, a do sada dovršeno 11 krugova 
  Novi Zeland – pregovori počeli u listopadu 2015. 
 
 

 


 
Grafikon 1.1.1. Globalni pregled europskih sporazuma o trgovini: 
 
Izvor: Europska komisija2. 
 
Za TTIP je posebno zanimljiv sporazum s Kanadom (EU-Canada Comprehensive Economic 
and  Trade  Agreement–  CETA3)  jer  se  radi  o  zemlji  koja  je  jedna  od  G7  zemalja,  razvijena 
poput SAD-a i usklaĎena u mnogim segmentima sa SAD-om. Naravno, razlikuje je činjenica 
da je pregovaračka pozicija SAD-a prema EU-u drugačija. TakoĎer, ovaj je sporazum nedavno 
postignut  pa  moţe  upućivati  na  daljnji  smjer  pregovora  i  posluţiti  kao  dobar  predloţak. 
MeĎutim,  najnovije  informacije  iz  Kanade  ukazuju  na  to  da  je  CETA  prioritet  te  će  se 
sukladno tomu do kraja godine naći pred kanadskim parlamentom. Stoga se moţe očekivati i 
u  Europskom  parlamentu,  a  potom  i  u  parlamentima  zemalja  članica  EU-a  koje  ga  moraju 
dodatno potvrditi. 
 
 
 
                                                           
2 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2006/december/tradoc_111588.pdf  
3 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2014/september/tradoc_152806.pdf  

 

 
1.2. SAD I NJEGOVI TRGOVINSKI SPORAZUMI 
SAD ima na snazi sljedeće sporazume o vanjskoj trgovini: 
FTA partner 
Stupio na snagu 
Panama 
31. listopada 2012. 
Kolumbija 
15. svibnja 2012. 
Juţna Koreja 
15. oţujka 2012. 
Peru 
1. veljače 2009. 
Kostarika 
1. siječnja 2009. 
Oman 
1. siječnja 2009. 
Dominikanska Republika 
1. oţujka 2007. 
Bahrein 
1. kolovoza 2006. 
Gvatemala 
1. srpnja 2006. 
Nikaragva 
1. travnja 2006. 
Honduras 
1. travnja 2006. 
El Salvador 
1. oţujka 2006. 
Maroko 
1. siječnja 2006. 
Australija 
1. siječnja 2005. 
Čile 
1. siječnja 2004. 
Singapur 
1. siječnja 2004. 
Jordan 
17. prosinca 2001. 
Meksiko (NAFTA) 
1. siječnja 1994. 
Kanada (NAFTA) 
1. siječnja 1994. 
Izrael 
1. rujna 1985. 
Izvor: http://www.state.gov/e/eb/tpp/bta/fta/fta/index.htm  
 
Od  navedenih  sporazuma  svakako  je  najznačajnija  NAFTA  (North-American  Free  Trade 
Agreement
) izmeĎu Meksika, Kanade i SAD-a potpisana početkom 1990-tih i koja je stupila 
na snagu 1994. godine.  
Očigledno  je  da  EU  ima  rašireniju  mreţu  sporazuma  o  slobodnoj  trgovini  od  SAD-a. 
MeĎutim,  vaţno  je  uočiti  preklapanja  sa  sporazumima  EU-a.  Tako  EU  i  SAD  imaju 

 

 
sporazume  o  slobodnoj  trgovini  s  Panamom,  Kolumbijom,  Peruom,  Dominikanskom 
Republikom,  Gvatemalom,  Nikaragvom,  Hondurasom,  El  Salvadorom,  Marokom,  Čileom, 
Jordanom, Izraelom i Meksikom, dok se o sporazumu izmeĎu EU-a i Juţne Koreje, odnosno 
Singapura,  još  pregovara,  a  onaj  izmeĎu  EU-a  i  Kanade  tek  treba  ratificirati.  SAD  ima 
sporazume s Bahreinom, Omanom, Australijom i Kanadom koje EU još nema. S druge strane 
EU ima sporazume s cijelim nizom zemalja sjeverne Afrike (od Tunisa do Sirije), jugoistočne 
Europe  (od  Srbije  do  Turske  s  kojom  ima  i  carinsku  uniju)  te  Afričkih  zemalja  koje  SAD 
nema. 
U pripremi su sljedeći sporazumi:  
TPP  (Trans-Pacific  Partnership)  izmeĎu  SAD-a  i  11  zemalja  pacifičkog  kruga:  Australije, 
Bruneja,  Kanade,  Čilea,  Japana,  Malezije,  Meksika,  Novog  Zelanda,  Perua,  Singapura  i 
Vijetnama. (SAD je s  Australijom, Kanadom, Čileom, Meksikom, Peruom i Singapurom već 
imao bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini (FTAs))  o kojem je pregovaranje završeno u 
listopadu 2015. godine i očekuje se ratifikacija u zemljama sudionicama sporazuma 
i TTIP s EU-om. 
 
1.5. METODOLOGIJA I TIM 
U  3.  poglavlju  upotrijebit  ćemo  usporedive  podatke  UNCTAD-a  o  trgovini  u  navedenim 
sektorima,  studije  koje  opisuju  trendove  kako  u  SAD-u  tako  i  u  EU-u  u  odgovarajućim 
navedenim  područjima,  kao  i  analize  trţišta  i  dosadašnje  regulacije  u  SAD-u  i  EU-u  u 
navedenim područjima. 
U 4. poglavlju ćemo upotrebom simulacija i ekonometrijske tehnike pokušati ocijeniti učinke 
trgovine  (koje  smo  identificirali  u  3.  poglavlju)  na  druge  navedene  makroekonomske 
varijable. 
Korespondentni autori za PwC-a/CID-a su: 
  dr. Ante Babić, za CID 
  Vesna Trnokop Tanta, za PwC 
 
 

 

 
2.  POVIJEST  TTIP-a,  PREGOVARAĈKI  KRUGOVI  I  PREGOVARAĈKA 
STAJALIŠTA 

 
2.1. Povijest TTIP-a 
Produljenje  Velike  recesije  u  nekim  zemljama  i  slab  rast  američkog  i  europskog  izvoza  te 
jačanje  utjecaja  zemalja  u  razvoju  poput  Kine,  Indije,  Rusije  i  Brazila  navelo  je  prije  svega 
američku administraciju na veću aktivnost u regionalnim trgovinskim pregovorima. Tako je 
taj  proces  iznjedrio  nakon  dugo  vremena  (od  NAFTA-e  koja  je  dogovorena  1995.  godine) 
pregovore  o  trgovini  na  strani  Pacifika,  odnosno  TPP  (Transpacifičko  partnerstvo,  Trans-
Pacific Partnership
), te prema europskim partnerima u okviru TAFTA-e (Transatlantic Free 
Trade  Agreement
)  koji  je  postao TTIP (Transatlantic  Trade  and Investment  Partnership). 
Ideja je predloţena na sastanku na vrhu izmeĎu SAD-a i EU-a u Washingtonu 29.11.2011. kad 
je oformljena visokorangirana grupa koja je trebala istraţiti kako osnaţiti američko-europske 
trgovinske odnose4. Nakon izvješća grupe 2012. godine europske su vlade 2013. godine dale 
mandat Europskoj komisiji za pregovore o TTIP-u5.  
Amerika i Europa ovime ţele postići povećanje trgovine i broja novih radnih mjesta osobito u 
područjima poput energetike, nanotehnologije, biotehnologije i ICT-a koji mogu ubrzati rast 
na obje strane s posebnim naglaskom na olakšavanje pristupa za MSP-ove. 
O TTIP-u se pregovara u tri glavna smjera: 
1.  Pristup trţištu  
- smanjivanje prepreka pristupu trţištu s obje strane 
2.  Regulatorna suradnja  
- pribliţavanje standarda i rada regulatora s obzirom na oba trţišta 
3.  Pravila  
-  pravila  poput  intelektualnog  vlasništva  i  drugih  koje  treba  posebno 
prilagoditi kako bi se smanjile prepreke osobito za MSP-ove 
Pregovarački  tim  EU-a  predvodi  glavni  pregovarač  Ignacio  Garcia  Bercero,  a  tim  čine 
stručnjaci Europske komisije iz Glavne uprave za trgovinu (DG TRADE) i drugih GU-ova koji 
sudjeluju ovisno o reguliranom području. 
Pregovarački  tim  SAD-a  predvodi  američki  glavni  pregovarač  Dan  Mullaney,  a  tim  čine 
stručnjaci drugih ministarstva SAD-a. 
 
 
 
                                                           
4 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2011/november/tradoc_148385.pdf  
5 http://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-11103-2013-DCL-1/en/pdf  

 

 
2.2. Pregovaračka stajališta EU-a 
Na području o pristupa trţištu europska strana nada se da će:  
1.  olakšati pristup europskim poduzećima (bez obzira na veličinu) na američko trţište  
2.  omogućiti lakše sudjelovanje europskim trţištima na javnim nabavama u SAD-u  
3.  omogućiti lakši uvoz roba i usluga za konačni proizvod europskih poduzeća 
4.  lakše utvrditi koji su proizvodi „Made in Europe“ i  
5.  olakšati ulaganje u Ameriku. 
Na području regulatorne suradnje europska strana nada se da će: 
1.  pribliţiti  stajališta  o  standardima, osobito  za  industrije  poput  kemijske,  kozmetičke, 
inţenjerstva/graĎevine,  medicinske  opreme,  ICT-ja,  farmaceutske,  tekstilne  i 
industrije vozila. 
2.  omogućiti priznavanje europskih standarda ako se zadovoljavaju odreĎeni uvjeti 
3.  započeti zajednički rad na uvoĎenju novih standarda kako se ne nametali novi različiti 
standardi. 
Na području pravila europska strana nada se da će: 
1.  osigurati da i manja poduzeća imaju koristi od TTIP-a 
2.  osigurati pristup energiji i sirovinama koje poduzeća trebaju 
3.  osigurati zaštitu intelektualnih prava osobito za mala poduzeća 
4.  omogućiti ulaganje s povjerenjem da će ulagač biti zaštićen ako nešto poĎe po zlu 
5.  omogućiti uštede novca i vremena utrošenih na papirologiju na carini. 
 
NAPUTCI EUROPSKOG PARLAMENTA EUROPSKOJ KOMISIJI6 
Prilikom  davanja  jasnog  mandata  Europskoj  komisiji  za  pregovore  sa  SAD-om  o  TTIP-u, 
2013.  godine  u  prethodnom  sazivu,  kao  i  2014.  i  2015.  godine  u  novom  sazivu,  Europski 
parlament donio je sljedeće naputke Europskoj komisiji: 
1.  U pogledu obuhvata i šireg konteksta 
a.  osigurati  transparentne  pregovore  koji  će  omogućiti  sklapanje  ambicioznog, 
uravnoteţenog i sveobuhvatnog sporazuma o trgovini izmeĎu SAD-a i EU-a s 
obostranim  koristima,  osobito  za  MSP-ove  i  graĎane  (kroz  bolje  standarde  i 
nova  radna  mjesta),  pri  čemu  sadrţaj  pregovora  mora  biti  vaţniji  od  brzine 
samih pregovora, 
                                                           
6 http://www.marietjeschaake.eu/wp-content/uploads/2015/06/2015-05-28-TTIP-report-A8-
0175_2015_EN.pdf  


 

 
b.  u  sva  tri  glavna  smjera:  pristupu  trţištu  (za  robu,  usluge,  ulaganja  i  javnu 
nabavu  na  svim  drţavnim  razinama),  smanjivanju  necarinskih  prepreka  i 
usklaĎivanju  propisa  te  razvoju  zajedničkih  pravila  i  standarda,  traţi  se 
ostvarivanje  ambicioznih  ciljeva  koji  će  biti  navedeni  uz  sva  tri  smjera  u 
konačnom sporazumu, 
c.  imati  u  vidu  stratešku  vaţnost  odnosa  izmeĎu  SAD-a  i  EU-a  te  zajedničkih 
vrijednosti koje se mogu promicati na taj način i globalno, 
d.  ovaj  sporazum  sa  SAD-om  ne  smije  biti  protivan  WTO  sporazumu  i  mora 
ojačati djelovanje WTO-a i rezultate koji su postignuti kroz WTO, 
e.  imati  u  vidu  da  prema  Sporazumu  o  funkcioniranju  EU-a  (TFEU,  Rimski 
ugovor)  trgovina  je  temeljni  dio  inozemnog  djelovanja  EU-a,  pa  treba 
procijeniti  učinke  konačnog  sporazuma  na  treće  zemlje  u  smislu  skretanja 
trgovine (trade diversion), 
f.  osigurati da sporazum jamči temeljna prava EU-a uključivanjem obvezujuće i 
suspenzivne  klauzule  o  ljudskim  pravima  kao  što  EU  to  standardno  ima  u 
sporazumima s trećim zemljama. 
2.  U pogledu pristupa trţištu 
a.  osigurati  da  pristup  trţištima  bude  u  različitim  područjima  recipročan, 
ambiciozan  te  da  odraţava  očekivanja  obje  strane,  odnosno  velike  razlike  u 
prijedlozima s obje strane moraju se uravnoteţiti, 
b.  ciljati  na  ukidanje  svih  meĎusobnih  carina  uz  poštivanje  osjetljivih  
poljoprivrednih  i  industrijskih  proizvoda  s  obje  strane  koji  se  moraju 
dogovoriti  tijekom  pregovora,  pri  čemu  bi  nedavni  pregovori  za  CETA-u 
(sporazum EU-a s Kanadom) mogli posluţiti kao dobar primjer  za prijelazna 
razdoblja, kvote i rijetke primjere isključivanja iz sporazuma, 
c.  učiniti  svaki  napor  da  se  zadrţi  sigurnosna  klauzula  koja  omogućuje 
uravnoteţivanje trţišta ako u nekom području povećanje uvoza naruši domaću 
proizvodnju hrane, 
d.  imati  u  vidu  da  u  EU-u  kao  najvećem  trgovinskom  bloku  postoje  značajni 
interesi  koje  treba  braniti,  osobito  inţenjerstvo/graĎevinarstvo  i  ostale 
profesionalne usluge, telekomunikacije, financijske i transportne usluge, 
e.  povećati  pristup  trţišnim  uslugama  prema  „pristupa  hibridnog  popisa“ 
koristeći „pozitivni popis“ za usluge kojima se daje pristup, pri čemu se usluge 
koje  će  se  otvoriti  za  strana  poduzeća  izričito  navode,  dok  se  nove  usluge 
isključuju, osiguravajući da se moguće pat-pozicije i preskakanja primjenjuju 
na  nediskriminatornoj  osnovi  te  omogućuju  dovoljno  fleksibilnosti  da  se 
usluge koje su od općeg gospodarskog interesa vrate pod javnu kontrolu, kao i 
10 
 

 
da se predvide slučajevi novih i inovativnih usluga u kojima će se upotrijebiti 
„pristup negativnih popisa“ u „nacionalnom tretmanu“ usluga, 
f.  u  pregovorima  se  treba  značajno  pozabaviti  američkim  ograničenjima  na 
pomorske  i  transportne  usluge  za  poduzeća  u  europskom  vlasništvu  koja  su 
proizašla  iz  Jonesova  zakona7,  Zakona  o  stranom  jaruţanju8,  Federalnog 
zakona  o  zrakoplovstvu9  te  Zakona  o  zračnoj  kabotaţi10  te  ih  ukinuti,  ali  i 
posvetiti se ograničenjima na europsko vlasništvo u američkim zrakoplovnim 
poduzećima što smanjuje pristup europskim poduzećima na američko trţište 
te smanjuje mogućnosti inovacija, 
g.  jasno opredjeljenje da pregovarači izuzmu iz sporazuma o TTIP-u sve sadašnje 
i  buduće  usluge  od  općeg  interesa  (Services  of  General  Interest)  i  usluge  od 
općeg  ekonomskog  interesa  (Services  of  General  Economic  Interest), 
uključujući  vodu,  zdravstvo,  socijalne  usluge,  sustave  socijalnog  osiguranja  i 
obrazovanje,  te  da  lokalne  i  nacionalne  vlasti  upravljaju  naručivanjem, 
organizacijom, financiranjem i pruţanjem navedenih usluga, 
h.  stremiti  obostranom  priznavanju  profesionalnih  kvalifikacija  kako  bi  se 
profesionalcima  iz  SAD-a  i  EU-a  omogućilo  nesmetano  djelovanje  na  obje 
strane  te  kako  bi  se  povećala  mobilnost  ulagača,  profesionalaca  i 
visokoobrazovanih radnika i tehničara s obje strane u sektorima pokrivenima 
TTIP-om, 
i.  imati  u  vidu  da  je  olakšavanje  dobivanja  viza  za  SAD  za  europske  pruţatelje 
roba  i  usluga  ključno  za  potpuno  ostvarivanje  sporazuma,  te  stoga  vršiti 
pritisak  na  američke  vlasti  da  osiguraju  potpuni  vizni  reciprocitet  izmeĎu 
SAD-a i svih zemalja članica EU-a, 
j.  kombinirati pregovore o pristupu trţištu financijskih usluga s konvergencijom 
u  regulaciji  na  najvišoj  razini,  osobito  u  području  financijske  stabilnosti  (u 
smislu  BASEL  pravila),  prava  potrošača  i  prava  zemalja  članica  EU-a  da 
nadziru  financijske  institucije  ili  ograniče  ili  ukinu  odreĎene  financijske 
proizvode, 
k.  uspostaviti bolju  suradnju  u  borbe protiv  financijskog  i poreznog  kriminala  i 
korupcije, 
                                                           
7 Jones Act, iz 1920., kojim se propisuje da prijevoz između američkih luka mogu obavljati samo plovila koja 
plove pod američkom zastavom. 
8 Foreign Dredging Act, iz 1906., koji neameričkim pružateljima zabranjuje održavanje luka (što uključuje nasipe 
i jaružanje). 
9 Federal Aviation Act, iz 1958., kojim se uređuje civilno i vojno zrakoplovstvo u SAD-u. 
10 US Air Cabotage law, iz 1949., koji, se propisuje da prijevoz između američkih zračnih luka mogu obavljati 
samo zrakoplovi koji lete pod američkom zastavom. 
11 
 

 
l.  osigurati  da  se  niti  jedan  dio  pravne  stečevine  ne  kompromitira  većim 
protokom podataka preko granica i da se zaštiti privatnost podataka usprkos 
većoj  liberalizaciji  e-poslovanja,  telekomunikacija  i  financija  izmeĎu  EU-a  i 
SAD-a, kao i da potiče treće zemlje na usvajanje tih većih standarda, 
m.  imati  u  vidu da  će  pristanak  Europskog  parlamenta  na  konačni  tekst  TTIP-a 
ovisiti o potpunom napuštanju američkog masovnog nadzora te u tom smislu 
očuvanja prava privatnosti i zaštite privatnih podataka graĎana EU-a. 
n.  osigurati  da  se  povjerenje  izmeĎu  SAD-a  i  EU-a  narušeno  skandalima 
masovnog nadzora koje je provodio SAD povrati brzo i potpuno, 
o.  dodati  ambiciozno  poglavlje  o  konkurenciji  i  trţišnom  natjecanju, 
osiguravajući  da  se  europska  pravila  trţišnog  natjecanja  poštuju,  osobito  u 
digitalnom  svijetu,  te  osigurati  da  se  privatna  poduzeća  mogu  pravedno 
natjecati s poduzećima u drţavnom vlasništvu i pod drţavnom kontrolom, kao 
i da se drţavne subvencije privatnim poduzećima reguliraju transparentno, 
p.  pozvati  na  otvorenu  konkurenciju  i  razvoj  u  digitalnom  gospodarstvu,  kao  i 
naglasiti u pregovorima da je digitalno gospodarstvo ključno za transatlantsko 
trţište i još vaţnije za zajednički utjecaj u svijetu, 
q.  imati u vidu za usluge informacijskog društva i telekomunikacijske usluge da 
su TTIP-om osigurana jednaka pravila igre i transparentnost na oba trţišta uz 
obvezu američkih pruţatelja da poštuju standarde i pravila sigurnosti i zaštite 
osobnih podataka kad posluţuju europske graĎane, 
r.  osigurati  prema  UNESCO-voj  definiciji  zaštitu  i  promicanje  različitosti 
kulturnog  izričaja,  promicanje  kulturnih  i  lingvističkih  različitosti,  medijskih 
sloboda  i  medijskog  pluralizma,  bez  obzira  na  tehnološku  platformu,  pritom 
imajući  u  vidu  da  mandat  dan  Europskoj  komisiji  izričito  ne  obuhvaća 
audiovizualne usluge, 
s.  ništa  u  sporazumu  ne  smije  ugroziti  mogućnost  EU-a  i  zemalja  članica  da 
subvencioniraju  i  financijski  podupiru  djelatnosti  kulture  i  kulturne, 
obrazovne, audiovizualne i tiskovne/medijske usluge, 
t.  utvrditi da se sustav fiksne cijene knjiga i fiksiranja cijene novina neće narušiti 
TTIP-om, 
u.  ambiciozno poglavlje o pristupu javnoj nabavi na svim razinama vlasti u SAD-
u,  osobito  za  MSP-ove  iz  EU-a  koje  u  tome  još  uvijek  sprečava  Zakon 
„Kupujmo američko“11, te osigurati da će se postignuti dogovor o obostranom 
pristupu javnoj nabavi drţati na svim razinama, 
                                                           
11 Buy American Act of 1933, iz 1933., kojim se nalaže da u javnoj nabavi sve razine vlasti moraju favorizirati 
američka poduzeda i ponuđače. 
12 
 

 
v.  osigurati  jednak  i  transparentan  postupak  pristupa  na  trţište  EU-a  i  SAD-a, 
osobito za MSP-ove na svim razinama vlasti, 
w.  promicati javnu nabavu u skladu s načelima odrţivog razvoja prema OECD-u, 
kako na oba trţišta, tako i zajednički na meĎunarodnim forumima, 
x.  osigurati  da  američke  drţave  budu  uključene  u  proces  kako  bi  se  postigli 
smisleni rezultati u javnoj nabavi za europska poduzeća (osobito MSP-ove), 
y.  na području javne nabave imati u vidu osjetljivu prirodu obrane i sigurnosti te 
uzeti  u  obzir  ciljeve  stvaranja  Europske  sigurnosne  i  obrambene  politike, 
trţišta i industrijske osnove, kao što je to zacrtano 2013. godine. 
z.  osigurati  da  pregovori  o  podrijetlu  proizvoda  rezultiraju  djelotvornim 
pravilima kojima će se utvrditi zajednički standardi, jasni kriteriji podrijetla i 
kumulacije  podrijetla  te  uzeti  u  obzir  sporazum  s  Kanadom  i  moguće 
osuvremenjivanje sporazuma  s  Meksikom, donijeti  jasna pravila  o  tome  koje 
treće  zemlje  treba  isključiti  iz  kumulacije  podrijetla,  a  koje  vrijedne  partnere 
koji  su  zainteresirani  za  carinsku  uniju  bilo  s  EU-om,  bilo  s  SAD-om  treba 
uključiti u pravila o podrijetlu. 
3.  U pogledu regulatorne suradnje i necarinskih prepreka (NTB) 
a.  osigurati  da  se  poglavljem  o  regulaciji  promiče  učinkovito,  transparentno 
okruţenje  koje  potiče  konkurentnost,  sprečavajući  buduće  NTB-ove  koji 
posebno  negativno  utječu  na  MSP-ove,  uz  istovremeno  zadrţavanje  najviših 
standarda  zdravlja,  kvalitete  i  sigurnosti,  prava  iz  radnog  odnosa,  kulturne 
raznolikosti, prava ţivotinja i okoliša koji već postoje u EU; obje strane trebaju 
iznijeti u pregovorima koji su to minimalni standardi ispod kojih se neće ići, 
kao  i  osigurati  transparentni  postupak  za  zajednički  rad  na  novim 
standardima  koji  će  obuhvaćati  rad  s  dionicima  i  zaobići  područja  u  kojima 
SAD  i  EU  već  imaju  dijametralno  suprotne  stavove  (poput  REACH-a  o 
kemijskim tvarima) te u kojima EU još  nije formirao stav (npr. kloniranje ili 
kemikalije koje ugroţavaju endokrine ţlijezde), 
b.  zasnivati  pregovore  o  tehničkim  preprekama  trgovini  (TBT)  i  sanitarnim  i 
fitosanitarnim (SPS) mjerama na načelima multilateralnih pregovora te štititi 
europske  SPS  procedure,  pokušati  ukinuti  prezahtjevne  uvozne  procedure  u 
Americi  ili  smanjiti  njihov  broj,  postići  transparentnost,  priznavanje 
istovrijednosti  standarda  i  otklanjanje  prethodnih  odobravanja  i  inspekcija 
kao trajnih mjera, zadrţavajući standarde koji štite ljude, ţivotinje i okoliš, 
c.  ohrabriti američku stranu da ukloni zabranu uvoza govedine, 
d.  u vezi s poglavljem o horizontalnoj regulatornoj suradnji jačati suradnju kako 
bi se izbjeglo nepotrebno razmimoilaţenje u stavovima kod novih proizvoda, a 
13 
 

 
kod  prethodno  usvojenih  standarda  razmjenom  informacija  postići  najviši 
mogući stupanj priznavanja istovrijednosti standarda sigurnosti za vozila kao 
jedan od glavnih ciljeva ovog poglavlja, 
e.  nastaviti jamčiti visoku razinu standarda sigurnosti proizvoda uz istovremeno 
ukidanje  dvostrukih  provjera,  osobito  za  proizvode  s  niskim  rizikom  za 
potrošače, 
f.  obratiti  paţnju  na  carinske  formalnosti  radom  na  detaljnom  usklaĎivanju 
carinskih postupaka, 
g.  jasno  utvrditi,  radi  buduće  suradnje  na  regulatornom  dijelu,  koji  propisi 
predstavljaju  TBT  ili  nepotrebno  dupliciranje  pravila,  a  koji  predstavljaju 
standarde koji se ţele zadrţati, 
h.  potpuno poštovati autoritet regulatornih tijela na obje strane, kao i Europskog 
parlamenta  koji  ima  vaţnu  ulogu  u  postupku  donošenja  sporazuma,  ali  i 
nadleţnost  svih  tijela  na  nacionalnoj  i  lokalnoj  razini  za  provoĎenje  vlastitih 
politika uz što veću transparentnost. 
4.  U pogledu pravila 
a.  kombinirati  pregovore  o  pristupu  trţištu  i  regulatornoj  suradnji  s 
ustanovljavanjem ambicioznih pravila i načela, imajući u vidu da svaki smjer 
ima svoje posebne osjetljive točke u odrţivom razvoju, energiji, području MSP-
ova, ulaganjima i javnim poduzećima, 
b.  osigurati da poglavlje o odrţivom razvoju sadrţi sporazume koji se temelje na 
radnim standardima koje podupire ILO, kao i da multinacionalne korporacije 
potpišu  obvezu  o  društveno  odgovornom  poslovanju  prema  smjernicama 
OECD-a, 
c.  osigurati da se radni i okolišni standardi ne odnose samo na trgovinu, već i na 
ulaganja, trgovinu uslugama, javnu nabavu i regulatornu suradnju, 
d.  osigurati da se radni i okolišni standardi mogu provoditi na temelju najboljih 
iskustava iz postojećih FTA-ova koje EU i SAD imaju s drugim zemljama, 
e.  osigurati  da  radnici  koji  rade  za  multinacionalna  poduzeća  registrirana  po 
zakonima EU-a imaju sva prava propisana EU-ovom Direktivom o radu, 
f.  osigurati  procjenu  utjecaja  TTIP-a  na  odrţivost  kako  ekonomsku,  socijalnu, 
okolišnu  tako  i  na  zaposlenost  u  skladu  s  direktivom  EU-a  o  SIA 
(Sustainability  Impact  Assesment)  koju  će  Europska  komisija  pripremiti  za 
sve zemlje članice, 
g.  zadrţati kao jedan od ciljeva posebno poglavlje o energetici koje će sadrţavati i 
dio o industrijskim sirovinama, a kojim će se osigurati meĎusobna suradnja u 
području  energetike,  kao  i  ukidanje  nepotrebnih  prepreka  i  jačanje 
14 
 

 
konkurencije na oba trţišta, osobito glede ukidanja iznimki na porez na gorivo 
kod avionskog goriva, 
h.  osigurati pravo svakog partnera na istraţivanje u energetici sve do pronalaska 
energenata, kao i primjenu nediskriminatornog načela kada se oni ponude za 
iskorištavanje  bilo  kojem  privrednom  subjektu  s  područja  obaju  partnera,  te 
da  ništa  u  sporazumu  ne  moţe  spriječiti  demokratske  nediskriminatorne 
odluke koje se donose radi sigurnosti ili opreznosti, 
i.  osigurati da se TTIP-om promiču „zelena“ dobra i usluge kako bi se povećao 
broj „zelenih radnih mjesta“ i očuvao okoliš u oba partnera, 
j.  osigurati  da  se  TTIP  koristi  kao  forum  za  razvoj  ambicioznih  i  meĎusobno 
obvezujućih  standarda  odrţivosti  za  proizvodnju  energije  i  energetsku 
učinkovitost, kao i za zajednička istraţivanja, razvoj i inovaciju te promicanje 
tehnologija s niskim emisijama ugljika, 
k.  osigurati  da  se  TTIP-om  pridonese  odrţivijem  upravljanju  ribljim  fondom, 
osobito iskorjenjujući nelegalno ribarenje, 
l.  osigurati  da  TTIP  sadrţi  posebno  poglavlje  o  MSP-ovima  koje  će  posebno 
pomoći  tom  segmentu  (uključujući  i  mikropoduzeća)  i  EU-a  i  SAD-a  na 
temelju iskustva MSP-ova izvoznika kako bi se postigla „ubrzana procedura“ i 
„one-stop-shop“ za MSP-ove, 
m.  osigurati  da  TTIP  sadrţi  posebno  poglavlje  o  ulaganjima  koje  će  se  baviti  i 
ulaganjem  i  zaštitom  ulagača,  imajući  u  vidu  i  neke  osjetljive  sektore  i 
područja ulaganja, kao i da preostala područja budu nediskriminatorna prema 
ulagačima uz poboljšanje povjerenja ulagača u ulaganje u EU-u, 
n.  osigurati da se zaštita ulagača temelji na promjenama nakon početka rada koje 
su  diskriminatorne  prema  ulagaču,  te  da  se  procedure  propišu  kako  ne  bi 
došlo do banalnih tuţbi, a tijek kapitala trebao bi biti slobodan sukladno EU-
ovim direktivama, osiguravajući sigurnosne mehanizme u slučaju financijskih 
kriza, 
o.  osigurati primjenjivost meĎunarodnih sporazuma i ukidanje diskriminatornih 
ugovora izmeĎu pojedinih zemalja članica EU-a i SAD-a u području ulaganja, 
vratiti povjerenje u sudove u obje zemlje, predloţiti trajno rješenje u kojem bi 
u  transparentnom  i  demokratskom  postupku  izabrani  neovisni  suci  mogli 
rješavati sporove izmeĎu  ulagača i zemalja, dok se za srednjoročno razdoblje 
predviĎa osnivanje MeĎunarodnog investicijskog sudišta, 
p.  osigurati  da  TTIP  sadrţi  ambiciozno  i  moderno  poglavlje  o  pravima 
intelektualnog vlasništva kojim će se precizno odrediti područja intelektualnog 
vlasništva,  uključujući  zemljopisnu  oznaku,  te  pruţiti  dovoljna  zaštita  bez 
15 
 

 
kočenja potrebe za reformiranjem EU-ova sustava zaštite prava intelektualnog 
vlasništva,  kao  i  osigurati  ravnoteţa  izmeĎu  zaštite  prava  intelektualnog 
vlasništva (IPR, Intelectual Property Rights) i socijalnih standarda kao što su 
npr. cjenovno pristupačni lijekovi (tzv. generički lijekovi), 
q.  osigurati  da  poglavlje  o  IPR-u  ne  sadrţi  klauzule  o  kaznenoj  odgovornosti 
internetskih i podatkovnih posluţitelja za prijestupe kao sredstvu provoĎenja 
IPR-a, kao što je to bio slučaj u odbačenom ACTA sporazumu, 
r.  osigurati  snaţnu  prepoznatljivost  i  zaštitu  zemljopisnih  oznaka  proizvoda  iz 
EU-a koji ih imaju, 
5.  U pogledu transparentnosti, civilnog društva, javnog i političkog dosega: 
a.  nastaviti  ulagati  napore  u  povećanje  transparentnosti  pregovora  javnim 
objavljivanjem dokumenata, 
b.  uvjeriti i američku stranu u poboljšanje transparentnosti procesa, 
c.  osigurati javnu raspravu o koristima i troškovima TTIP-a, 
d.  neprekidno raditi na jačanju dijaloga s dionicima u procesu pregovaranja, 
e.  potaknuti  zemlje  članice  da  putem  svojih  zastupnika  u  europskim 
institucijama  i  nacionalnim  parlamentima  upoznaju  svoje  graĎane  i  ostale 
subjekte sa sadrţajem  sporazuma, 
f.  osigurati  strukturirane  razgovore  izmeĎu  glavnih  institucija  europske  i 
američke strane o glavnim točkama sporazuma, 
g.  osigurati  da  TTIP  i  njegova  buduća  provedba  budu  osnova  za  stvaranje 
zajedničkih standarda i zajedničkih vrijednosti. 
 
STAVOVI DIONIKA12 
Istraţivanje  stavova  zaklade  Bretelsman  iz  2014.  godine  u  kojem  su  zaklada  Bretelsman  i 
Atlantski savjet intervjuirali više od 300 zainteresiranih osoba iz stručne javnosti, poslovnog 
svijeta,  vlada  i  zakonodavstava,  a  koje  predstavlja  nastavak  istraţivanja  iz  2013.  godine, 
donijelo je zanimljive rezultate. Naime, dionici i dalje uglavnom (s 85,2% za i 14,8% protiv) 
vjeruju  da  će  se  uspjeti  doći  do  sporazuma.  Pritom  većina  (57,2%)  smatra  da  će  doći  do 
umjerenog  sporazuma,  njih  29,3%  da  će  doći  do  širokog  i  sveobuhvatnog  sporazuma,  dok 
svega  13,5%  smatra  da  će  sporazum  biti  samo  formalan  s  malo  ostvarenog  napretka  i 
ustupaka. Promjena u odnosu na prethodno istraţivanje jest u tempiranju sporazuma. Dok je 
u prethodnom istraţivanju najviše ispitanika očekivalo zaključenje sporazuma do kraja 2015. 
ili 2016. godine, zbog komplikacija u pregovorima tijekom 2014. godine, izbora novog saziva  
Europskog  parlament  i  sličnog  sada  uglavnom  očekuju  da  će  se  pregovori  završiti  do  kraja 
                                                           
12 http://www.bfna.org/sites/default/files/publications/2014%20TTIP%20Stakeholder%20Survey_web.pdf  
16 
 

 
2016.  godine,  zatim  2017.  pa  2018.  godine.  Što  se  tiče  razlika  u  dionicima  s  obje  strane, 
američki  dionici  općenito  su  zadovoljniji  s  transparentnošću  procesa  pregovoranja, 
uključenjem  dionika,  kao  i  obavještavanjem  o  troškovima  i  koristima.  Ukupan  broj 
zadovoljnih  američkih  dionika  iznosi  više  od  50%,  dok  se  na  europskoj  strani  biljeţi  40% 
zadovoljnih i djelomično zadovoljnih dionika. Nadalje, dionici su napravili i popis prioriteta 
te procijenili koliko će ih teško biti postići: 
 
Tablica 2.2.1. Popis prioriteta dionika i procjena teţine za postizanje 
Važnost (1 - najmanje važno, 5 - najviše važno) Težina (1 - najlakše, 5 - najteže)
Ukidanje carina
4,1
2,44
Značajna konvergencija regulatornih pravila
4
3,02
Značajna konvergencija regulatornih procesa
3,81
3,48
Značajna konvergencija prekograničnog tijeka informacija i digitalne ekonomije
3,7
3,41
Uzajamna priznavanja regulacije u financijskoj industriji
3,69
3,71
Konvergencija u farmaceutskim testiranjima i procedurama za novi lijek
3,68
3,35
Značajno smanjenje barijera u izvozu energije
3,64
3,08
Zajednička pravila prema tredim zemljama oko subvencija, domadeg sadržaja i državnih poduzeda
3,58
3,05
Značajan pristup javnoj nabavi na svim razinama države
3,54
3,71
Obostrana liberalizacija investiranja i povedanje zaštite investitora
3,52
3,33
Zaštita intelektualnog vlasništva i provođenje zaštite audiovizualnih i muzičkih prava
3,51
3,22
Značajan napredak kod sanitarnih i fitosanitarnih pravila
3,48
3,37
Značajna konvergencija pravila u okolišu
3,28
3,75
Konvergencija, priznavanje i/ili uklanjanje geografske indikacije
3,1
3,28
Značajno priznavanje GMO i proizvoda tretiranih hormonima
2,9
4,4
Značajna liberalizacija pomorskog prijevoza (Jonesov zakon)
2,89
3,35
Značajna konvergencija radnih standarda
2,88
3,5
Kvote za nacionalni sadržaj i ograničavanje prava vlasništva nad audiovizualnim djelima
2,57
3,4  
Izvor: Bretlesman stiftung.13 
 
2.3. Pregovaračka stajališta SAD-a 
Iz  izjava  predsjednika  Obame  prilikom  početka  pregovora  o  TTIP-u14  te  sluţbenih  dopisa 
ministarstava SAD-a15 moţemo razlučiti ţelje i stajališta SAD-a: 
1.  Trgovina robama 

ukidanje svih carina i troškova na trgovinu poljoprivrednim, industrijskim 
i potrošačkim proizvodima izmeĎu SAD-a i EU-a sa značajnim ukidanjima 
od samog stupanja na snagu sporazuma i uz prijelazna razdoblja kada je to 
potrebno za osjetljive proizvode te prikladne zaštitne mehanizme koji će se 
primjenjivati ako i kada je to potrebno. 
2.  Tekstil 
                                                           
13 http://www.bfna.org/sites/default/files/publications/2014%20TTIP%20Stakeholder%20Survey_web.pdf  
14 https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2013/06/17/remarks-president-obama-uk-prime-minister-
cameron-european-commission-pr  

15 https://ustr.gov/about-us/policy-offices/press-office/press-releases/2014/March/US-Objectives-US-Benefits-
In-the-TTIP-a-Detailed-View 
 
17 
 

 

potpuni  uzajamni  pristup  trţištu  EU-a  za  američke  tekstilne  i  odjevne 
proizvode  uz  djelotvornu  i  učinkovitu  carinsku  suradnju  kako  bi  se 
olakšala trgovina tekstilom i odjećom izmeĎu EU-a i SAD-a. 
3.  Necarinske prepreke i regulacija 

ukloniti  ili  smanjiti  necarinske  prepreke  koje  smanjuju  mogućnosti 
američkog izvoza, osiguravaju konkurentsku prednost proizvoda iz EU-a ili 
na  drugi  način  narušavaju  trgovinu,  kao  što  su  neopravdana  sanitarna  i 
fitosanitarna  (SPS)  ograničenja  koja  se  ne  temelje  na  znanosti, 
neopravdane  tehničke  prepreke  trgovini  (TBT)  i  druge  prepreke  "nakon 
granice",  uključujući  i  restriktivno  administriranje  carinskih  kvota  te 
dozvola  i  licenci  koje  nameću  nepotrebne  troškove  i  ograničavaju 
konkurentne mogućnosti za američki izvoz. 

uz  odrţavanje  razine  zdravlja,  sigurnosti  i  zaštite  okoliša  na  koje  su 
Amerikanci  navikli  Amerikanci  traţe  veću  usuglašenost  SAD-a  i  EU-a  u 
propisima  te  suradnju  u  razvoju  standarda  s  ciljem  smanjenja  troškova 
povezanih s nepotrebnim regulatornim razlikama i olakšavanjem trgovine, 
izmeĎu  ostalog,  promicanjem  transparentnosti  u  razvoju  i  provedbi 
propisa i dobrih regulatornih praksi,  kao i uspostavljanje mehanizama za 
budući  napredak  s  kojim  se  paralelno  provode  inicijative  regulatorne 
suradnje kada je to primjereno, 

američka  strana  ţeli  kao  temelj  iskoristiti  ključna  načela  i  norme  WTO 
sporazuma  o  tehničkim  preprekama  u  trgovini  (TBT)  i,  prema  potrebi, 
sektorski pristup kako bi se postigao smislen pristup trţištu te uspostaviti 
mehanizme  za  poboljšanje  dijaloga  i  suradnje  o  pitanjima  povezanima  s 
TBT-om, 

na temelju ključnih načela i normi Svjetske trgovinske organizacije (WTO) 
o  primjeni  sanitarnih  i  fitosanitarnih  mjera  (SPS)  primjenjivati  iste, 
temeljeno  na  znanstvenim  i  meĎunarodnim  standardima,  samo  u  mjeri 
potrebnoj  za  zaštitu  ţivota  ili  zdravlja  ljudi,  ţivotinja  ili  biljaka,  te  razviti 
takve  mjere  na  transparentan  način  bez  nepotrebnog  odlaganja  i 
uspostaviti trajni mehanizam za poboljšan dijalog i suradnju u rješavanju 
bilateralnih pitanja povezanih sa SPS-om. 
4.  Pravila podrijetla 

uspostaviti pravila o podrijetlu kojima bi se osiguralo da se carinske stope 
TTIP  sporazuma  primjenjuju  samo  na  robu  s  podrijetlom  i  da  se  odrede 
postupci za primjenu i provedbu tih pravila. 
5.  Trgovina uslugama 
18 
 

 

bolji sveobuhvatni pristup trţištu EU-a za usluge i mogućnost  rasprave o 
radu monopolista i poduzeća u drţavnom vlasništvu, 

ojačati  transparentnost,  nepristranost  i  zakonske  postupke  za  dodjelu 
ovlaštenja za opskrbu usluga, postaviti dodatne norme u nekim usluţnim 
sektorima te poboljšati regulatornu suradnju kada je to prikladno. 
6.  E-poslovanje i ICT 

razviti  odgovarajuće  odredbe  kako  bi  se  olakšalo  korištenje  elektroničke 
trgovine kao podrške trgovini roba i usluga, uključujući i obveze da se ne 
nametnu  carine  na  digitalne  proizvode  ili  neopravdano  diskriminira 
proizvode koji se isporučuju elektronički, 

dodati odredbe koje olakšavaju prekogranično kretanje tokova podataka. 
7.  Ulaganja 

osigurati za američke ulagače prava u EU-u usporediva s onima koja su im 
dostupna  pod  američkim  pravnim  načelima  i  u  američkoj  praksi  te 
istodobno osigurati da ulagači iz EU u Sjedinjenim Američkim Drţavama 
ne  dobivaju  veća  materijalna  prava  od  američkih  ulagača  u  Sjedinjenim 
Američkim Drţavama, 

osigurati da se prema američkim ulagačima postupa na jednako povoljan 
način kao i s drugim ulagačima iz EU-a ili stranim ulagačima u EU-u  te 
nastojati  smanjiti  ili  ukloniti  umjetne  prepreke  za  osnivanje  i 
funkcioniranje američkog ulaganja u EU-u, 

pruţiti  i  odrţavati  smislene  postupke  za  rješavanje  sporova  izmeĎu 
američkih  ulagača  i  EU-a  i  njegovih  drţava  članica  koje  su  u  skladu  s 
ciljevima  brzog,  poštenog  i  transparentnog  načina  rješavanja  sporova  i 
ciljem  osiguravanja  da  vlade  zadrţe  pravo  na  samostalnog  donošenja 
regulativa u javnom interesu. 
8.  Olakšavanje carinskih i trgovinskih postupaka 

uspostaviti  normu  kojom  bi  se  osiguralo  transparentno,  učinkovito  i 
predvidljivo ponašanje carinskih tijela, kao i osiguralo da se carinske mjere 
ne  primjenjuju  na  način  koji  stvara  neopravdane  proceduralne  prepreke 
trgovini, te unaprijediti carinsku suradnju izmeĎu SAD-a i EU-a i njegovih 
drţava članica. 
9.  Javna nabava 

mogućnosti pristupa za američke robe, usluge i američke dobavljače roba i 
usluga trţištima javnih nabava EU-a i njegovih drţava članica, 

osigurati  pravedno,  transparentno  i  predvidivo  ponašanje  u  postupcima 
javne  nabave  te  da  se  prema  američkim  dobavljačima  roba  i  usluga  na 
19 
 

 
jednako  povoljan  način  kao  i  s  domaćim  i  drugim  stranim  dobavljačima 
proizvoda i usluga u EU-u i njezinim drţavama članicama. 
10. Radni odnosi 

dobiti, u skladu s američkim prioritetima i ciljevima, odgovarajuća jamstva 
EU-a  za  meĎunarodno  priznata  prava  iz  radnog  odnosa  i  učinkovitu 
provedbu tih prava te uspostaviti postupke za konzultacije i suradnju kako 
bi se poštivala meĎunarodno priznata prava iz radnog odnosa. 
11.  Okoliš 

traţiti, u skladu s američkim prioritetima i ciljevima, odgovarajuća jamstva 
EU-a  za  zaštitu  okoliša  uključujući  i  očuvanje  prirodnih  resursa,  zatim 
učinkovito provoĎenje zakona za zaštitu okoliša te naposljetku mogućnosti 
za rješavanje pitanja zaštite okoliša od zajedničkog interesa. 
12. Prava intelektualnog vlasništva 

traţiti, u skladu s američkim prioritetima i ciljevima, odgovarajuća jamstva 
koja  odraţavaju  zajedničke  SAD-ove  i  EU-ove  ciljeve  provedbe  zaštite 
prava  intelektualnog  vlasništva  na  visokoj  razini,  te  za  odrţavanje  i 
poboljšanje zajedničkog vodstva u pitanjima intelektualnog vlasništva, 

traţiti  nove  mogućnosti  za  poboljšanje  i  obranu  interesa  američkih 
kreatora, inovatora, poduzetnika, poljoprivrednika i radnika s obzirom na 
snaţne  zaštite  i  učinkovite  provedbe  prava  intelektualnog  vlasništva, 
uključujući i njihovu sposobnost da se natječu na stranim trţištima. 
13. Poduzeća u drţavnom vlasništvu 

uspostaviti odgovarajuće, globalno relevantne norme za drţavna trgovačka 
poduzeća,  poduzeća  u  drţavnom  vlasništvu  te  odreĎene  monopoliste, 
primjerice norme o povećanju transparentnosti i smanjenju poremećaja na 
trţištu. 
14. MSP 

jačanje suradnje izmeĎu SAD-a i EU-a kako bi se poboljšalo sudjelovanje 
malih i srednjih poduzeća u trgovini izmeĎu SAD-a i EU-a. 
15.  Transparentnost, borba protiv korupcije i pravila konkurencije 

veća  transparentnost  za  trgovinske  i  investicijske  reţime  EU-a  i  drţava 
članica  te  pravila  kojima  se  osigurava  da  se  mjere  za  trgovinu  i  ulaganja 
usvajaju  i  primjenjuju  na  otvoren  i  transparentan  način  koji  pruţa 
smislene mogućnosti za javnu raspravu, izvještavanje i uvid, 

odgovarajuća jamstva za borbu protiv korupcije, 
20 
 

 

rješavati  pitanja  od  zajedničkog  interesa  povezanih  s  politikom  i 
postupkom trţišnog natjecanja te dodatno poboljšati suradnju u području 
trţišnog natjecanja. 
16. Rješavanje nesporazuma 

uspostaviti pravedne, transparentne, pravovremene i učinkovite postupke 
za  rješavanje  sporova  o  pitanjima  koja  proizlaze  iz  ugovora  o  trgovini  i 
ulaganjima  s  EU-om,  uključujući  i  rano  otkrivanje  i  rješavanje  sporova 
putem konzultacija. 
 
 
2.4. Dosadašnji trgovinski sporovi izmeĎu SAD-a i EU-a (WTO i GATT) 
EU  i  SAD  pred  WTO-om  imaju  33  spora16.  MeĎu  njima  mogu  se  naći  sporovi  oko  peradi, 
kemikalija, tekstila, javne nabave, antidampinških mjera (uvedenih zbog subvencija), metala 
i metalnih proizvoda, prava intelektualnog vlasništva te zrakoplovne industrije. 
Investicijske  sporove  moţemo  pronaći  pred  MeĎunarodnim  centrom  za  rješavanje 
investicijskih sporova u Washingtonu (dio grupe Svjetske banke)17. Dosadašnji sporovi tiču se 
većih  američkih  ulaganja  u  energetiku  (naftu  i  plin),  ulaganja  američkih  fondova,  dok  su 
europski investicijski fondovi najčešći europski ulagači koji su u sporu s Amerikom. 
 
2.5. Pregled dosadašnjih krugova pregovora o TTIP-u 
2.5.1. Prvi krug18 
Prvi krug pregovora počeo je 8. i završio 12. srpnja 2013. godine u Washingtonu, SAD. Njime 
je utvrĎeno dvadeset područja koja će se obuhvatiti pregovorima o TTIP-u, a koja uključuju: 
pristup trţištu za poljoprivredne i industrijske proizvode, javnu nabavu, ulaganja, energiju i 
sirovine, regulatorne probleme, sanitarne i fitosanitarne mjere, usluge, prava intelektualnog 
vlasništva, odrţivi razvoj, MSP-ove, razrješavanje sporova, pravila konkurencije, olakšavanje 
carinjenja/trgovine  te  poduzeća  u  vlasništvu  drţave.  Pregovarači  su  utvrdili  područja 
konvergencije  u  pregovaračkim  područjima,  kao  i  područja  divergencije  za  koje  su  počeli 
istraţivati  načine  na  koje  da  premoste razlike.  Rasprave  su  se temeljile  na  temeljitoj  anketi 
otprilike  350  dionika  iz  stručne  javnosti,  sindikata,  privatnog  sektora  i  nevladinih 
organizacija.  
 
2.5.2. Drugi krug19 
                                                           
16 https://www.wto.org/english/tratop_e/dispu_e/dispu_by_country_e.htm#complainant  
17 https://icsid.worldbank.org/apps/ICSIDWEB/cases/Pages/ViewRecentUpdates.aspx?view=RECPUBLISHED  
18 http://trade.ec.europa.eu/doclib/press/index.cfm?id=945  
19 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2013/november/tradoc_151920.pdf  
21 
 

 
Druga  je  krug  odrţan  u  Bruxellesu  od  11.  do  15.  studenog  2013.  godine.  Drugi  je  krug 
ponovno obuhvatio 350 dionika iz stručne javnosti, sindikata, privatnog sektora i nevladinih 
organizacija.  U  tom  se  krugu  posvetilo  dubinskoj  analizi  problematike  svakog  od  dvadeset 
područja  pokrivenih  pregovorima,  osobito  usluga  i  ulaganja,  energetike  i  sirovina  te 
regulatornog elementa u svih dvadeset područja.  
 
2.5.3. Treći krug20 
Treći  je  krug  ponovno  odrţan  u  Americi  u  Washingtonu  od  16.  do  21.  prosinca  2013. 
Postignut  je  napredak  u  pregovorima  u  sva  tri  glavna  smjera  pregovora:  pristupu  trţištu, 
regulatornim aspektima i pravilima. Postignut je dogovor o suradnji i budućim donošenjima 
standarda o tzv. TBT-ovima (Technical Barriers to Trade).   
 
2.5.4. Četvrti krug21 
Četvrti je krug ponovno odrţan u Bruxellesu od 10. do 14. travnja 2014. godine. Značajan dio 
ovih pregovora bio je posvećen regulatornim problemima, osobito usklaĎivanju regulatornih 
pravila  bez  smanjivanja  standarda  postignutih  u  objema  zemljama.  Raspravljalo  se  i  s 
dionicima o regulaciji u sektorima medicinskih ureĎaja, lijekova/farmacije, kozmetike, ICT-
ja, pesticida i automobilske industrije. U pogledu pravila raspravljalo se o odrţivom razvoju, 
većim pogodnostima za MSP-ove te energiji i sirovinama.   
 
2.5.5. Peti krug22 
Peti je krug odrţan u Arlingtonu u SAD-u od 19. do 23. svibnja 2014. godine. Raspravljalo se 
o popisima ukidanja carina za robe i usluge. Napredak je postignut na području regulatorne 
suradnje,  osobito  u sektoru  medicinskih  ureĎaja,  automobila i  kemijskih  proizvoda.  Nije  se 
raspravljalo o zaštiti ulagača jer je europska strana imala javnu raspravu o toj temi. Europska 
je strana bezuspješno ustrajala na pravilima o zemljopisnom podrijetlu, a američka je strana 
htjela izbaciti financijsko reguliranje iz pregovora o TTIP-u.  
 
2.5.6. Šesti krug23 
Šesti je krug odrţan od 13. do 18. srpnja 2014. godine u Bruxellesu. Na europskoj je strani i 
novoizabrani Europski parlament meĎu prve točke dnevnog reda svoje prve sjednice uvrstio 
TTIP,  što  ukazuje  na  vaţnost  procesa  pregovaranja  za  europsku  stranu.  Ponovno  se 
                                                           
20 http://trade.ec.europa.eu/doclib/press/index.cfm?id=1007  
21 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2014/march/tradoc_152294.pdf  
22 http://www.bfna.org/sites/default/files/publications/BBrief%20TTIP%20Summary%20Round%204-
5%20%2812June2014%29.pdf 
 
23 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2014/august/tradoc_152720.pdf;  
http://trade.ec.europa.eu/doclib/press/index.cfm?id=1132&title=EU-US-trade-%E2%80%93-latest-round-of-
talks-on-transatlantic-trade-pact-ends-in-Brussels  

22 
 

 
pregovaralo  o  smanjenu  carina  i  pravilima  javne  nabave.  Ponovno  je  velik  dio  vremena 
posvećen  regulatornim  problemima:  razgovaralo  se  osobito  o  sektorima  farmacije, 
automobila,  kemije  te  inţenjerstva/graĎevine.  Razgovaralo  se  o  odrţivom  razvoju,  MSP-
ovima, energiji i sirovinama. Napredak je postignut na razini pravila o nesuglasicama izmeĎu 
drţava. Zaključilo se da ostala pravila trebaju biti što više usmjerena na olakšavanje trgovine, 
da  se  treba  ukloniti  što  je  moguće  više  duplikacija  potrebnih  dokumenata  i  pravila  na  oba 
trţišta  te  da  informacije  za  carinjenje  i  trgovinu  trebaju  biti  dostupne  na  jednom  mjestu, 
osobito za MSP-ove.   
 
2.5.7. Sedmi krug24 
Sedmi krug pregovora odrţan je u gradu Chevy Chase u SAD-u od 29. rujna do 3. listopada 
2014. godine. U regulatornom dijelu završen je pregled svih pozicija osim tekstila i postignut 
je  napredak  u  tehničkom  dijelu.  U  pogledu  pristupa  trţištu  razgovaralo  se  o  necarinskim 
preprekama za poljoprivredne proizvode, usluge i ulaganja, kao i o samom tekstu sporazuma 
u  tom  dijelu.  Nije  se  razgovaralo  o  carinama,  javnoj  nabavi,  odrţivom  razvoju,  politici 
konkurencije, pravilima podrijetla proizvoda i financijskoj regulaciji.   
 
2.5.8. Osmi krug25 
Osmi je krug odrţan u Bruxellesu od 2. do 6. veljače 2015. godine. Razgovori su se vodili o 
svim područjima osim zaštiti ulagača (ISDS). Napredak je postignut na tehničkoj razini u sva 
tri smjera pregovora.  
 
2.5.9. Deveti krug26 
Deveti  krug pregovora  odrţan  je  u  New  Yorku  u  SAD-u  od  20.  do24.  travnja  2015.  godine. 
Premda je bilo razgovora o svim temama u ovom se krugu usredotočilo na propise i pravila. 
 
2.5.10. Deseti krug27 
Deseti je krug odrţan u Bruxellesu od 13. do 17. srpnja 2015. godine. Razgovaralo se o svim 
smjerovima  i  područjima  pregovora.  Raspravljalo  se  o  nacrtima  tekstova  u  sva  tri  glavna 
smjera. 
 
2.5.11. Jedanaesti krug28 
Jedanaesti krug odrţan je od 19. do 23. listopada 2015. godine u Miamiju u SAD-u.  
                                                           
24 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2014/october/tradoc_152859.pdf  
25 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2015/february/tradoc_153175.pdf  
26 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2015/may/tradoc_153437.pdf  
27 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2015/july/tradoc_153667.pdf  
28 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2015/october/tradoc_153887.pdf;  
http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2015/october/tradoc_153888.pdf  
23 
 

 
 
2.5.12. Dvanaesti krug29 
Dvanaesti  krug  pregovora  se  odrţao  22.-26.02.2016.  godine  u  Bruxellesu.  Najvaţniji  dio 
dvanaestog kruga jest novi prijedlog rješavanja investicijskih sporova novim EU prijedlogom 
Sustava investicijskih sudišta. 
 
 
                                                           
29 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2016/february/tradoc_154325.pdf  
24 
 

 
3. ANALIZA TRGOVINE IZMEĐU REPUBLIKE HRVATSKE I SAD-a 
 
U  ovom  ćemo  dijelu  pokušati  razmotriti  učinke  po  raznim  sektorima,  koji  proizlaze  iz 
dogovora  postignutih  do  zaključno  11.  kruga  pregovora  (tj.  do  kraja  2015.  godine),  na 
trgovinu  robama  i  uslugama  izmeĎu  EU  i  SAD-a,  potom  RH  i  SAD-a,  osobito  na  sljedećim 
područjima: 
•  analiza trgovine robama 
•  industrija, a posebice sektori o kojima se pregovara u TTIP-u 
•  sektor energetike 
•  poljoprivredno-prehrambeni sektor 
•  proizvodnja  hrane  i  GMO  na  način  da  se  istraţi  bi  li  i  kako  bi  TTIP  mogao 
utjecati  na  mogućnost  neizravnog  plasmana  GMO-a  na  trţište  Republike 
Hrvatske 
•  analiza trgovine uslugama 
•  javne  usluge,  pri  čemu  posebice  ispitati  mogućnosti  za  ulazak  privatnih 
ulagača i osiguravatelja u sektor javnog zdravstva 
•  obrazovanje 
•  postojeće prepreke u trgovini 
•  mehanizmi regulatorne suradnje predloţene u TTIP-u 
•  zaštita osobnih podataka i način nadzora 
•  javna nabava 
•  mala i srednja poduzeća 
•  trţište  rada,  prava  radnika,  posebno  s  obzirom  na  pitanja  zaštite  radnika  i 
kolektivnog pregovaranja 
•  zaštita okoliša, upotreba štetnih kemikalija u industriji, proizvodnja biodizela, 
nafte i plina dobivenog hidrauličnim lomljenjem tla (fracking
•  ulaganja 
•  rješavanje  sporova  izmeĎu  ulagača  i  drţave  (ISDS  mehanizam),  procjena 
mehanizma  ISDS-a  o  kojem  se  trenutno  pregovara,  usporedba  do  sada 
poznatih  slučajeva  i  iznosa  odštete  koju  su  plaćale  drţave  s  mehanizmom 
ugovorenim na sličan način 
•  utjecaj  na  pristup  trećim  trţištima  s  obzirom  na  trgovinske  i  investicijske 
odnose  RH  s  najznačajnijim  trećim  zemljama,  posebice  sa  zemljama  regije 
(CEFTA-om) 
 
 
25 
 

 
3.1. Analiza trgovine robama sa SAD-om 
 
SAD je sedmi vanjskotrgovinski partner Hrvatske. Izvoz je rastao od vrijednosti od nekoliko 
stotina milijuna kuna do razine od 2 milijarde kuna koju, uz izuzetak tijekom godina Velike 
recesije  od  2008.  do  2011.  godine,  drţi  od  2005.  do  2014.  godine.  Uvoz  roba  iz  SAD-a 
porastao je u promatranom razdoblju s 500 milijuna kuna na 2,5 milijardi 2001. godine. Na 
toj je razini ostao, osim 2008. godine kada je prešao 3 milijarde kuna, sve do ulaska Hrvatske 
u  EU  kada  je  pao  na  razinu  od  oko  1  milijarde  kuna.  Čini  se  da  smo  dio  uvoza  zamijenili 
uvozom iz zajedničkog trţišta EU-a. Posljedično je deficit u razmjeni roba porastao na više od 
1,5  milijardi  kuna  2002.  godine  da  bi  se  u  jeku  Velike  recesije  razmjena  robama  gotovo 
uravnoteţila, a potom se deficit ponovno proširio na razinu od 1,5 milijardi kuna. Od 2013. 
godine zbog pada uvoza iz SAD-a počeli smo ostvarivati suficit u razini od oko 500 milijuna 
kuna.  
 
Grafikon 3.1.1. Robna razmjena Hrvatske i SAD-a, 1993. – 2014., mil. kuna 
3500,0
2500,0
1500,0
500,0
-500,0
93
94
95
96
97
98
99
00
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
13
14
19
19
19
19
19
19
19
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
-1500,0
-2500,0
Izvoz robe u SAD
Uvoz robe iz SAD-a
Saldo
 
Izvor: DZS 
 
3.1.1. Izvoz roba 
Strukturu izvoza izračunat ćemo tako da ćemo podatke o izvozu po proizvodima na razini 3 
znamenke SITC-a/SMTK-a sumirati (kumulirati) po svakom proizvodu za razdoblje od 1995. 
do 2014. godine kako bismo obuhvatili sve isporuke i izbacili utjecaj izvanrednih razdoblja i 
godina. Za tako sumirane/kumulirane podatke po proizvodima na razini 3 znamenke SITC-
a/SMTK-a  izračunat  ćemo  udjele  u  ukupnom  izvozu.  Proizvode  koji  su  ostvarili  više  od  1% 
udjela u izvozu smatrat ćemo značajnim izvoznim proizvodima. 
 
26 
 

 
Tablica 3.1.1.2. Najznačajniji hrvatski proizvodi u izvozu u SAD prema SITC-u/SMTK-u 
 
Struktura 
 
1995. –
 2014. 
UKUPNO 
100,0% 
[542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove) 
18,9% 
[891] Oruţje i streljivo 
12,8% 
[897] Nakit i proizvodi od dragog materijala, n.u.d. 
12,3% 
[541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542 
7,0% 
[793] Brodovi, čamci i plutajući objekti 
3,9% 
[562] Gnojiva (osim onih iz skupine 272) 
3,7% 
[661] Vapna, cement, proizvedeni graĎevinski materijal (bez stakla, gline) 
3,6% 
[874] Aparati za mjerenje, analiziranje i kontrolu, n.u.d. 
2,9% 
[728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d. 
2,8% 
[679] Cijevi, cijevi i šuplji profili, okovi, ţeljezo, čelik 
2,7% 
[515] Organsko-anorganski spojevi, heterociklički spojevi, nukleinske kiseline 
2,5% 
[821] Namještaj i dijelovi 
2,1% 
[098] Jestivi proizvodi, n.u.d. 
1,8% 
[334] Naftna ulja ili ulja od bitumenskih minerala> 70% nafte 
1,7% 
[714] Strojevi i motori, neelektrični; dijelovi, n.u.d. 
1,2% 
[081] Hrana za ţivotinje (bez nesamljevenih ţitarica) 
1,2% 
[718] Ostali strojevi za stvaranje energije i dijelovi, n.u.d. 
1,0% 
Izvor: UNCTADstat 
 
Priču  o  najznačajnijim  izvoznim  proizvodima  potvrĎuje  i  popis  dobitnika  i  subjekata 
nominiranih  za  nagradu  Hrvatskih  izvoznika  za  najboljeg  izvoznika  u  SAD  „Zlatni  ključ“, 
nagrada koja se dodjeljuje od 2007. godine. 
 
Tablica 3.1.1.3. Dobitnici i subjekti nominirani za nagradu Hrvatskih izvoznika „Zlatni ključ“ 
od 2007. do 2014. godine 
NAJBOLJI  IZVOZNIK  U  SJEDINJENE  AMERIĈKE  DRŢAVE  HS PRODUKT D.O.O. 
U 2007. 
nominirani 
ACI D.D. 
nominirani 
ŠESTAN-BUSCH D.O.O. 
NAJBOLJI  IZVOZNIK  U  SJEDINJENE  AMERIĈKE  DRŢAVE  HS PRODUKT D.O.O. 
U 2008. 

nominirani 
SARDINA D.O.O. 
nominirani 
PODRAVKA D.D. 
NAJBOLJI  IZVOZNIK  U  SJEDINJENE  AMERIĈKE  DRŢAVE  HARBURG-FREUDENBERGER 
BELIŠĆE 
U 2009. 
D.O.O. 
27 
 

 
nominirani 
JEDINSTVO PNO D.O.O. 
nominirani 
KORDUN-ALATI D.O.O. 
NAJBOLJI  IZVOZNIK  U  SJEDINJENE  AMERIĈKE  DRŢAVE  DOK-ING D.O.O. 
U 2010. 

nominirani 
JEDINSTVO - PNO D.O.O. 
nominirani 
HERMES INTERNATIONAL D.O.O. 
NAJBOLJI  IZVOZNIK  U  SJEDINJENE  AMERIĈKE  DRŢAVE  HS PRODUKT d.o.o. 
U 2011. 
nominirani 
CALUCEM d.o.o. 
nominirani 
DOK-ING d.o.o. 
NAJBOLJI  IZVOZNIK  U  SJEDINJENE  AMERIĈKE  DRŢAVE  HS PRODUKT d.o.o. 
U 2012. 
nominirani 
PLIVA HRVATSKA d.o.o. 
nominirani 
DOK-ING d.o.o. 
NAJBOLJI  IZVOZNIK  U  SJEDINJENE  AMERIĈKE  DRŢAVE  PLIVA HRVATSKA d.o.o. 
U 2013. 
nominirani 
DOK-ING d.o.o. 
nominirani 
HS PRODUKT d.o.o. 
NAJBOLJI  IZVOZNIK  U  SJEDINJENE  AMERIĈKE  DRŢAVE  OMCO CROATIA D.O.O. 
U 2014. 
nominirani 
CALUCEM d.o.o. 
nominirani 
PLIVA HRVATSKA d.o.o. 
Izvor: Hrvatski izvoznici, http://www.hrvatski-izvoznici.hr/nagrade  
 
3.1.2. Uvoz roba 
Strukturu  uvoza  takoĎer  ćemo  izračunati  za  čitavo  razdoblje  od  1995.  do  2014.  godine, 
sumirajući  godišnje  podatke  o  kategoriji  proizvoda  na  razini  3  znamenke  SITC-a/SMTK-a 
kako bismo izbacili utjecaj sporadičnih i povremenih isporuka i izračunali udjele u ukupnom, 
tako kumuliranom uvozu iz SAD-a. Posljedično se svi oni proizvodi koji su  ostvarili više od 
1% udjela u uvozu smatraju značajnim uvoznim proizvodima: 
 
Tablica 3.1.2.1. Najznačajniji proizvodi u uvozu Hrvatske iz SAD-a prema SITC-u/SMTK-u 
 
Struktura 
 
1995. –
 2014. 
UKUPNO 
100,0% 
[321] Ugljen, u prahu ili ne, ne nagomilani 
32,2% 
[764] Telekomunikacijska oprema, n.u.d.; i dijelovi, n.u.d. 
6,3% 
[335] Preostali naftni derivati, n.u.d. 
5,2% 
[541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542 
2,7% 
[874] Aparati za mjerenje, analiziranje i kontrolu, n.u.d. 
2,3% 
28 
 

 
[723] Postrojenja i oprema za graĎevinu 
2,1% 
[793] Brodovi, čamci i plutajući objekti 
2,1% 
[781] Motorna vozila za prijevoz osoba 
2,0% 
[752] Strojevi za automatsku obradu podataka, n.u.d. 
2,0% 
[759] Dijelovi, pribor za strojeve iz skupine 751, 752 
1,8% 
[791] Ţeljeznička vozila i pripadajuća oprema 
1,3% 
[714] Strojevi i motori, neelektrični; dijelovi, n.u.d. 
1,3% 
[745] Drugi neelektrični strojevi, alati i mehanički aparati 
1,2% 
[792] Zrakoplovi i pripadajuća oprema; letjelice, itd. 
1,2% 
[222] Uljano sjemenje i plodovi (osim brašna) 
1,0% 
[728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d. 
1,0% 
[057] Voće i orašasti plodovi , svjeţi ili suhi 
1,0% 
[872] Medicinski instrumenti i aparati, n.u.d., itd. 
1,0% 
Izvor: UNCTADstat 
 
3.1.3. Saldo robne razmjene 
 
Potrebno je vidjeti koji su to proizvodi/usluge za koje Hrvatska ima komparativne prednosti, 
odnosno  gdje  moţemo  očekivati  povećanje  izvoza  i  poboljšanje  razmjene,  te  koji  su  to 
proizvodi/usluge za koje SAD ima komparativne prednosti nad Hrvatskom i za koje moţemo 
očekivati povećanje uvoza i pogoršanje razmjene.  
 
Pogledajmo  prvo  kod  roba  saldo  razmjene  s  SAD-om.  Prikazat  ćemo  one  robe  kod  kojih  je 
relativni saldo veći od 1%. U tablici je dan presjek godina 1995. – 2014. (u tisućama američkih 
dolara),  zatim  ukupni  saldo  u  tisućama  američkih  dolara  (Total  1995. – 2014.),  prosječni 
saldo (Prosjek 1995. – 2014.), prosječno odstupanje od prosječnog salda (STD 1995. – 2014,), 
relativni saldo (Struktura 1995. – 2014.), kretanje salda u vremenu (Trend 1995. – 2014.) te 
omjer salda 2014. i 2012. koji pokazuje utjecaj ulaska u EU (2014./2012. promjena). 
 
 
 
29 
 

 
Tablica 3.1.3.1. Saldo robne razmjene Hrvatske sa SAD-om – robe s pozitivnim saldom 
1995
2000
2005
2010
2011
2012
2013
2014
TOTAL
Prosjek
STD
Struktura
Trend
2014/2012
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 promjena
UKUPNO
-51371,8 19420,48 146539,1
-17531,2
-155932 51185,41 19263,45 -47978,7 177673,99
8883,7
77534,2
100,0% 202,16778
-0,93735
[542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove)
-445,177
230,089
25082,6
91468,6 132163,9 125307,9 90305,87 49768,62 804594,43
40229,7
45336,6
452,8% 6634,4474 0,3971705
[891] Oruţje i streljivo
-3,739 1080,641 16358,48 48330,56 46860,71 78206,51 93823,05 85215,02 556026,41
27801,3
30546,5
312,9% 4899,5237 1,0896155
[897] Nakit i proizvodi od dragog materia., n.u.d.
0
-6,732 114944,3 20256,23
-16,864
90,487
64,877
12,775 539135,82
26956,8
40514,4
303,4% 1123,0279 0,1411805
[541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542
9255,077 31920,32 34700,11
-15587,6 -11290,2 -24545,6 -14564,9 -12678,6 194075,07
9703,8
19775,9
109,2% -2594,503 0,5165327
[562] Gnojiva (osim onih iz skupine 272)
3493,579 1926,603 9305,947 5057,952 41223,69 50632,59
0 16693,19 161626,65
8081,3
13320,9
91,0% 1022,3743 0,3296926
[661] Vapna, cementa, proizvedeni graĎevinski materijal (b
1 e
1 z
1  s
3, ta
7 k
3 l
2 a, g
7 l
4 in
3 e
1, )443 8760,799 11320,98 13427,48 9593,686 12014,97 9509,538 152213,37
7610,7
4451,8
85,7% 617,16873 0,9912288
[679] Cijevi, cijevi i šuplji profili, okovi, ţeljezo, čelik
4351,266
305,792
-53,172
32359 42979,15
-24,479
996,427
7,736 112508,38
5625,4
11315,3
63,3% 639,99171 -0,316026
[793] Brodovi, čamci i plutajući objekti
-3357,76 -183,809 -2174,09
867,183
46,923 2828,121 5239,028 3013,064 84689,614
4234,5
21284,1
47,7% 585,77396 1,0653943
[515] Organsko-anorganska, Heterocycl. Spojevi, Nucl. kise
5 l
3in
4 e
9,06
-6543,8 9625,487
-1986,77 1153,144 2450,424 2133,757 1901,774 84588,201
4229,4
4297,5
47,6% -188,6011
0,7761
[821] Namještaj i dijelovi
6612,32 9537,831 3452,324 3617,723
965,521 1693,745 1600,833 1235,706 80921,211
4046,1
2278,9
45,5% -328,4508 0,7295703
[728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d.
-1093
34,472 8297,814 10011,62 3717,773 8777,615 9673,519 17158,32 79394,636
3969,7
5142,9
44,7% 734,74914 1,9547812
[334] Naftna ulja ili bitumenskih minerala> 70% nafte
-2,588 12184,14
801,41
477,187
594,993 1064,909
320,04 -127,501 71315,619
3565,8
6514,7
40,1% -188,7699 -0,119729
[098] Jestivi proizvodi, n.u.d.
1911,828 2546,776 3593,702 3694,131
176,135 -377,523
386,896 -751,523 46118,581
2305,9
1555,9
26,0% -85,94768 1,9906681
[081] Hrana za ţivotinje (bez nesamljevenih ţitarica)
-419,512
241,862 2173,277 2964,017 3260,131
4124,56 7058,662 11579,62 36068,762
1803,4
3398,5
20,3%
480,5879 2,8074793
[718] Ostali strojevi za stvaranje energije i dijelovi, n.u.d.
-86,693 -209,147 -140,508 5762,316 4918,225
3543,66 3717,608 4142,216 33243,825
1662,2
2197,4
18,7%
300,8846
1,168909
[017] Meso, jestivi mesni klaonički proizvodi, pripremljeni, 5k3o
1n
9z
, e
2 r
1vi
2 rani, n.u.d.
1290 1175,467
741,44
628,785
890,635
769,231
841,559 31716,979
1585,8
1602,3
17,9% -195,0746 0,9448977
[048] Preparati od ţitarica, brašno od voća i povrća
785,564 1181,082 1596,287 2889,755 2596,898 2519,167 2852,126 2704,891 27980,941
1399,0
1925,8
15,7% 219,73504 1,0737244
[874] Aparati za mjerenje, analiziranje i kontrolu, n.u.d.
-6264,24 3334,997 13071,65 2751,867 -6285,54 -5635,17 -6600,47 -12074,9 25235,568
1261,8
6567,5
14,2% -229,9169 2,1427812
[073] Čokolada, prehrambeni proizvodi s kakaom, n.u.d. 435,078
822,54 1235,558 1833,594 1426,152 1380,759 1763,093 1517,645 22467,008
1123,4
499,3
12,6% 78,773463 1,0991382
[716] Rotirajući električni motori & njihovi dijelovi, n.u.d.
227,87
906,552 2048,029
127,233 -462,106 3821,363 -1308,21
285,322 18994,538
949,7
1568,3
10,7% 12,571042
0,074665
[712] Parne turbine i druge parne turbine, dijelovi, n.u.d.
-35,243 -200,534
-58
864,586 5005,413
513,568 10013,17 4022,577 18410,689
920,5
2552,8
10,4% 276,87067 7,8326083
[684] Aluminij
4799,703
716,358 1147,698
-3,636
-94,926
-63,911
-13,501
-21,615
17013,1
850,7
1206,5
9,6% -157,7592 0,3382047
[695] Alati za uporabu u ruci ili u stroju
70,618
644,083 1372,269
949,486 1190,363 1205,045
956,233 1009,787
16742,69
837,1
746,0
9,4% 70,293272 0,8379662
[749] Ne-električni dijelovi i oprema strojeva, n.u.d.
-30,466
-14,418 2580,109
75,966 -689,971
435,596
3490,25 5714,266 16354,257
817,7
1508,5
9,2% 128,32732
13,11827
[058] Voće, preraĎeno i voćni pripravci (bez soka)
482,922
98,312
989,177 1343,447 1316,904
957,031 1392,924 3230,799 16168,885
808,4
728,1
9,1% 104,40677 3,3758562
[771] Elektroenergetski strojevi i njihovi dijelovi
111,688
533,719 2306,619
-272,777
229,033 -252,538 1266,415 1922,517 13875,951
693,8
1393,8
7,8% -14,72696 -7,612783
[691] Konstrukcije i dijelovi, n.u.d., ţeljezo, čelik, aluminij1058,757 1262,537 3280,045 -302,446 -132,196
979,211
831,238 3299,758 13010,997
650,5
2078,4
7,3% 63,367211
3,369813
[111] Bezalkoholna pića, n.u.d.
105,816
29,752
592,629 3542,895
351,63
481,348
531,027
518,703
11234,19
561,7
899,6
6,3% 72,506125
1,077605
[654] Druge tkanine, tkane
3290,815
874,378
-2,654
-98,276
-30,42
-26,443
-28,167
201,239 10768,572
538,4
1181,3
6,1% -131,2897 -7,610294
[692] Metalni spremnici za skladištenje i transport
3,63 -156,905
154,78 1208,632
961,918 1392,453 1027,231
688,541
9490,318
474,5
569,9
5,3% 78,975583 0,4944806
[657] Posebna preĎa, specijalne tekstilne tkanine i srodno-77,595 1909,597
165,724 -210,719
51,446
154,74
107,133
20,432
8614,566
430,7
801,9
4,8%
-55,5463 0,1320408
[056] Povrće, korijenje, gomolji, pripremljeni, konzervirani, n.u
9 .
7 d
, .
609
279,777
526,54
673,136
761,722
726,632
715,035
474,486
8569,422
428,5
226,3
4,8% 35,862239 0,6529935
[851] Obuća
236,009
-58,071 -330,106 -548,478 -467,518 -1089,81 -205,841
69,232
7407,755
370,4
2762,6
4,2%
-197,156 -0,063527
[761] Televizijski prijemnici, kombinirani ili ne
-87,91
-30,631
99,104 -295,585 -127,641
215,373
35,72
-4,611
7334,559
366,7
1625,0
4,1% 32,107626 -0,021409
[665] Stakleni proizvodi
1814,271
-20,71
21,637
126,077
170,876
86,837
124,374
188,427
5478,456
273,9
479,1
3,1% -40,00901
2,169893
[037] Ribe, vod. beskraljeţnjaci, pripremljeni, konzervirani, n
4 .
5u
3.,d
8.46
138,039
42,113
169,629
143,459
314,157
264,965
172,455
4603,393
230,2
141,4
2,6% -9,252956 0,5489453
[024] Sir i skuta
89,284
43,265
103,878
144,727
146,078
178,65
170,941
111,128
4204,498
210,2
364,0
2,4% -16,91981 0,6220431
[514] Dušični spojevi
2,428
1,984
32,324
687,783
135,907
-21,332
-145,43 -369,845
4097,28
204,9
456,4
2,3% 21,114982 17,337568
[711] Kotlovi za paru, komponente; dijelovi
38,544 -1660,78
601,567
15,017
21,22
71,176
267,305
-12,556
3568,326
178,4
962,4
2,0%
39,12172 -0,176408
[733] Strojni alati za obradu metala, osim uklanjanja materijala 0
90,284
0
47,368
0,709
103,147 -227,749
495,397
3451,768
172,6
285,2
1,9%
12,80995 4,8028251
[071] Kava ​​i kavovine
164,087
132,768
168,347
266,679
231,327
321,738
249,873
193,915
3305,091
165,3
72,7
1,9%
10,25004 0,6027109
[292] Sirove biljne tvari, n.u.d.
332,107
3,226
-46,949
165,651
81,027
240,076
511,29
708,414
3043,169
152,2
201,3
1,7% 7,2750233 2,9507906
[062] Konfekcija od šećera
455,083
110,777
-19,065
182,38
162,796
200,971
238,839
171,781
2645,366
132,3
167,8
1,5% -4,242126 0,8547552
[731] Alatni strojevi za obradu uklanjanjem materijala
337,94
31,823 -409,997 -397,363
-78,734 3698,632
-28,925
123,751
2015,101
100,8
871,3
1,1% 23,187656 0,0334586
Izvor: UNCTADstat  
 
Najznačajniji  suficit  imamo  u  sljedećim  kategorijama:  [542]  Lijekovi  (uklj.  veterinarske 
lijekove), [541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542, [891] Oruţje i streljivo te [897] 
Nakit i proizvodi od dragog materijala, n.u.d.. Kod svih tih proizvoda imamo i rastući saldo, 
osim  kod  lijekova  i  farmaceutskih  proizvoda  koji  posljednjih  nekoliko  godina  imaju  deficit. 
Rastući  pozitivni  saldo  još  imamo  u  sljedećim  kategorijama:  [048]  Pripravci  od  ţitarica, 
brašno od voća i povrća, [056] Povrće, korijenje, gomolji, pripremljeni, konzervirani, n.u.d., 
[058]  Voće,  preraĎeno  i  voćni  pripravci  (bez  soka),  [071]  Kava  i  kavovine,  [073]  Čokolada, 
prehrambeni  proizvodi  s  kakaom,  n.u.d.,  [081]  Hrana  za  ţivotinje  (bez  nesamljevenih 
ţitarica),  [111]  Bezalkoholna  pića,  n.u.d.,  [562]  Gnojiva  (osim  onih  iz  skupine  272),  [661] 
Vapna,  cementa,  proizvedeni  graĎevinski  materijal  (bez  stakla,  gline),  [691]  Konstrukcije  i 
dijelovi,  n.u.d.,  ţeljezo,  čelik,  aluminij,  [692]  Metalni  spremnici  za  skladištenje  i  transport, 
[695] Alati za uporabu u ruci ili u stroju, [712] Parne turbine i druge parne turbine, dijelovi, 
n.u.d., [728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d., [749] Ne-električni dijelovi 
i oprema strojeva, n.u.d. te [793] Brodovi, čamci i plutajući objekti. Oĉekujemo povećanje 
izvoza  svih  tih  proizvoda  za  iznos  smanjenja  carina  i/ili  ostalih  davanja.  Kod 
preostalih  suficitnih  roba,  kao  što  je  šećerna  konfekcija,  aluminij  ili 

30 
 

 
ţeljezo/cijevi,  postoji  negativni  trend  i  ako  se  prevladaju  unutrašnji  problemi 
(restrukturiranja)  i/ili  poveţu  s  regionalnim  proizvodnjama  kao  klaster,  moţe 
doći  do  povećanja  obujma,  ali  za  manje  od  ukupnog  iznosa  smanjenja  carina 
i/ili  ostalih  prepreka.  Za  njih  ćemo  pretpostaviti  da  će  zadrţati  ukupnu 
vrijednost.
 
 
 
 
31 
 

 
Tablica 3.1.3.2. Saldo robne razmjene Hrvatske sa SAD-om – robe s negativnim saldom 
1995
2000
2005
2010
2011
2012
2013
2014
TOTAL
Prosjek
STD
Struktura
Trend
2014/2012
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 promjena
UKUPNO
-51371,8 19420,48 146539,1
-17531,2
-155932 51185,41 19263,45
-47978,7 177673,99
8883,7
77534,2
100,0% 202,16778
-0,93735
[592] Starche, gluten pšenice; Bjelančevinaste tvari; ljepila-129,408
-30,161
-46,82
-88,035
-67,218
-23,861
-22,031
-17,217
-1879,6
-94,0
112,4
-1,1% 1,4263353
0,721554
[291] Sirove ţivotinjske tvari, n.u.d.
-75,111
-12,225
-39,6
-16,533
-235,198
-86,286
-175,579
-115,143 -1944,545
-97,2
69,6
-1,1% -5,313924 1,3344343
[571] Polimeri etilena, u primarnim oblicima
0
14,616
-162,431
-2,135
-239,934
-284,765
-516,52
-202,204 -2055,693
-102,8
140,7
-1,2% -18,85291 0,7100732
[892] Tiskanice
-327,531
342,229
-398,357
-364,64
586,323 1207,549
360,77
107,147 -2081,406
-104,1
478,2
-1,2% 23,471265
0,088731
[737] Strojevi za obradu metala (isključujući strjne alate) i di-je
2 l
0 o
0 v
, i45
-190,012
345,311
-1232,57
59,999
891,763
1318,24 2367,352 -2124,805
-106,2
947,2
-1,2% 52,312341 2,6546874
[658] Gotovi proizvodi od tekstila, n.u.d.
28,405
-0,633
1,309
-88,276
-179,162
-480,576
-433,162
-391,795 -2164,566
-108,2
165,9
-1,2% -20,59322 0,8152613
[554] Sapuni, za čišćenje i poliranje
-193,105
-30,245
-90,865
9,054
-45,996
-209,133
-60,432
-61,063 -2250,204
-112,5
121,7
-1,3%
7,355982 0,2919817
[122] Duhan, proizvedeni
-962,497
-476,767
-114,952
-38,912
-46,872
-37,115
-12,006
-6,699 -2299,991
-115,0
242,7
-1,3% 12,970942 0,1804931
[635] Proizvodi od drva, n.u.d.
-695,352
-249,235
-31,369
6,82
7,702
36,992
18,234
24,722 -2471,229
-123,6
230,1
-1,4% 26,892183 0,6683067
[675] Valjani proizvodi legiranog čelika
0
0
-15,124
-393,781
-190,483
-188,847
-314,543
-331,125 -2487,328
-124,4
120,1
-1,4%
-13,7078 1,7534035
[899] Razni gotovi proizvodi, n.u.d.
2090,105
126,217
-132,341
-674,61
-58,588
-484,332
-248,343
-858,818 -2518,287
-125,9
629,7
-1,4% -78,89091
1,773201
[583] Monofilamenti, od plastičnih masa, presjek> 1mm
0
-12,22
-190,45
-343,117
-362,363
-182,904
-122,357
-406,365 -2661,607
-133,1
138,7
-1,5% -19,69535 2,2217393
[699] Proizvodi od osnovnog metala, n.u.d.
796,465
-494,931
0,264
-320,862
328,64
283,49
260,784
-995,519 -2753,651
-137,7
551,9
-1,5% -39,17215 -3,511655
[871] Optički instrumenti i aparati, n.u.d.
-74,6
-3,66
-136,564
-320,408
-159,173
-309,849
-248,403
-217,397 -2775,616
-138,8
329,9
-1,6%
-7,83046 0,7016224
[895] Uredski i pisaći pribor, n.u.d.
-72,636
-21,215
-128,854
-175,275
-59,529
-5,193
-68,074
-19,189 -2802,001
-140,1
325,2
-1,6% -8,600895 3,6951666
[697] Kućanski oprema osnovnog metala, n.u.d.
-13,254
5,135
-11,5
-121,698
-36,205
-145,051
194,877
-1410,92 -2855,461
-142,8
315,5
-1,6% -14,02625 9,7270408
[881] Fotografski aparati i oprema, n.u.d.
-9,8
-32,127
-206,534
-272,214
-213,46
-86,193
12,475
-72,817 -2857,884
-142,9
100,5
-1,6% -1,054423 0,8448134
[533] Pigmenti, boje, lakovi i srodni materijali
14,795
-65,626
-55,464
-300,357
-403,304
-284,515
-356,681
-227,451 -2882,122
-144,1
161,8
-1,6% -22,88199 0,7994341
[593] Eksplozivi i pirotehnički proizvodi
0 -205,827
-123,54
-17,05
0 -117,003
-830,487
-521,715
-3051,63
-152,6
207,7
-1,7% -21,96817 4,4589882
[044] Kukuruz, unmilled
-35,985
-74,693
-77,564
-118,717
-117,797
-71,854
-211,151
-386,2 -3375,929
-168,8
245,1
-1,9%
-1,63721 5,3747878
[772] UreĎaj za električnu struju; razvodne ploče, paneli -942,402 -2630,07
47,88
897,252
235,294 1725,147 2484,925
-375,627 -4013,903
-200,7
1038,2
-2,3% 113,05221 -0,217736
[597] Pripremljeni aditivi za mineralna ulja; podmazivači, odl-e
4 Ď
8 i,va
8 n
2 j
2 e
-1,079
-179,684
-442,769
-969,551
-367,484
-252,294
-70,089 -4019,682
-201,0
209,7
-2,3% -15,55994 0,1907267
[775] Kućanska oprema, električna ili ne, n.u.d.
-9,434
-21,188
-225,895
-93,674
-78,554
-72,059
-32,066
-167,661 -4611,943
-230,6
902,9
-2,6% -27,73607 2,3267184
[621] Materijali od gume (pasta, ploče, listovi, itd)
-444,044
-111,439
-255,721
-145,34
-5,467
-253,126
-345,06
-223,944 -4661,208
-233,1
164,9
-2,6% -1,694495 0,8847135
[727] Strojevi za preradu hrane (osim za kućanstvo)
-134,779
-14,108
-14,766
-288,493
-106,582
-333,019
-32,259
-113,321 -4737,578
-236,9
482,7
-2,7% -14,82304 0,3402839
[251] Celuloza i papirni otpad
-964,603
0
0
-59,252
-732,382
-466,038
-651,341
-480,936 -4740,495
-237,0
292,3
-2,7% -6,841465 1,0319674
[884] Optička roba, n.u.d.
-161,241
-181,766
-82,079
-160,776
-257,021
-96,141
-205,948
-189,557 -4859,914
-243,0
184,7
-2,7% 4,2443278 1,9716562
[641] Papir i karton
-245,361
40,894
-54,56
-513,56
-1180,57
-601,418
-297,468
-453,767
-4868,18
-243,4
291,7
-2,7% -26,16567 0,7544952
[112] Alkoholna pića
448,35
122,416
617
-472,45
-1347,11
-526,395
-773,614
-2287,44 -5083,689
-254,2
700,5
-2,9%
-85,4084 4,3454725
[591] Insekticidi i slični proizvodi, za maloprodaju
50,558
-95,679
-432,518
-589,553
-685,691
-13,02
-16,616
-82,284 -5142,867
-257,1
286,4
-2,9% -18,89351 6,3198157
[894] Dječja kolica, igračke, igre i sportska oprema
-563,833
268,528
-300,666
-1413,9
-794,876
-950,524
138,83
543,38 -5301,041
-265,1
699,1
-3,0%
-29,3779 -0,571664
[811] ​​Montaţne zgrade
182,868
0
-36,12
-641,6
-25,265
-9,899
0
0
-5772,21
-288,6
769,2
-3,2% -9,938209
0
[061] Šećera, melasa i med
7,127
12,929
-54,481
-967,085
-818,288
-1590,17
-1175,29
-1170,04 -6123,022
-306,2
506,3
-3,4%
-69,0069 0,7357976
[748] Prijenosne osovine
-32,872
-113,648
-89,488
-102,608
45,685
-120,901
-303,688
-41,729 -6225,748
-311,3
518,9
-3,5% 4,8506707 0,3451502
[682] Bakar
-2,249
-6,207
6,545
-1007,64
-829,622
-27,825
1,289
46,698 -6281,636
-314,1
593,3
-3,5% -36,80669 -1,678275
[785] Motori i bicikli
-59,533
-93,287
-215,621
-638,928
-940,047
-326,892
-277,742
-139,737
-6346,08
-317,3
375,1
-3,6% -35,62551 0,4274715
[431] Ţivotinjska ili biljna ulja i masti, preraĎeni, n.u.d..; mixt.
0
20,23
4,051
11,495
-2077,35
-4439,7
0
0
-6375,68
-318,8
1048,7
-3,6% -71,40568
0
[575] Druga plastika, u primarnim oblicima
-205,78
-239,788
-252,685
-1946,67
-295,489
-310,363
-366,156
-406,457 -7107,923
-355,4
409,4
-4,0% -30,26873 1,3096181
[784] Dijelovi i pribor za vozila za 722, 781, 782, 783
-206,183
-115,071
-604,667
-361,618
-345,902
-613,732
-295,119
-1273,32 -7338,094
-366,9
308,6
-4,1% -34,26468 2,0747199
[278] Drugi sirovi minerali
-55,362
-76,969
-310,129
-579,063
-584,567
-1105,67
-855,335
-570,933 -7989,108
-399,5
385,0
-4,5%
-49,5067 0,5163665
[773] Oprema za distribuciju električne energije, n.u.d.
-4838,5
-253,457
-58,806
-117,173
-13,963
472,882
101,567
-194,364 -8857,406
-442,9
1088,9
-5,0% 76,385287
-0,41102
[522] Anorganski kemijski elementi, oksidi i halogene soli-176,639
37,037
28,271
-869,847
-1213,92
-385,549
-3796,86
-560,938 -9302,532
-465,1
839,6
-5,2% -86,52024 1,4549072
[211] Koţe i krzna (osim krzno), sirovo
-22,559
0 -416,082
-1696,81
-1531,16
-629,512
-1139,63
-381,037 -9335,324
-466,8
599,9
-5,3% -52,68417 0,6052895
[582] Ploče, listovi, filmovi, folije i trake, od plastičnih masa
-446,741
-29,311
-421,841
-342,63
-660,717
-826,287
-1170,6
-761,265 -9479,965
-474,0
360,2
-5,3% -12,48498 0,9213082
[742] Pumpe za tekućine
-278,936
-1185,24
-370,065
3,897
-733,981
127,612
-1109,47
-1100,34 -9497,797
-474,9
386,2
-5,3%
-22,8556 -8,622543
[036] Rakovi, mekušci i vodeni beskraljeţnjaci
-66,16
-84,502
-723,454
-621,49
-2250,37
-558,298
-418,126
-801,592 -9653,702
-482,7
495,4
-5,4% -48,91622
1,435778
[845] Proizvodi od odjeće, tekstilnih tkanina, n.u.d.
-55,367
-40,467
-231,025
-1262,24
-2329,88
-1778,56
-77,559
108,515 -10160,96
-508,0
635,1
-5,7% -50,82617 -0,061013
[747] Aparati za cjevovode, kotlove, spremnike, posude, itd
-215,507
-1131,45
-251,924
-587,848
-1482,5
-426,953
-587,695
-882,919 -10579,39
-529,0
663,0
-6,0% -48,14925 2,0679536
[713] Klipni motori s unutarnjim izgaranjem, dijelovi, n.u.d.-263,587
-599,567
-269,327
-1044,26
-2125,25
30,124 6181,409
-2669,29 -10925,49
-546,3
2014,4
-6,1% -27,81025 -88,61005
[726] Strojevi za tisak i uvezivanje knjiga, i njihovi dijelovi -857,821
-5,69
-338,656
-1326,5
-257,214
-66,77
-1237,61
-1374,9
-11017,6
-550,9
561,5
-6,2% -37,76202 20,591583
[421] Stabilne biljne masti i ulja, sirove rafinirane
-6694,05
35,409
137,22
168,772
170,897
299,736
203,929
139,274 -11062,52
-553,1
1623,0
-6,2% 123,34578 0,4646556
[523] Metalne soli i peroksidi, anorganskih kiselina
-3696,41
2,434
0
116,023
-50,211
-6,064
-14,71
-14,667 -11224,87
-561,2
1215,0
-6,3% 141,31014 2,4187005
[741] Oprema za grijanje i hlaĎenje i dijelovi istih, n.u.d. 329,571
-98,187
-1997,45
-209,251
531,209
-1435,82
-171,174
-308,766 -11446,87
-572,3
901,1
-6,4% -34,39479 0,2150451
[778] Električni strojevi i ureĎaji, n.u.d.
265,398
-1015,42
-868,722 2873,819
487,259 1793,048 1046,545
362,373
-11764,3
-588,2
2032,5
-6,6% 116,67609 0,2020989
[721] Poljoprivredni strojevi (bez traktora) i dijelovi
-973,237
142,391
-309,793
-998,771
-1657,64
-381,965
-973,068
-1746,77 -12304,56
-615,2
599,9
-6,9%
-61,9146 4,5731101
[776] Katodni ventili i cijevi
-831,494
-122,441
-402,281
-433,335
-308,919
-359,58
-1011,86
-543,293
-12507,4
-625,4
394,0
-7,0% 8,3894729
1,51091
[267] Drugi umjetna vlakna pogodna za predenje
0
0
0
-5489,14
-5285,67
-1964,11
0 -660,701 -15623,25
-781,2
1654,5
-8,8% -140,2314 0,3363875
[553] Kozmetički pripravci (osim sapuna)
-87,273
-56,792
-484,372
-1175,89
-1473,6
-2648,18
-1742,49
-2662,6
-15700,1
-785,0
833,2
-8,8% -127,8588 1,0054464
[034] Ribe, svjeţe, rashlaĎene ili smrznute
0
1,672
-1455,14
-794,452
-5645,88
-533,742
-332,445
-73,315 -17536,17
-876,8
1411,2
-9,9% -103,3101 0,1373604
[792] Zrakoplovi i pripadajuća oprema; letjelice, itd
-2803,25
-46,392
-850,208
217,309 3475,603
67,484
126,133
920,096 -20226,89
-1011,3
6855,5
-11,4% 142,07204 13,634284
[751] Uredski strojevi
-29,73
-594,884
-1138,76
-39,453
-1106,08
-552,1
-68,672
-605,523
-23773,2
-1188,7
1221,7
-13,4% -27,02403 1,0967633
[743] Pumpe (bez onih za tekućine), plinski kompresori i ve-n
3ti
4la
3,to
0 r
9i; c-e
1n
5tr
0 a
7 l,n
8o
4
-331,758
-920,19
-502,225
135,252
-3768,62
-928,232 -24365,69
-1218,3
1607,1
-13,7% -82,24763 -6,862982
[898] Glazbeni instrumenti, dijelovi; zapisi, vrpce i slično -1575,74 -422,476 -2113,87 -905,094 -1395,22 -1745,69 -2102,41
-943,22 -25768,06
-1288,4
506,4
-14,5% -3,605559 0,5403148
[893] Artikli od plastičnih masa, n.u.d.
-628,471
-372,258
-59,787
-1708,7
-2894,86
-2897,54
-2959,74
-3331,27 -26542,81
-1327,1
1803,7
-14,9% -118,1204 1,1496872
[511] Ugljikovodici, n.u.d., i halogenirani, nitr. derivata
-10431,9
0 -1249,41
0
-7,566
-10,674
-9,162
0 -28653,91
-1432,7
2861,4
-16,1% 311,72889
0
[744] Oprema za mehaničko rukovanje, i dijelovi, n.u.d. -104,313
-70,477
-1489,77
-783,35
-1844,32
475,393
-639,365
-4014,88 -29159,79
-1458,0
2205,7
-16,4% -72,30884 -8,445385
[782] Motorna vozila za prijevoz robe, posebna namjena -1112,85
-12933,5
0
-259,15
-2362,53
-1241,15
-300,45
0 -29649,11
-1482,5
3477,3
-16,7% 129,61617
0
[598] Razni kemijski proizvodi, n.u.d.
4459,993
-963,695
-766,207
-11843,1
-1983,23
-10167
-810,817
-872,103 -31660,52
-1583,0
3464,4
-17,8% -333,3211 0,0857776
[774] Elektro-dijagnostički aparati za medicinske znanosti,- 2it0d
93,85
-257,22
-1848,96
-2944,75
-3214,02
-3257,64
-1800,15
-1146,31 -35974,04
-1798,7
1201,2
-20,2% -88,10775 0,3518824
[872] Medicinski instrumenti i aparati, n.u.d., itd
-1200,39
-1154,76
-1199,37
-2755,96
-3137,3
-3254,34
-4209,06
-4061,35 -37821,36
-1891,1
1106,3
-21,3% -162,3772
1,247981
[722] Traktori (osim onih 71.414 i 74.415)
-1004,16
-2462,63
-3385,93
-1164,58
-2028,84
-3694,99
-1038,31
-788,151 -38077,81
-1903,9
1606,7
-21,4%
4,057009 0,2133025
[057] Voće i orašasti plodovi , svjeţi ili suhi
-68,912
1,995
-457,381
-4648,86
-6040,55
-5713,26
-8845,57
-8149,39
-40569
-2028,4
2889,2
-22,8% -421,4179 1,4263974
[222] Uljano sjemenje i plodovi (osim brašna)
-4716,21
0 -1404,57
-662
-628,572
-445,345
-1506,83
-298,189 -46331,98
-2316,6
4306,0
-26,1% 354,79821 0,6695685
[745] Drugi ne-električni strojevi, alati i mehanički aparati -474,001 -1106,96 -3735,09 -3206,24 -3118,52 -2255,53 -765,904 -1702,04 -46919,19
-2346,0
1371,1
-26,4%
-99,0539 0,7546065
[791] Ţeljeznička vozila i pripadajuća oprema
-2070,35
-1633,94
-697,599
-1178
-9733,44
-7268,02
-11241,9
-4606,35 -51266,42
-2563,3
3146,5
-28,9% -337,6385 0,6337828
[759] Dijelovi, pribor za strojeve iz skupine 751, 752
-3101,66
-5016,94
-5815,99
-1020,44
-2172,04
-1156,95
-1543,69
-679,276
-71430,5
-3571,5
2312,7
-40,2% 217,69164 0,5871265
[781] Motorna vozila za prijevoz osoba
-1166,06
-1645,06
-4060
-4683,11
-2904,31
-3282,63
-2116,11
-3901,13 -79363,68
-3968,2
4274,8
-44,7% -233,9411 1,1884167
[752] Strojevi za automatsku obradu podataka, n.u.d.
-6403,15
-5838,52
-4498,83
-2536,97
-5657,83
-2247,53
-3041,63
-3410,08 -81866,21
-4093,3
1389,8
-46,1% 140,95288 1,5172554
[723] Postrojenja i oprema za graĎevinu
-927,635
-5193,01
-1373,13
-2202,61
-2195,76
-779,439
-1025
-1200,66 -85406,49
-4270,3
4099,6
-48,1% 179,97338 1,5404105
[335] Preostali naftni derivati, n.u.d.,
-745,614
0
-11884
-19500,8
-37916,5
-19986,7
-8600,04 4507,246 -201111,5
-10055,6
11274,8
-113,2%
-1055,08 -0,225512
[764] Telekomunikacijska oprema, n.u.d..; i dijelovi, n.u.d.-4127,09
-2206,24
-15913,6
-8892,57
-10543,5
-6882,08
-6250,64
-6267,8 -251173,9
-12558,7
16392,8
-141,4% -117,2317 0,9107415
[321] Ugljen, u prahu ili ne, ne nagomilani
-2488,28
-1911,18
-44823
-137295
-291636
-111513
-133970
-184793
-1310437
-65521,8
84669,0
-737,6% -11400,04 1,6571493
Izvor: UNCTADstat 
 
Najveći  deficit  imamo  kod  uvoza  sljedećih  kategorija:  [321]  Ugljen,  u  prahu  ili  ne, 
nenagomilani,  [335]  Preostali  naftni  derivati,  n.u.d.  te  [764]  Telekomunikacijska  oprema, 
32 
 

 
n.u.d..; i dijelovi, n.u.d., koji imaju rastući deficit tijekom godina. Rastući deficit imaju još i 
sljedeće robe: [034] Ribe, svjeţe, rashlaĎene ili smrznute, [044] Kukuruz, nemljeveni, [057] 
Voće i orašasti plodovi , svjeţi ili suhi, [061] Šećera, melasa i med, [112] Alkoholna pića, [211] 
Koţe i krzna (osim krzno), sirovo, [278] Drugi sirovi minerali, [291] Sirove ţivotinjske tvari, 
n.u.d.,  [522]  Anorganski  kemijski  elementi,  oksidi  i  halogene  soli,  [533]  Pigmenti,  boje, 
lakovi i srodni materijali, [553] Kozmetički pripravci (osim sapuna); [575] Druga plastika, u 
primarnim  oblicima,  [583]  Monofilamenti,  od  plastičnih  masa,  presjek  >  1 mm,  [593] 
Eksplozivi i pirotehnički proizvodi, [621] Materijali od gume (pasta, ploče, listovi itd.), [641] 
Papir i karton, [658] Gotovi proizvodi od tekstila, n.u.d., [675] Valjani proizvodi od legiranog 
čelika, [697] Kućanski oprema osnovnog metala, n.u.d., [699] Proizvodi od osnovnog metala, 
n.u.d.,  [713]  Klipni  motori  s  unutarnjim  izgaranjem,  dijelovi,  n.u.d.,  [721]  Poljoprivredni 
strojevi  (bez  traktora)  i  dijelovi,  [741]  Oprema  za  grijanje  i  hlaĎenje  i  dijelovi  istih,  n.u.d., 
[742]  Pumpe  za  tekućine,  [743]  Pumpe  (bez  onih  za  tekućine),  plinski  kompresori  i 
ventilatori;  centralno,  [744]  Oprema  za  mehaničko  rukovanje,  i  dijelovi,  n.u.d.,[745]  Drugi 
ne-električni  strojevi,  alati  i  mehanički  aparati,  [747]  Aparati  za  cjevovode,  kotlove, 
spremnike, posude itd., [752] Strojevi za automatsku obradu podataka, n.u.d., [759] Dijelovi, 
pribor za strojeve iz skupine 751, 752, [781] Motorna vozila za prijevoz osoba, [785] Motori i 
bicikli,  [791]  Ţeljeznička  vozila  i  pripadajuća  oprema,  [871]  Optički  instrumenti  i  aparati, 
n.u.d.,  [872]  Medicinski  instrumenti  i  aparati,  n.u.d.  itd.,  [893]  Artikli  od  plastičnih  masa, 
n.u.d., [898] Glazbeni instrumenti, dijelovi; zapisi, vrpce i slično. Kod svih njih moţe se 
oĉekivati  povećanje  uvoza  za  iznos  smanjenja  carina  i/ili  ostalih  davanja.  Kod 
preostalih  deficitnih  roba  postoji  trend  smanjivanja  deficita  i  kod  njih  moţe 

doći  do  povećanja  obujma,  ali  za  manje  od  ukupnog  iznosa  smanjenja  carina 
i/ili  ostalih  prepreka.  Za  njih  ćemo  pretpostaviti  da  će  zadrţati  ukupnu 
vrijednost.
 
 
3.1.4. IIT indeks trgovine robama 
 
Provjerit  ćemo  još  pomoću  indeksa  intraindustrijske  trgovine  (IIT  indeksa  ili  Grubel-Lloyd 
indeksa30) u kojim robama/uslugama Hrvatska ima komparativnu prednost, a u kojima SAD. 
Prikazat ćemo one robe kod kojih je relativni saldo veći od 1%. U tablici je dan presjek IIT-a 
po  godinama  1995. – 2014.,  zatim  ukupni  IIT  razdoblja  (Total  1995. – 2014.),  prosječni  IIT 
(Prosjek  1995. – 2014.),  prosječno  odstupanje  od  prosječnog  IIT  (STD  1995. – 2014.), 
                                                           
30 IITi = ((Xi-Mi)/(Xi+Mi))*100; može se kretati od -100 do 100. Vrijednost pokazatelja -100 do -50 upuduje na 
izraziti komparativni nedostatak; -50 do 0 upuduje na komparativni nedostatak, ali i postojanje snažne 
intraindustrijske trgovine; 0 do 50 upuduje na komparativnu prednost, ali i snažnu intraindustrijsku trgovinu, 
dok 50 do 100 upuduje na izrazitu komparativnu prednost. 
33 
 

 
kretanje  IIT-a  u  vremenu  (Trend  1995. – 2014.)  te  omjer  salda  2014.  i  2012.  koji  pokazuje 
utjecaj ulaska u EU (2014./2012. promjena). 
 
Tablica  3.1.4.1.  Robe  s  IIT  indeksom  izmeĎu  50  i  100  (izrazita  komparativna  prednost 
Hrvatske) 
1995
2000
2005
2010
2011
2012
2013
2014
TOTAL
Prosjek
STD
Trend
2014/2012
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 promjena
[024] Sir i skuta
100
100
100
100
100
100
100
100
100
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1
[562] Gnojiva (osim onih iz skupine 272)
100
100
100
100
100 99,96308
#DIV/0!
100 99,988431
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1,0003693
[897] Nakit i proizvodi od dragog materia., n.u.d.
#DIV/0!
-100 99,96977 99,69183
-30,6095 62,83689 49,21897 9,736523 99,753117
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
0,1549492
[891] Oruţje i streljivo
-100
100 99,19079 96,73417 98,66751 99,48576 99,44666 99,66852 98,985433
69,3
71,1 7,5962439 1,0018371
[073] Čokolada, prehrambeni proizvodi s kakaom, n.u.d. 82,9118
100
100 96,71018
100 87,03599
100
100 98,405643
98,3
4,5 0,0738992
1,14895
[017] Meso, jestivi mesni klaonički proizvodi, pripremljeni, 9k8o
, n
0 z
6 e
3 r
7vi
3 rani, n.u.d.
100
100
89,5974 88,12499 80,69341
100
100 96,803342
94,5
8,6 -0,700926 1,2392585
[071] Kava ​​i kavovine
100
100
100
100
100
100
100 84,15171 96,529136
97,4
8,5 -0,308309 0,8415171
[111] Bezalkoholna pića, n.u.d.
86,80843
100
100 96,08468
100 92,23771
100
100 94,277533
96,1
6,8 -0,145786 1,0841553
[542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove)
-64,7525 13,00897 92,32958 97,82687 96,84302 97,23055 97,21228 92,73448 94,265741
48,0
58,3 8,6980392 0,9537587
[654] Druge tkanine, tkane
100
100
-100
-100
-74,6833
-97,4426
-100 68,90685
92,59474
-6,5
94,8 -11,72506 -0,707153
[684] Aluminij
97,35021 95,96351
100
-100
-68,8758
-88,8999
-16,9052
-46,5269 92,253246
42,1
73,5 -10,22823
0,523363
[661] Vapna, cementa, proizvedeni graĎevinski materijal (bez stakl
100 a, g
9 l
7 i,n
4e
4)495 96,95196 99,91175 97,39685 98,17459 99,91352
100 91,172268
83,6
38,1
2,734654 1,0185935
[679] Cijevi, cijevi i šuplji profili, okovi, ţeljezo, čelik
96,9721 9,253889
-70,49 97,52081 98,72622
-2,99521
63,666 5,765304
90,2074
31,2
68,3 0,0891375
-1,92484
[334] Naftna ulja ili bitumenskih minerala> 70% nafte
-1,96881 98,76589 66,57678 58,74249 72,13864 76,69862
48,8232
-86,743 88,255942
44,9
61,2 2,3453217
-1,13096
[056] Povrće, korijenje, gomolji, pripremljeni, konzervirani, 8n
3.,u
5.d
2 .
144
100
100
60,3162 69,51134 89,69348 85,32057 51,12379 83,541375
86,9
15,9
-0,62283 0,5699833
[037] Ribe, vod. beskraljeţnjaci, pripremljeni, konzervirani, n.u.d.
100
100 17,66774 54,64341
100
100
100
100 82,802955
85,7
26,3 -0,934017
1
[665] Stakleni proizvodi
96,15053
-70,9101 25,03326 84,54111 72,57422 43,94385 46,44981 88,03231 80,265408
33,6
57,8
0,579672 2,0032909
[821] Namještaj i dijelovi
99,28888 96,38845 86,12414 85,07731 58,39041 66,15553 41,19922 66,24754 78,460743
74,6
18,3 -1,937903 1,0013907
[712] Parne turbine i druge parne turbine, dijelovi, n.u.d. -87,0563
-96,4217
-100
98,2397 99,72013
100 99,67152
100 76,421278
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1
[761] Televizijski prijemnici, kombinirani ili ne
-100
-88,2967
32,3514
-91,7969
-93,0416 42,74029 19,18244
-14,5941 70,690204
-40,3
65,5 6,4279457
-0,34146
[657] Posebna preĎa, specijalne tekstilne tkanine i srodno-14,8308
98,2536 48,34366
-42,6461 31,95404
56,8642 77,18794 11,43202 66,846967
46,7
42,6 -3,117683 0,2010408
[048] Preparati od ţitarica, brašno od voća i povrća
91,13166 93,09211
100
100
100
100
100
100 66,442124
88,9
40,2 2,7453639
1
[515] Organsko-anorganska, Heterocycl. Spojevi, Nucl. kis
9 e
5,lin
9 e
3092
-41,7719 85,49445
-49,5824
68,0455 41,97805 44,48184 35,81799
64,97923
68,2
44,1 -3,000347 0,8532552
[058] Voće, preraĎeno i voćni pripravci (bez soka)
74,69814
100
100 70,17826 49,02114 42,88405 53,54661 78,64302 64,464054
77,2
20,6 -2,399921 1,8338522
[749] Ne-električni dijelovi i oprema strojeva, n.u.d.
-35,1891
-50,5611 84,17005 23,69672
-58,8257 44,97896
56,1561 68,73349 62,604803
23,3
56,6 4,3397195 1,5281255
[062] Konfekcija od šećera
100 93,89712
-10,4261
94,5562
100
100 97,10205
100 59,964276
74,0
47,7 0,8577207
1
[718] Ostali strojevi za stvaranje energije i dijelovi, n.u.d.
-87,948
-97,434
-99,2246 62,76066 61,16122 48,52009 55,20176 66,38126
58,50334
-17,7
81,1 8,0828356 1,3681191
[733] Strojni alati za obradu metala, osim uklanjanja mater
#ija
DIla
V/0!
100
#DIV/0!
100 0,195186 45,08035
-42,4336 90,45092 57,609217
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
2,0064379
[081] Hrana za ţivotinje (bez nesamljevenih ţitarica)
-63,8074 72,47019 72,71702 74,60872 79,25218 85,96842 92,07537 92,62427
55,47344
30,5
64,9 9,2809698 1,0774221
[771] Elektroenergetski strojevi i njihovi dijelovi
77,96284 81,18696 74,68516
-94,5222 23,03749
-20,4376 64,51555 69,57678 50,409997
15,6
69,1 -2,373752 -3,404346
[692] Metalni spremnici za skladištenje i transport
26,47702
-98,6607
100 96,33374 30,85553 43,58827 33,06318
19,7085 50,239399
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
0,4521514
Izvor: UNCTADstat. 
 
Ovo  su  sve  proizvodi  kod  kojih  imamo  izrazitu  komparativnu  prednost  nad 
SAD-om i moţemo oĉekivati povećanje izvoza za iznos smanjenja carina i ostalih 
prepreka.  To  za  sobom  povlaĉi  rast  proizvodnje,  prihoda,  te  eventualno 
povećanje broja radnika i nadnica u tim sektorima. 
U  poljoprivredi  i  prehrambenoj  industriji  (SMTK  grupa  0)  tako  računamo  na  povećanje 
izvoza  slijedećih  proizvoda:  [017]  Meso,  jestivi  mesni  klaonički  proizvodi,  pripremljeni, 
konzervirani,  n.u.d.;  [024]  Sir  i  skuta;  [037]  Ribe,  vod.  beskraljeţnjaci,  pripremljeni, 
konzervirani,  n.u.d.;  [048]  Preparati  od  ţitarica,  brašno  od  voća  i  povrća;  [056]  Povrće, 
korijenje, gomolji, pripremljeni, konzervirani, n.u.d.; [058] Voće, preraĎeno i voćni pripravci 
(bez soka); [062] Konfekcija od šećera; [071] Kava i kavovine; [073] Čokolada, prehrambeni 
proizvodi  s  kakaom,  n.u.d.;  [081]  Hrana  za  ţivotinje  (bez  nesamljevenih  ţitarica);  [111] 
Bezalkoholna  pića,  n.u.d..  Kod  ovih  proizvoda  osim  carina  računa  se  na  povećanje  uslijed 
ukidanja necarinskih prepreka nametnutih trgovinskim sporovima SAD-a i EU oko kravljeg 
ludila (meso), te antidampinških mjera zbog subvencija (sir, šećer). 
U šumarstvu, drvnoj industriji i proizvodnji namještaja računamo na povećanje izvoza [821] 
Namještaj i dijelovi. 
34 
 

 
U rudarstvu i energetici (SMTK grupa 3) računamo na povećanje izvoza: [334] Naftna ulja ili 
bitumenskih minerala> 70% nafte. 
U  kemijskoj  i  farmaceutskoj  industriji  (SMTK  grupa  5)  računamo  na  povećanje  izvoza 
slijedećih proizvoda: [542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove); [562] Gnojiva (osim onih iz 
skupine 272); te [515] Organsko-anorganska, Heterocycl. Spojevi, Nucl. kiseline. Osobito kod 
lijekova osim carina vaţnije su necarinskim preprekama koje se trebaju ukloniti suradnjom 
regulatornih tijela FDA (SAD) i EMA (EU) kako bi se umanjilo i na koncu izbjeglo dvostruko 
testiranje i registriranje. 
U  tekstilnoj  industriji  računamo  na  povećanje  izvoza  slijedećih  proizvoda:  [654]  Druge 
tkanine,  tkane;  te  [657]  Posebna  preĎa,  specijalne  tekstilne  tkanine  i  srodno.  Ovdje 
očekujemo  koristi  ne  samo  od  smanjenja  carina  (koje  su  više  od  prosjeka  u  SAD)  nego  i 
necarinskih prepreka koje su nametnute uslijed trgovinskih sporova SAD i EU. 
U  industriji  nemetala  računamo  na  povećanje  izvoza  slijedećih  proizvoda:  [661]  Vapna, 
cementa,  proizvedeni  graĎevinski  materijal  (bez  stakla,  gline);  te  [665]  Stakleni  proizvodi. 
Osim ukidanja carina vaţno je i ukidanje necarinskih prepreka osobito Foreign Dredging Act 
iz  1906.  i  Buy  American  Act  iz  1933.  kako  bi  takve  robe  mogle  sudjelovati  u  izgradnji  i 
ureĎivanju koje se regulira javnom nabavom u SAD-u. 
U metalnoj industriji i industriji metalnih proizvoda računamo na povećanje izvoza slijedećih 
proizvoda: [679] Cijevi, cijevi i šuplji profili, okovi, ţeljezo, čelik; [692] Metalni spremnici za 
skladištenje i transport; te [684] Aluminij (osobito konsolidiranjem TLM-a i povezivanjem s 
bosanskim  i  crnogorskim  proizvoĎačima).  Osim  ukidanja  carina  vaţno  je  i  ukidanje 
necarinskih prepreka osobito Foreign Dredging Act iz 1906. i Buy American Act iz 1933. kako 
bi takve robe mogle sudjelovati u javnoj nabavi u SAD-u. 
U industriji strojeva i ureĎaja računamo na povećanje izvoza slijedećih poizvoda: [712] Parne 
turbine  i  druge  parne  turbine,  dijelovi,  n.u.d.;  [718]  Ostali  strojevi  za  stvaranje  energije  i 
dijelovi,  n.u.d.;  [733]  Strojni  alati  za  obradu  metala,  osim  uklanjanja  materijala;  [749]  Ne-
električni dijelovi i oprema strojeva, n.u.d.; [761] Televizijski prijemnici, kombinirani ili ne 
[771]  Elektroenergetski  strojevi  i  njihovi  dijelovi;  te  [891]  Oruţje  i  streljivo.  Osim  ukidanja 
carina i za ove proizvode vaţno je i ukidanje necarinskih prepreka osobito Buy American Act 
iz 1933. kako bi takve robe mogle sudjelovati u javnoj nabavi u SAD-u. 
Od  ostalih  proizvoda  navodimo  [897]  Nakit  i  proizvodi  od  dragog  materia.,  n.u.d.,  koji  su 
sporadično sudjelovali u izvozu. 
 
 
 
35 
 

 
Tablica 3.1.4.2. Robe s IIT indeksom izmeĎu 0 i 50 (komparativna prednost Hrvatske) 
1995
2000
2005
2010
2011
2012
2013
2014
TOTAL
Prosjek
STD
Trend
2014/2012
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 promjena
[728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d.
-100 6,658503 69,60444 71,11461
41,0812 61,14618 44,90302 67,15596 48,405297
15,6
64,7 8,5503771 1,0982855
[695] Alati za uporabu u ruci ili u stroju
15,68696
66,6134 51,10797 40,53967 56,85297
48,8892 42,22583 50,28787
46,63058
39,8
34,6 2,3713197
1,028609
[541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542
66,54896 95,73977 97,59754
-97,1678
-92,2418
-90,1746
-97,6274
-91,3138 46,265407
24,1
84,0 -12,30839
1,012634
[716] Rotirajući električni motori & njihovi dijelovi, n.u.d. 44,30941 45,54517 84,34319
48,9725
-51,432
67,8728
-67,6941 23,30807 42,830508
41,7
48,2 -3,209063 0,3434081
[514] Dušični spojevi
100
100 5,452435 83,46081 38,93592
-3,32629
-25,1732
-100 41,385011
26,7
75,0 -1,617509 30,063566
[098] Jestivi proizvodi, n.u.d.
84,64375 91,56263 69,49828 52,23063 1,672577
-3,33195 3,996059
-7,0423 40,396787
55,4
32,7 -4,689592 2,1135682
[711] Kotlovi za paru, komponente; dijelovi
100
-100 55,83263 65,04526
100
100
100
-32,9243
38,15098
45,6
66,8 1,6853586 -0,329243
[292] Sirove biljne tvari, n.u.d.
95,54204 1,619348
-12,4075 31,65646 9,604145
45,6446 57,70924 64,81455
34,39707
35,4
32,4 -2,105197 1,4199829
[793] Brodovi, čamci i plutajući objekti
-62,0116
-21,3101
-64,16 14,20298 1,190153
74,6352 56,38652 59,73258 32,552492
-4,2
63,9 5,3256828 0,8003271
[851] Obuća
24,81116
-96,0026
-99,3409
-99,7088
-91,1693
-96,0408
-65,9986 30,30298
30,70927
-60,9
59,6 -4,327826 -0,315522
[691] Konstrukcije i dijelovi, n.u.d., ţeljezo, čelik, aluminij86,22102 94,09889 77,47223 -87,1442 -19,5362 95,76589 96,18272 98,70177 27,597207
31,3
64,6 -0,476707 1,0306568
[731] Alatni strojevi za obradu uklanjanjem materijala
100
100
-100
-100
-88,5607
95,5204
-84,391 21,56876
23,67289
-31,8
86,2 -6,212436 0,2258027
[874] Aparati za mjerenje, analiziranje i kontrolu, n.u.d.
-99,7579 46,53928
67,5375 16,97103
-69,8134
-74,4943
-80,0637
-80,8178 11,161805
-7,6
61,2 -0,319541 1,0848854
Izvor: UNCTADstat. 
To su sve proizvodi kod kojih imamo komparativnu prednost nad SAD-om, ali i 
uvoz  iz  SAD-a  unutar  iste  industrije, pa  moţemo  oĉekivati  povećanje  izvoza  za 
dio  iznosa  smanjenja  carina  i  ostalih  prepreka,  ali  će  se  povećati  i  uvoz  ovih 
roba. 
Pri tome zbog pozitivnog salda koji ima pozitivan trend (osobito posljednjih godina) moţemo 
računati  i  na  povećanje  izvoza  i  jačanje  komparativne  prednosti  u  slijedećim  proizvodima 
(uglavnom strojarske i metalopreraĎivačke grane): 
[728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d.; [695] Alati za uporabu u ruci ili u 
stroju; [793] Brodovi, čamci i plutajući objekti; [691] Konstrukcije i dijelovi, n.u.d., ţeljezo, 
čelik, aluminij; te [851] Obuća. U tim sektorima takoĎer očekujemo povećanje izvoza veće od 
povećanja  uvoza,  što  za  sobom  povlači  rast  proizvodnje,  prihoda,  te  eventualno  povećanje 
broja radnika i nadnica u tim sektorima. Osim ukidanja carina (koje su primjerice za obuću 
30% u SAD) vaţno je i ukidanje necarinskih prepreka osobito Jones Act iz 1920 (za pomorski 
prijevoz i kabotaţu), Foreign Dredging Act iz 1906. i Buy American Act iz 1933. kako bi takve 
robe mogle sudjelovati u javnoj nabavi u SAD-u. 
Zbog negativnog salda s negativnim trendom (osobito posljednjih godina) imamo indikaciju 
trajnog gubitka komparativnih prednosti i jačanja negativnog salda (osobito nakon uspostave 
TTIP-a) u slijedećim proizvodima: [541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542 (saldo se 
promijenio  iz  suficita  u  deficit  prodajom  Plive);  [514]  Dušični  spojevi;  te  [874]  Aparati  za 
mjerenje, analiziranje i kontrolu, n.u.d. 
 
 
 
36 
 

 
Tablica  3.1.4.3.  Robe  s  IIT  indeksom  izmeĎu  -50  i  0  (komparativni  nedostatak  Hrvatske  – 
komparativna prednost SAD-a) 
1995
2000
2005
2010
2011
2012
2013
2014
TOTAL
Prosjek
STD
Trend
2014/2012
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 promjena
[899] Razni gotovi proizvodi, n.u.d.
58,22923 14,25345
-37,785
-48,5055
-2,90263
-36,1685
-14,3445
-65,3325 -10,74989
-21,2
38,2 -4,816029 1,8063386
[737] Strojevi za obradu metala (isključujući strjne alate) i dijelo
- v
1 i00
-86,8857
57,1184
-94,1334 29,54466 82,79442 81,67767 90,69508 -11,23559
-14,2
68,4 6,6843104
1,095425
[772] UreĎaj za električnu struju; razvodne ploče, paneli -87,8402 -96,1884 8,094811 32,39252 6,894897 57,51205
55,1339
-12,0979 -11,69934
-32,7
51,7 7,4872829 -0,210355
[112] Alkoholna pića
55,41096 13,86911
100
-16,1742
-36,9288
-9,60031
-12,8877
-42,9921 -11,84541
3,6
33,9 -3,000835 4,4781955
[892] Tiskanice
-84,6497 28,55938
-47,8395
-48,7868 48,83278 72,45379 47,24879 31,65151 -12,81279
-20,6
47,4
3,846808 0,4368509
[699] Proizvodi od osnovnog metala, n.u.d.
92,54173
-37,3044 0,044866
-37,9786 12,87374 12,01139 22,85105
-30,1818 -13,27522
0,5
52,2 -5,077116 -2,512762
[778] Električni strojevi i ureĎaji, n.u.d.
17,24105
-99,3188
-67,6044 53,37123 12,47587 27,68476 28,50061
6,98218 -22,59877
-38,3
51,8 4,0699514
0,252203
[792] Zrakoplovi i pripadajuća oprema; letjelice, itd
-98,7893
-14,2969
-77,4347 83,26047 99,79132
77,493 83,45828 97,55729 -24,92924
-20,0
82,0 8,6130835 1,2589176
[713] Klipni motori s unutarnjim izgaranjem, dijelovi, n.u.d.-92,9914
-70,1031
-39,1854
-70,6094
-75,0567 0,714876 47,94071
-95,6196 -26,34335
-45,8
50,0 -1,834752 -133,7569
[894] Dječja kolica, igračke, igre i sportska oprema
-99,6617 19,86562
-21,7565
-96,1996
-92,5447
-64,6538 24,35204 43,68856
-26,8255
-32,8
65,8 0,4461963 -0,675731
[741] Oprema za grijanje i hlaĎenje i dijelovi istih, n.u.d. 24,55478 -34,2161 -96,6456 -39,8875 14,19249 -73,0601 -12,9961 -62,6082
-43,3001
-49,5
47,5
-2,7376 0,8569404
[871] Optički instrumenti i aparati, n.u.d.
-100
-100
-99,6367
-96,5654
-88,1361
-87,9301
-91,8545
-82,4232 -47,27654
-89,5
33,4 1,4489123 0,9373719
[773] Oprema za distribuciju električne energije, n.u.d.
-97,7038
-92,5664
-6,95101
-73,6803
-1,79651 33,66758 6,619835
-51,0487 -49,34386
-43,3
46,4 1,3795732 -1,516258
Izvor: UNCTADstat. 
 
To  su  sve  proizvodi  kod  kojih  imamo  komparativni  nedostatak  u  odnosu  na 
SAD, ali i izvozimo u SAD unutar iste industrije, pa moţemo oĉekivati povećanje 
uvoza  za  dio  iznosa  smanjenja  carina  i  ostalih  prepreka,  ali  će  se  povećati  i 
hrvatski izvoz ovih roba. 
Pri  tome,  prema  pozitivnom  saldu,  odnosno  trendu  salda  moţemo  se  nadati  porastu 
komparativnih prednosti i porastu izvoza u slijedećim proizvodima: [737] Strojevi za obradu 
metala (isključujući strjne alate) i dijelovi; te [792] Zrakoplovi i pripadajuća oprema; letjelice, 
itd.. 
S  druge  strane,  zbog  negativnog  salda  ili  zbog  negativnog  trenda  salda  svjedočimo  gubitku 
komparativne prednosti i porastu uvoza osobito kod [112] Alkoholna pića. 
 
 
 
37 
 

 
Tablica  3.1.4.4.  Robe  s  IIT  indeksom  izmeĎu  -100  i  -50  (izraziti  komparativni  nedostatak 
Hrvatske – izrazita komparativna prednost SAD-a) 
1995
2000
2005
2010
2011
2012
2013
2014
TOTAL
Prosjek
STD
Trend
2014/2012
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 promjena
[775] Kućanska oprema, električna ili ne, n.u.d.
-3,71901
-97,3087
-86,0943
-98,9354
-63,2093
-48,9854
-30,9362
-96,2855 -52,54732
-57,7
49,3 -2,540911 1,9655959
[721] Poljoprivredni strojevi (bez traktora) i dijelovi
-61,1692 68,66883
-34,1006
-69,8435
-92,3218
-48,4729
-81,2293
-89,5591 -59,69987
-30,6
59,1 -5,289726 1,8476119
[658] Gotovi proizvodi od tekstila, n.u.d.
18,22714
-13,5054
2,31497
-44,3277
-94,5037
-87,6055
-86,9349
-96,9341 -60,16056
-41,6
59,0 -4,851852 1,1064835
[122] Duhan, proizvedeni
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100 -62,45198
-71,9
53,7 -4,481967
1
[533] Pigmenti, boje, lakovi i srodni materijali
9,722231
-99,2859
-61,9848
-100
-78,4013
-94,0573
-85,38
-93,1661 -64,89246
-62,0
42,1 -4,962662 0,9905242
[742] Pumpe za tekućine
-77,783
-89,6574
-75,8089 0,673773
-85,3104 13,77385
-77,5616
-66,5451 -65,14838
-59,2
40,0 0,4373543 -4,831266
[598] Razni kemijski proizvodi, n.u.d.
91,05567
-99,9788
-96,375
-90,2836
-99,2321
-99,364
-98,195
-99,5573 -69,35056
-79,7
54,3
-4,82343 1,0019453
[291] Sirove ţivotinjske tvari, n.u.d.
-100
-100
-50,8514
-8,33514
-100
-49,4748
-67,9251
-68,7023 -70,09777
-78,1
32,7 1,9770584 1,3886328
[421] Stabilne biljne masti i ulja, sirove rafinirane
-100
100
100
100
100
100
100
100 -70,78567
52,1
83,0 6,6350761
1
[747] Aparati za cjevovode, kotlove, spremnike, posude, itd
-48,1323
-98,0694
-66,5916
-53,8827
-70,3044
-32,6813
-54,8172
-78,4047
-73,2531
-69,9
21,8 0,0647489 2,3990671
[554] Sapuni, za čišćenje i poliranje
-78,5053
-98,9401
-42,4863
11,5182
-52,9408
-100
-56,3679
-54,6861 -75,17539
-73,1
29,4 2,7628828 0,5468606
[635] Proizvodi od drva, n.u.d.
-91,8949
-74,8478
-45,9532
100
100 40,24019 30,65465 73,14634 -76,28505
-16,2
79,4 7,9269702 1,8177435
[748] Prijenosne osovine
-40,9131
-85,1781
-78,2388
-45,5959 21,15252
-56,757
-48,9072
-17,753
-76,4149
-54,5
48,3 1,8861199 0,3127897
[743] Pumpe (bez onih za tekućine), plinski kompresori i ven-ti
9la
3,to
6 r
1i; ce-n
9tr
8 a
, l
4n
2o
2
-76,7241
-66,4319
-61,7246 5,980299
-75,6863
-63,3622 -77,67376
-80,3
23,0 2,4995754 -10,59515
[811] ​​Montaţne zgrade
42,63691
#DIV/0!
-100
-100
-100
-100
#DIV/0!
#DIV/0!
-79,68024
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
[776] Katodni ventili i cijevi
-99,6888
-90,4672
-75,7219
-66,1605
-66,2926
-71,511
-84,7486
-83,0918 -80,80702
-80,6
19,5
2,053604 1,1619444
[621] Materijali od gume (pasta, ploče, listovi, itd)
-100
-99,3457
-99,7947
-45,0075
-9,37591
-65,9419
-81,7112
-28,8015 -82,06291
-85,6
26,2 2,9785221
0,43677
[774] Elektro-dijagnostički aparati za medicinske znanosti, itd-100 -89,5906 -89,3311 -80,6844 -81,4511 -88,8119 -88,1014 -84,0027
-83,341
-84,2
14,3 0,9271943 0,9458498
[893] Artikli od plastičnih masa, n.u.d.
-78,0346
-96,4139
-16,7097
-79,0483
-75,4382
-99,0916
-93,94
-85,3324 -83,65169
-68,8
27,6 -0,898268 0,8611472
[697] Kućanski oprema osnovnog metala, n.u.d.
-18,8976
100
-89,3968
-98,8354
-94,9341
-84,1778 94,59543
-99,5063 -83,72134
-53,0
72,6 -0,189629 1,1820967
[898] Glazbeni instrumenti, dijelovi; zapisi, vrpce i slično -95,4434 -89,4053 -95,0232 -93,5716 -96,8768 -85,2293 -90,9607 -72,7774 -83,99886
-85,3
16,4 0,6161745
0,853901
[571] Polimeri etilena, u primarnim oblicima
#DIV/0!
100
-100
-1,0389
-100
-100
-99,9292
-100 -84,32896
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1
[582] Ploče, listovi, filmovi, folije i trake, od plastičnih masa
-58,8509
-32,2521
-99,2672
-99,8496
-100
-97,3356
-92,9121
-96,0074 -84,51492
-83,4
20,4 -1,670783 0,9863545
[791] Ţeljeznička vozila i pripadajuća oprema
-100
-100
-40,209
-99,7019
-98,5676
-81,1834
-71,3269
-99,997 -84,61606
-81,5
37,5 0,6885759
1,231742
[061] Šećera, melasa i med
100
100
-53,9924
-89,2154
-92,4187
-91,134
-92,6899
-92,1936 -85,46049
-0,7
80,3 -10,65263 1,0116269
[553] Kozmetički pripravci (osim sapuna)
-37,9826
-55,2333
-71,3872
-97,1582
-91,4942
-97,8719
-77,6836
-81,8053 -87,16464
-79,3
25,1 -2,060042 0,8358412
[744] Oprema za mehaničko rukovanje, i dijelovi, n.u.d. -85,0653 -61,6688 -97,2263 -56,8745 -99,8689 57,46813 -78,7495 -87,8046 -87,44325
-75,3
39,5 0,6146101 -1,527883
[845] Proizvodi od odjeće, tekstilnih tkanina, n.u.d.
-71,8408
-29,5831
-97,9912
-95,8469
-93,0058
-92,9557
-22,6727
39,9356 -87,74992
-76,7
35,0 1,9219652
-0,42962
[745] Drugi ne-električni strojevi, alati i mehanički aparati -81,7842 -99,6414 -93,2815 -98,4733 -82,5558 -82,8902 -45,2071 -48,0945 -88,79847
-86,8
17,3 1,1013637 0,5802191
[335] Preostali naftni derivati, n.u.d.,
-100
#DIV/0!
-100
-100
-100
-93,5134
-36,796 99,37196
-88,8643
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
-1,062649
[782] Motorna vozila za prijevoz robe, posebna namjena
-100
-99,9196
#DIV/0!
-100
-100
-100
-100
#DIV/0!
-89,07961
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
[872] Medicinski instrumenti i aparati, n.u.d., itd
-85,3167
-80,7639
-74,5563
-99,6041
-98,1848
-98,6748
-91,3278
-91,8954 -89,23855
-85,5
13,4 -1,281371 0,9312952
[759] Dijelovi, pribor za strojeve iz skupine 751, 752
-99,2529
-98,8062
-86,5414
-99,0863
-87,2546
-76,5897
-98,9608
-94,2188 -89,29192
-89,0
19,7 0,9651551 1,2301759
[034] Ribe, svjeţe, rashlaĎene ili smrznute
#DIV/0!
100
-100
-82,3009
-100
-74,4834
-52,6458
-18,1257
-89,3856
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
0,2433522
[752] Strojevi za automatsku obradu podataka, n.u.d.
-99,6319
-96,4262
-79,9536
-92,9597
-91,5826
-65,8849
-88,8192
-84,9488 -89,39737
-89,6
11,8 0,9434925 1,2893525
[591] Insekticidi i slični proizvodi, za maloprodaju
16,34996
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-91,3079
-90,1
29,9 -2,081696
1
[675] Valjani proizvodi legiranog čelika
#DIV/0!
#DIV/0!
-96,7998
-100
-81,7387
-91,8191
-99,9041
-78,37 -93,54099
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
0,8535265
[764] Telekomunikacijska oprema, n.u.d..; i dijelovi, n.u.d.-98,9594
-95,8714
-98,0383
-87,1585
-93,9072
-90,5371
-85,1345
-95,1299 -93,57022
-91,6
12,7 -0,249905 1,0507279
[641] Papir i karton
-100 87,99329
-100
-100
-100
-100
-99,9731
-100 -93,75212
-74,1
58,7 -2,939042
1
[723] Postrojenja i oprema za graĎevinu
-100
-99,8383
-99,9166
-98,9919
-99,7239
-67,1331
-57,8539
-68,2742 -93,94881
-90,2
18,7 1,3599117 1,0169969
[781] Motorna vozila za prijevoz osoba
-100
-80,8098
-97,5674
-92,4906
-97,8787
-92,5952
-92,1928
-91,9178 -94,48197
-91,5
9,9 -0,052391 0,9926844
[751] Uredski strojevi
-96,6201
-100
-100
-45,706
-91,3622
-52,2706
-26,9897
-58,5327 -94,55926
-88,3
22,0
2,569391 1,1198021
[785] Motori i bicikli
-100
-82,9358
-100
-97,5364
-99,5556
-93,1672
-72,7919
-64,7053 -94,97708
-93,8
10,0 0,8238218 0,6945078
[522] Anorganski kemijski elementi, oksidi i halogene soli
-100
100
100
-100
-91,24
-77,4259
-100
-100 -94,99663
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1,2915583
[726] Strojevi za tisak i uvezivanje knjiga, i njihovi dijelovi
-100
-5,6292
-93,5715
-100
-100
-94,5724
-100
-99,9272 -95,00445
-81,3
39,1 -1,518389
1,056621
[881] Fotografski aparati i oprema, n.u.d.
-100
-100
-98,2541
-99,7048
-96,3815
-62,5153 38,18137
-100 -95,20967
-88,9
30,7 2,0908157 1,5996079
[431] Ţivotinjska ili biljna ulja i masti, preraĎeni, n.u.d..; mix
# t.
DIV/0!
100
100 57,91807
-99,388
-100
#DIV/0!
#DIV/0!
-95,45057
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
[592] Starche, gluten pšenice; Bjelančevinaste tvari; ljepila-90,3738 -89,6448 -98,8139 -92,4281 -94,3225 -80,1592 -68,3874 -71,4428 -96,14696
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
0,891261
[278] Drugi sirovi minerali
-87,1239
-67,0818
-98,0617
-93,613
-95,9831
-98,6339
-97,4877
-95,7769 -96,28065
-89,3
20,1
-1,14869 0,9710348
[044] Kukuruz, unmilled
-100
-100
-59,6068
-100
-100
-100
-100
-100 -96,39989
-78,0
60,0 -0,571133
1
[211] Koţe i krzna (osim krzno), sirovo
-100
#DIV/0!
-100
-100
-100
-97,815
-89,9908
-65,3061 -96,43627
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
0,6676492
[575] Druga plastika, u primarnim oblicima
-65,9458
-99,4113
-100
-100
-100
-99,5842
-96,959
-99,3727 -96,61063
-95,8
9,2 -0,626409 0,9978761
[884] Optička roba, n.u.d.
-95,2392
-90,0625
-99,5174
-95,2228
-99,6897
-92,7205
-92,9058
-77,5903 -96,70897
-95,8
5,8 0,2992174
0,836819
[593] Eksplozivi i pirotehnički proizvodi
#DIV/0!
-100
-100
-100
#DIV/0!
-100
-100
-99,8867 -96,96265
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
0,9988666
[523] Metalne soli i peroksidi, anorganskih kiselina
-100
100
#DIV/0!
100
-88,9052
-48,0736
-76,4951
-60,912 -97,11093
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1,267058
[597] Pripremljeni aditivi za mineralna ulja; podmazivači, odleĎi-va
1 n
0 j
0 e -4,11911
-100
-100
-96,8191
-100
-84,226
-99,9601 -97,15182
-93,6
20,8 -0,430115 0,9996007
[784] Dijelovi i pribor za vozila za 722, 781, 782, 783
-89,1413
-93,9271
-99,7502
-98,4455
-99,7071
-95,4245
-96,553
-98,6993 -97,33261
-94,2
7,6 -0,841897 1,0343189
[682] Bakar
-47,5576
-100 53,18976
-100
-99,6653
-100
100 80,18476 -97,68531
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
-0,801848
[895] Uredski i pisaći pribor, n.u.d.
-100
-100
-99,3156
-100
-100
-30,356
-93,0914
-99,5952 -97,84203
-91,7
18,4 1,0121685 3,2809059
[583] Monofilamenti, od plastičnih masa, presjek> 1mm #DIV/0!
-100
-100
-100
-98,4433
-96,2136
-77,0515
-100 -98,07058
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1,039354
[057] Voće i orašasti plodovi , svjeţi ili suhi
-100
100
-96,2083
-99,0505
-98,2037
-99,35
-98,9734
-99,6065 -98,29475
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1,0025819
[727] Strojevi za preradu hrane (osim za kućanstvo)
-90,7425
-100
-94,3514
-100
-100
-100
-100
-100 -99,69206
-99,3
2,3 -0,128002
1
[036] Rakovi, mekušci i vodeni beskraljeţnjaci
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1
[251] Celuloza i papirni otpad
-100
#DIV/0!
#DIV/0!
-100
-100
-100
-100
-100
-100
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1
[267] Drugi umjetna vlakna pogodna za predenje
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
-100
-100
-100
#DIV/0!
-100
-100
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1
[321] Ugljen, u prahu ili ne, ne nagomilani
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
1
[511] Ugljikovodici, n.u.d., i halogenirani, nitr. derivata
-100
#DIV/0!
-100
#DIV/0!
-100
-100
-100
#DIV/0!
-100
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
[722] Traktori (osim onih 71.414 i 74.415)
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100
-100,0
0,0
0
1
Izvor: UNCTADstat. 
 
To su sve proizvodi kod kojih imamo izraziti komparativni nedostatak u odnosu 
na  SAD,  pa  moţemo  oĉekivati  povećanje  uvoza  iz  SAD-a  za  iznos  smanjenja 
carina  i  ostalih  prepreka.  To  za  sobom  povlaĉi  pad  proizvodnje,  prihoda,  te 
eventualno smanjenje broja radnika i nadnica u tim sektorima. 
 
 
 
 
38 
 

 
3.1.5. Utjecaj TTIP-a na poljoprivredno-prehrambeni sektor 
Na obje strane i u EU i u SAD nalazi se produktivna i jaka poljoprivreda, proizvodnja hrane, 
te  prehrambeno-preraĎivačka  industrija  s  vrlo  visokim  standardima  kvalitete,  zdravstvene 
ispravnosti, sigurnosti i kontrole proizvodnje i proizvoda, te zaštitom proizvodnje, pa je iz tih 
razloga sektor proizvodnje hrane u pregovorima vrlo značajan, javnost je osjetljiva na pitanja 
povezana sa standardima sigurnosti i kvalitete hrane te tradicionalnim načinima proizvodnje 
i  zaštite  zemljopisnog  podrijetla,  a  u  pregovorima  su  i  dalje  otvorena  brojna  osjetljiva 
politička pitanja.  
EU28  ima trgovinski suficit sa  SAD-om  u poljoprivrednim  dobrima od  otprilike  6  milijardi 
eura.  Sve  do  1999.  godine  EU  je  imao  deficit.  Od  1992.  godine  izvoz  preraĎenih 
poljoprivrednih  dobara  iz  EU-a  u  SAD  raste  vrlo  dinamično,  dok  uvoz  iz  SAD-a  raste  vrlo 
polagano. Vanjskotrgovinska razmjena izmeĎu EU-a i SAD-a u ovom sektoru nije jako velika 
te ne čini značajan udio u izvozu i uvozu poljoprivrednih dobara obiju strana. Iz SAD-a dolazi 
10%  uvoza  poljoprivredno-prehrambenih  proizvoda  u  EU,  a  na  SAD  otpada  13%  EU-ova 
izvoza tih proizvoda. 
Najznačajniji proizvodi u izvozu jesu jaka alkoholna pića s 20% udjela u izvozu, vina sa 17% 
udjela, pivo sa 7%, sirevi s 5%, voda i sokovi  s 5%, maslinovo ulje, preraĎevine od povrća i 
voća, tjestenina, čokolada i ostali konditorski proizvodi te sladoledi itd. 
Najznačajniji  proizvodi  koji  se  uvoze  iz  SAD-a  na  trţište  EU-a  jesu  tropsko  voće  i  povrće, 
koštunjičavo  voće,  posebno  bademi,  s  udjelom  od  19%  u  ukupnom  uvozu,  soja  sa  16%, 
alkoholna pića sa 7%, razni preraĎeni prehrambeni proizvodi s 5%, uljane pogače, vino, sirovi 
duhan, hrana za ţivotinje, razne bjelančevinaste tvari i modificirani škrob, pšenica itd. 
 
Transatlantska  trgovina  u  poljoprivrednom  sektoru  znatno  je  pogoĎena  trgovinskim 
preprekama31.  Gledajući  dosadašnju  trgovinu,  uvoz  robe  u  EU  iz  SAD-a  podlijeţe  višim 
carinama nego u obratnom slučaju.  
Carinske prepreke koje utječu na transatlantsku trgovinu značajno su se smanjile posljednjih 
desetljeća,  ali  su  i  dalje  prisutne,  i  u  bilateralnoj  poljoprivrednoj  trgovini  prosječno  su 
iznosile 6,6% u SAD-u i 12,8% u EU-u.32  
Za razliku od toga, prosječne industrijske pristojbe iznosile su 1,7% u SAD-u i 2,3% u EU-u. 
Te brojke, preuzete iz baze podataka MAcMap koju su zajednički razvili CEPII i MeĎunarodni 
trgovinski  centar  (ITC),  temelje  se  na  bilateralnim  carinskim  tarifama  i  uključuju  carinske 
povlastice, carinsku stopu kvote (TRQs) i prosječna carina za sve carine koje nisu ad-valorem 
carine. 
                                                           
31 Izvor podataka za carine i NTB je Europska komisija, Trade Market Access Database. 
32 Fontagné, Gourdon i Jean (2013.) 
39 
 

 
Sektori koji su bili najjače pogoĎeni uvoznim carinama za uvoz u SAD jesu: duhan (prosječna 
zaštita 21,8%), mliječni proizvodi (20,2%) i šećer (18,7%). 
Ostali poljoprivredni sektori mnogo su manje pogoĎeni sa stopom zaštite niţom od 10% i to: 
ostali prehrambeni proizvodi (9,4%), prehrambeni proizvodi od povrća (7,6%) i proizvodi na 
bazi  ţitarica  (5,8%).  Naposljetku,  zaštita  na  povrću  i  mesu  niţe  su  od  5%  (4,8%  odnosno 
4,7%). 
Carine koje EU primjenjuje na svoj poljoprivredni uvoz iz SAD-a puno su veće od američkih 
carina. Zaštita na mesu i mliječnim proizvodima viša je od 40% (45,1% za meso i 42,0% za 
mliječne proizvode). Zaštita na šećer (24,3%) i duhan (22,4%) neznatno je viša od stope koju 
primjenjuje  SAD.  Prehrambeni  proizvodi  takoĎer  podlijeţu  značajnim  carinama: 
prehrambeni  proizvodi  s  mesom  (19,5%),  pripravci  s  povrćem  (18,4%),  pripravci  na  bazi 
ţitarica  (8,.5%).  Neki  drugi  američki  proizvodi  takoĎer  podlijeţu  značajnim  carinama  na 
granicama EU-a: povrće (10,6%), ulja i masti (8,5%), ţitarice(6,7%), pića i alkohol (6,6%) te 
kava i čaj (6,5%). 
 
Na trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i njezin volumen posebno negativno 
utječu  mnogobrojne  necarinske  mjere.  Kvantitativni  učinak  tih  mjera  podjednak  je  za  uvoz 
EU-a iz SAD-a i obratno.Za meĎunarodnu razmjenu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda 
najznačajnije  su  SPS  mjere  (sanitarne  i  fitosanitarne  mjere)  koje  sluţe  za  zaštitu  zdravlja 
ljudi, biljaka i ţivotinja kao i okoliša, biljnog i ţivotinjskog svijeta te za osiguranje sigurnosti 
ljudi. Kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda  situacija je  takva da ne  postoji proizvod 
na koji se ne primjenjuju neki dodatni regulatorni zahtjevi u EU-u, dok se u SAD-u to odnosi 
na  98%  proizvoda.  EU  ima  snaţan  interes  za  ukidanje  regulatornih  prepreka  koje  njihove 
proizvoĎače čine manje konkurentnim, a koje su naročito prisutne u nekim sektorima (npr. 
kod mliječnih proizvoda) ili koje podrazumijevaju značajne troškove prilagodbe za izvoznike 
iz EU-a (npr. inspekcijski postupci za svjeţe proizvode i mesne pripravke, obveze poslovanja 
preko posrednika u sektoru vina itd.), pa se u tim sektorima moţe očekivati pozitivan utjecaj 
na  trgovinu  i  koristi  ako  TTIP  pomogne  u  donošenju  sporazuma  o  jednakosti  u 
zakonodavstvu o SPS-u.  
 
EU  moţe  oĉekivati  više  dobitaka  od  TTIP-a  u  necarinskom  podruĉju  nego  od 
smanjenja  ameriĉkih  carina.  Američke  carine  ionako  su  niske,  a  visoke  su  carine 
koncentrirane u nekoliko sektora, kao što su mliječni proizvodi i šećer. Kod većine proizvoda 
poljoprivredni  sektor  SAD-a  vrlo  je  konkurentan.  Tijekom  posljednjeg  desetljeća  EU  je 
izgubio  meĎunarodne  trţišne  udjele  poljoprivrednih  proizvoda,  dok  je  obujam 
poljoprivrednog izvoza SAD-a ostao isti. U nekim područjima, kao što su šećer ili govedina, 
40 
 

 
EU se od jednog od najvećih izvoznika doveo u poziciju jednog od najvećih uvoznika u roku 
od pet godina, što je uglavnom posljedica smanjenja izvoznih poticaja u EU. 
 
Najveći trgovinski potencijali za izvoz iz EU-a i SAD-a imaju sljedeći sektori: meso i proizvodi 
od mesa, uljarice, ţitarice, povrće i voće, šećer i biljna vlakna, biodizel. Prilike su značajne i u 
sektoru  preraĎene  hrane,  naročito  pića.  Kod  izvoza  iz  SAD-a  u  EU  to  su  sljedeći  sektori: 
mlijeko i mliječni proizvodi, proizvodi od mesa, šećer. 
 
3.1.5.1. Mlijeko 
EU ima snaţnu industriju mliječnih proizvoda. Nedavne reforme, ukidanje mliječnih kvota i 
ruski embargo dovele su do snaţnog pada cijene mlijeka. Mliječni proizvodi iz EU-a podlijeţu 
visokim  carinama  koje  ograničavaju  njihov  ulazak  na  američko  trţište,  a  povlašteni  pristup 
pod  TTIP-om  mogao  bi  osigurati  troškovnu  prednost  u  odnosu  na  konkurente,  kao  što  su 
Novi  Zeland  i  Argentina.  Nedavno  sklapanje  Sporazuma  o  slobodnoj  trgovini  (CETA, 
Comprehensive  Economic  Trade  Agreement)  izmeĎu  EU-a  i  Kanade  zajedno  sa 
Sjevernoameričkim sporazumom o slobodnoj trgovini (NAFTA, North American Free Trade 
Agreement
) moţe dovesti do još globaliziranijeg trţišta u kojem će industrija iz EU-a imati 
veće mogućnosti iako je liberalizacija trgovine mliječnih proizvoda ograničena i CETA-om i 
NAFTA-om.  Uvjeti  koji  bi  rezultirali  većim  izvozom  iz  EU-a  na  trţište  SAD-a  jest  ukidanje 
carina,  ali  i  uklanjanje  necarinskih  prepreka  koje  trenutačno  stvaraju  značajne  prepreke  za 
europske proizvode. Uvoz pasteriziranog mlijeka i mliječnih proizvoda („ocjena”') suočen je s 
administrativnim  preprekama,  npr.  ti  proizvodi  moraju  potjecati  iz  objekata  na  posebnom 
popisu  ili  se  mora  dokazati  da  zadovoljavaju  američka  pravila  i  sl.  U  praksi  je  mogućnost 
ulaska na trţište SAD-a za izvoznike iz EU-a vrlo mala jer nijedna savezna drţava ne prihvaća 
zahtjeve  iz  stranih  poduzeća  ili  drţava.  Europska  komisija  više  se  puta  ţalila  na 
protekcionističke mjere. TTIP bi morao riješiti takve vrste ograničenja. 
 
3.1.5.2. Meso 
EU najvjerojatnije neće biti dovoljno konkurentan za izvoz velikih količina govedine i ostalih 
mesnih  proizvoda  u  SAD.  MeĎutim,  koristi  od  lakšeg  pristupa  trţištu  morali  bi  imati 
proizvoĎači  mesnih  specijaliteta  i  mesnih  pripravaka.  Ni  u  ovom  slučaju  smanjenje    u 
američkim  carinama  neće  biti  dovoljno  s  obzirom  na  znatne  necarinske  mjere  s  kojima  se 
suočavaju  izvoznici  iz  EU-a.  Prodaja  govedine  iz  EU-a  u  SAD-u  sada  je  uvelike  ograničena 
zbog straha od goveĎe spongiformne encefalopatije (BSE ili kravlje ludilo). Kako bi pokazalo 
da  su  SAD  spremne  otvoriti  svoje  trţište,  osim  dijaloga  o  TTIP-u,  američko  ministarstvo 
poljoprivrede dopustilo je uvoz govedine iz zemalja koje je Svjetska organizacija za zdravlje 
ţivotinja  označila  da  predstavljaju  zanemariv  rizik  od  BSE-a.  No,  izvoznici  iz  EU-a  još  su 
41 
 

 
uvijek jako daleko od mogućnosti izvoza mesa u SAD. Oni moraju osigurati dokaze da njihovi 
nacionalni sustavi kontrole za obradu govedine pruţaju „ekvivalentnu” razinu zaštite kada je 
u pitanju ljudsko zdravlje. Administrativni teret za ovaj sektor izrazito je opterećujući i velika 
prepreka izvozu. 
 
3.1.5.3. Vino i alkohol 
Vina i jaka alkoholna pića najznačajniji su izvozni proizvodi iz EU-a i proizvodi koji su najviše 
zasluţni za poljoprivredni trgovinski suficit EU-a s SAD-om. SAD je vodeće izvozno trţište za 
pića iz EU-a i predstavlja 24% ukupnog volumena izvoza i 28% ukupne vrijednosti izvoza u 
2012.  godini.  Taj  izvoz  posebno  je  značajan  za  Francusku  (1,3  milijardi  dolara),  Italiju  (1,2 
milijardi  dolara)  i  Španjolsku  (0,3  milijardi  dolara).  MeĎutim,  izvoz  vina  iz  EU-a  u  SAD 
podlijeţe  carinama  i  porezima  koje  izvoznici  smatraju  diskriminirajućima.  Vino  uvezeno  u 
SAD  podlijeţe  porezu  na  količinu  alkohola  u  piću  (gallonage  tax),  odnosno  nameću  se 
različita  porezna  opterećenjima  ovisno  o  razini  alkohola  u  vinu.  Nasuprot  tome,  veliki  broj 
američkih proizvoĎača (na primjer oni koji proizvode manje od 125 000 boca) imaju velike 
porezne  olakšice.  Osim  toga,  fiskalne  mjere  i  trošarine  na  vina  naplaćuju  se  na  drţavnoj 
razini,  dok  istovremeno  savezne  drţave  lokalnim  proizvoĎačima  osiguravaju  porezne 
olakšice. Te olakšice nisu namijenjene vinima iz EU-a. 
 
3.1.5.4. Šećer 
Kod  šećera  je  situacija  izrazito  sloţena,  pa  EU  i  SAD  oprezno  procjenjuju  svoju  poziciju  te 
prednosti i nedostatke u promjenama vanjskotrgovinskih uvjeta kod šećera. EU i SAD veliki 
su  proizvoĎači  šećera  pa  je  bilo  naznaka  da  će  se  traţiti  isključivanje  šećera  iz  TTIP-a. 
Mogućnost da EU izvozi velike količine šećera u SAD nije sigurna i znatno ovisi o svjetskim 
cijenama.  Sektor  šećera  u  EU-u  prošao  je  kroz  značajnu  reformu.  Snaţna  konsolidacija 
sektora  koja  je  pratila  reformu  iz  2006.  godine  povećala  je  konkurentnost.  Došlo  je  i  do 
velikih  tehnoloških  promjena  što  je  dovelo  do  povećanih  prinosa  usjeva  repe.  Tijekom 
posljednjih godina bilo je mnogo razdoblja u kojima je cijena šećera bila niţa u EU-u nego u 
SAD-u. Ako cijene na svjetskim trţištima ostanu visoke i trgovina bude liberalizirana, bilo bi 
moguće  da  proizvoĎači  iz  EU-a  naĎu  trţište  u  SAD-u.  Iako  postoje  mogućnosti  da  šećer  iz 
EU-a uĎe na trţište SAD-a pod odreĎenim cjenovnim uvjetima, situacija bi bila drugačija u 
slučaju promjene cijena i tečaja. SAD progresivno otvara svoje trţište šećera proizvoĎačima 
proizvoda  od  šećerne  trske.  Do  sada  je  trgovina  uglavnom  liberalizirana  s  Meksikom  i 
karipskim  zemljama  (one  podlijeţu  kvotama)  i  ti  su  izvori  za  sada  mogli  dostavljati  samo 
odreĎene količine šećera. Ipak, na duge staze ne treba zaboraviti da šećer iz trske ima znatne 
cjenovne prednosti nad šećerom iz repe i ako SAD otvori svoje trţište dodatnoj konkurenciji, 
EU  bi  se  mogla  susresti  s  velikom  konkurencijom  zemalja  koje  jeftino  proizvode  šećer  iz 
42 
 

 
trske. EU i SAD dozvolile su povlašteni pristup pojedinim drţavama proizvoĎačima šećera od 
repe.  Ipak,  nekoliko  američkih  sporazuma  o  slobodnoj  trgovini  koji  uključuju  šećer  imaju 
sigurnosnu  klauzulu  koja  specificira  da  zemlja  partner  moţe  izvoziti  u  SAD  samo  razliku 
izmeĎu  svoje  proizvodnje  i  vlastite  potrošnje.  Za  razliku  od  toga,  EU-ovi  sporazumi  sa 
zemljama u razvoju najčešće im dopuštaju da izvoze svoju cijelu proizvodnju šećera u EU i da 
ga uvoze za svoju potrošnju od proizvoĎača s niskim troškovima. Ipak, u scenariju slobodne 
trgovine  trebala  bi  se  uzeti  u  obzir  mogućnost  zamjene  s  povezanim  proizvodima,  posebno 
etanolom  i  sirovim  šećerom  kojeg  se  mora  preraditi.  U  slučaju  trgovinske  liberalizacije 
povećanje izvoza šećera iz EU-a u SAD moglo bi ići ruku pod ruku s dodatnim uvozom šećera 
i repe, etanola ili visoko šećernih kukuruznih sirupa u EU. 
 
3.1.5.5. Maslinovo ulje 
EU snabdijeva više od 95% američke potrošnje maslinovog ulja, što ukazuje na to da je trţište 
uglavnom  otvoreno  izvoznicima  iz  EU-a.  S  takvom  razinom  izvoza  jako  je  malo  dodatnih 
koristi koje bi mogle proizaći iz TTIP-a. Ipak, proizvoĎači iz EU-a ţale se na troškove koji se 
stvaraju jer moraju poslovati s lokalnim posrednicima da bi došli do lokalnih prodavača, što 
je problem koji je već spomenut u slučaju vina. TakoĎer, proizvoĎači iz EU-a vrlo su zabrinuti 
zbog vladinih najava da će revidirati klasifikaciju različitih kvaliteta ulja što bi moglo dovesti 
do razlike u kvalitativnim standardima izmeĎu ulja koja se koriste meĎunarodno i rezultirati 
mogućim  padom  vrijednosti  proizvoda  iz  EU-a.  U  američkom  sektoru  proizvodnje  (vrlo 
malen, ali brzošireći) smatra se da postoji značajna razina prevare u izvozu maslinovog ulja iz 
EU-a u SAD, npr. krivo označena ulja, ulja niţe klase nego što se prikazuje ili čije porijeklo 
ustvari  nije  iz  EU-a  nego  iz  sjeverne  Afrike  pod  krivotvorenim  nazivljem.  Pripadnici  tog 
sektora  pritišću  saveznu  vladu  da  više  ispituje  uvezene  sorte  što bi  moglo  dovesti  do  novih 
oblika administrativnih zakona koje bi bilo lakše kontrolirati pod TTIP-om negoli bez njega. 
Značaj sadašnjeg trţišta za proizvode sa zemljopisnom oznakom u SAD-u vrlo je velik. Npr. 
više od polovice francuskog poljoprivrednog izvoza u SAD jest vino i pivo (1,4 milijarde USD), 
a  slijedi  ih  sir  (166  milijuna  USD).  Vino  i  sir  proizvodi  su  koji  su  najčešće  zaštićeni 
zemljopisnom  oznakom.  Ipak,  činjenica  da  se  sir  i  mesni  proizvodi  koji  ne  potječu  iz  EU-a 
mogu  prodavati  u  SAD-u  pod  EU  zaštićenom  zemljopisnom  oznakom  predstavlja  veliki 
problem za proizvoĎače iz EU-a. 
 
3.1.5.6. Geografski zaštićeni proizvodi 
Unatoč sporazumu iz 2006. godine o vinu i  alkoholnim pićima SAD još uvijek smatra velik 
broj  vina  iz  EU-a  polugeneričkima.  Bilateralni  pregovori  nisu  do  sada  uspjeli  donijeti 
napredak  u  pogledu  polugeneričkih  naziva.  ProizvoĎači  vina,  sira  i  šunke  smatraju  da 
snaţnija zaštita zemljopisne oznake pod TTIP-om moţe dovesti do povećanja izvoza. 
43 
 

 
Uzimajući u obzir vanjskotrgovinske tijekove roba, utjecaj carina i necarinske mjere, stručni 
tim Odbora za poljoprivredu Europskog  parlamenta izradio je više mogućih scenarija o tome 
na koji bi način i pod kojim pretpostavkama TTIP mogao utjecati na trgovinu izmeĎu EU-a i 
SAD-a. 
 
Pod pretpostavkom ukidanja 25% necarinskih davanja te potpunog ukidanja carina došlo bi 
do  povećanja  transatlantske  trgovine  za  40%.33  U  sektoru  poljoprivredno-prehrambenih 
proizvoda taj utjecaj procjenjuje se još snaţnijim s većim stopama rasta. Tako se predviĎa da 
bi izvoz iz EU-a u SAD porastao za 60%, a uvoz iz SAD-a u EU za čak 120% do 2025. godine. 
Studija sugerira da bi najveći potencijal rasta imali sektori crvenog mesa, šećera, bijelog mesa 
i  sektor  mlijeka.  Ti  sektori  rasli  bi  po  vrlo  velikim  stopama,  ali  bi  izvoz  iz  SAD-a  u  EU  bio 
znatno dinamičniji. 
 
 
3.1.5.7. Utjecaj TTIP-a na hrvatski poljoprivredno-prehrambeni sektor 
Hrvatska proizvodnja hrane, poljoprivreda i prehrambena industrija ulaskom u EU doţivjeli 
su kumulativni šok promjene trgovinskih uvjeta sa svojim glavnim trgovinskim partnerima, 
zemljama  EU-a  i  zemljama  CEFTA-e.  ProizvoĎači  su  uskladili  svoje  poslovanje  s  EU 
standardima  u  pogledu  osiguranje  kvalitete  proizvoda  i  zahtijeva  osiguranja  higijenskih  i 
drugih  sigurnosnih  uvjeta  za  objekte  za  proizvodnju  hrane  te  svih  tehničkih  standarda.  Ali 
utjecaj  promjene  carinskih  tarifa  naročito  potpuno  ukidanje  carinske  zaštite  koju  je 
primjenjivala Hrvatska prije ulaska u EU,  na uvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda iz 
EU koji je bio relativno visok, doveli su do znatnog poremećaja u vanjskotrgovinskoj razmjeni 
i snaţnog rasta uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda. 
 
Vrijednost poljoprivredne proizvodnje počela je snaţno padati, a poljoprivredni proizvoĎači 
koji  su  se  našli  na  jedinstvenom  trţištu  u  konkurenciji  sa  snaţnim  europskim 
poljoprivrednim  sektorom  počeli  su  stvarati  gubitke  i  masovno  odustajati  od  proizvodnje. 
Sama  primjena  ZPP-a  (zajedničke  poljoprivredne  politike)  bila  je  vrlo  komplicirana  i  za 
proizvoĎače i za administraciju. Tek nakon dvije godine od ulaska u EU ovaj se sektor počeo 
stabilizirati, izvoz na trţište EU-a snaţno raste te su pojedini sektori počeli ostvarivati koristi 
od ulaska na veliko zajedničko trţište uz primjenu ZPP-a i korištenje fondova EU-a. 
 
Trgovinski odnosi izmeĎu SAD-a i Hrvatske nisu u tolikoj mjeri značajni za gospodarstvo RH 
i nemaju tako vaţan utjecaj na gospodarstvo kao što su to odnosi s EU-om. Značaj SAD-a u 
                                                           
33 Studija Europskog parlamenta „Risk and opportunities for the EU agri-food sector in a possible EU-US 
agreement”, Bruxelles, srpanj, 2014., http://www.europarl.europa.eu/studies. 
44 
 

 
vanjskotrgovinskoj  razmjeni  poljoprivredno-prehrambenih  proizvoda  vrlo  je  mali  te  čini 
samo 1,8% ukupne poljoprivredne razmjene RH. SAD je Hrvatskoj u izvozu poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda tek 12. trgovinski partner, a nije ni meĎu prvih 20 zemalja iz kojih 
Hrvatska  uvozi  hranu.  U  2014.  godini  Republika  Hrvatska  izvezla  je  poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda u vrijednosti od 1,34 milijarde eura, što predstavlja rast od 10,9% u 
odnosu na prethodnu godinu. U vanjskotrgovinskoj razmjeni poljoprivredno-prehrambenog 
sektora Hrvatske  i SAD-a,  Hrvatska  je  u  2014. godini ostvarila trgovinski  suficit od  65 mil. 
eura (oko 500 mil. kuna ili 86 milijuna američkih dolara).  
 
U  zadnjih  desetak  godina  vanjskotrgovinska  razmjena  poljoprivredno-prehrambenih 
proizvoda  izmeĎu  SAD-a  i  RH  ima  kontinuirani  rast.  Do  ulaska  RH  u  EU  bio  je  zamjetno 
snaţniji rast uvoza iz SAD-a da bi se nakon ulaska RH u EU taj trend promijenio. Tako je u 
2013. i 2014. godini došlo do značajnijeg rasta izvoza iz RH u SAD i pada uvoza. Izvoz je sa 
17,4 milijuna eura u 2012. godini narastao na 19,7 milijuna eura u 2013. i 22,9 milijuna eura 
u  2014.  godini.  Istovremeno  uvoz  tih  proizvoda  iz  SAD-a  pada  s  23  milijuna  eura  u  2012. 
godini na 15,5 milijuna eura u 2013. godini i 16,2 milijuna eura u 2014. godini. Iz RH u SAD 
izvoze se mnogobrojni proizvodi i sirovine i preraĎeni proizvodi. Od nepreraĎenih proizvoda 
tu su najviše prisutni: začini, ljekovito i aromatično bilje, tartufi (svjeţi i preraĎeni) i druge 
gljive,  tune  i  sušeno  voće.  Od  preraĎevina  najznačajniji  su  izvozni  proizvodi  su  ţivotinjska 
hrana, umaci, pekmezi i dţemovi, izvorske i mineralne vode, juhe, alkoholni napici, čokolada 
i čokoladni proizvodi, vina. 
 
TABLICA 3.1.5.1. Poljoprivredno-prehrambeni izvoz Hrvatske u SAD po proizvodima 
Kumulativni 
udio 

ukupnom 
izvozu sirovih  Vrijednost 
HS 6 
Vrijedn. 
poljoprivredn
(u  eurima) 
Rang 
Proizvod 
kod 
(mil. €) 
ih proizvoda 
po jedinici 

Začini 
91099 
0,67 
43% 
0,94 

Biljke  i  dijelovi,  farmaceutika,  parfemi,  12119 
0,39 
68% 
1,52 
insekticidi 

Tartufi, svjeţi ili rashlaĎeni 
70952 
0,29 
87% 
n.a. 

Gljive, svjeţe ili rashlaĎene 
70951 
0,05 
90% 
n.a. 

Tuna, svjeţa ili rashlaĎena, cijela 
30239 
0,05 
93% 
0,95 

Voće, sušeno 
81340 
0,02 
94% 
0,72 

Kitova  kost,  rogovi,  slični  neobraĎeni  ili  50790 
0,02 
95% 
n.a. 
jednostavno pripremljeni proizvodi 
45 
 

 

Ţivotinjski 
proizvodi 

domaće  51199 
0,01 
96% 
n.a. 
ţivotinjske 
lešine 
(nehranidbeni 
proizvodi) 

Paprika  ili  feferon,  sušeno,  smrvljeno  ili  90420 
0,01 
97% 
1,25 
zgnječeno 
10 
Med, prirodni 
40900 
0,01 
97% 
1,55 
Najvaţniji izvozni proizvodi, preraĊeni poljoprivredni proizvodi 

Pripravci od ţivotinjske hrane 
230990 
2,91 
19% 
n.a. 

Umaci, mješoviti začini 
210390 
2,27 
35% 
1,28 

Dţemovi,  voćni  ţelei,  pirei  i  paste,  200799 
1,30 
43% 
1,82 
isključujući citrus 

Led, snijeg i pitka voda 
220190 
1,11 
51% 
n.a. 

Juhe i njezini preparati 
210410 
0,98 
57% 
1,49 

Alkoholni likeri 
220890 
0,64 
62% 
1,95 

Čokolada, 
preparati 
kakaa,  180632 
0,49 
65% 
1,00 
blok/komad/pločica, nepunjena 

Vina od voća  
220421 
0,45 
68% 
2,07 

Pripravci od čokolade/kakaa 
180690 
0,42 
71% 
0,96 
10 
Mineralne  vode,  nezaslaĎene  i  bez  220110 
0,33 
73% 
2,53 
umjetnog okusa 
Izvor: DZS 
 
Od poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koji se uvoze iz SAD-a u RH trebali bi posebno 
spomenuti:  bademe  (svjeţi  ili  sušeni),  pistacio,  kikiriki,  orahe,  razno  drugo  voće, 
suncokretove  sjemenke  i  hmelj.  a  od  preraĎevina  razne  pripravke  od  hrane,  viski  i  rum, 
smrznute haringe i druge ribe, hranu za ţivotinje, svinjsko meso. 
 
Tablica 3.1.5.2. Poljoprivredno-prehrambeni uvoz Hrvatske iz SAD-a po proizvodima 
Najvaţniji uvozni proizvodi, osnovni poljoprivredni proizvodi 
Kumulativni 
udio 

ukupnom 
izvozu sirovih  Vrijednost 
HS 6 
Vrijedn. 
poljoprivredn
(u  eurima) 
Rang 
Proizvod 
kod 
(mil. €) 
ih proizvoda 
po jedinici 

Bademi, svjeţi ili sušeni, s ljuskom 
80212 
3,94 
53% 
0.97 

Haringa, svjeţa ili rashlaĎena, cijela 
30240 
0,54 
60% 
1,01 

Pistacio, svjeţ ili sušen 
80250 
0m45 
66% 
1.01 

Kikiriki u ljusci, neprţen ili kuhan 
120220 
0,44 
72% 
0,81 
46 
 

 

Voće, sušeno 
81340 
0,40 
77% 
1,37 

Lišće, granje, za bukete itd. - svjeţe 
60491 
0,21 
80% 
N/D 

Sjemenke suncokreta 
120600 
0,21 
83% 
3,26 

Sjemenje, povrće, za sjetvu 
81340 
0,15 
85% 
2,20 

Hmelj, mljeven, u prašku ili peletirane  
60491 
0,11 
86% 
2,69 
10 
Orasi, svjeţi ili sušeni, u ljusci 
120600 
0,11 
88% 
0,96 
Najvaţnija uvozni proizvodi, preraĊeni poljoprivredni proizvodi 

Pripravci od hrane 
210690 
6,41 
39% 
N/D 

Viskiji 
220830 
2,22 
52% 
1,30 

Haringe, smrznute, cijele 
30350 
1,27 
60% 
0,86 

Naresci svinje, smrznuti 
20329 
0,59 
64% 
0,78 

Sipa, lignja, smrznuta, sušena, posoljena  30749 
0,57 
67% 
0,55 
ili u salamuri 

Voće, jestivo bilje pripremljeno 
200899 
0,54 
70% 
1,31 

Pseća ili mačja hrana (maloprodaja) 
230910 
0,49 
73% 
1,51 

Orašasti  plodovi,  sjemenke  i  miješano,  200819 
0,46 
76% 
1,70 
pripremljeni 

Rum 
220840 
0,33 
78% 
1,55 
10 
Sardine 
30371 
0,28 
80% 
0,86 
Izvor: DZS 
 
Analizirajući  proizvode  koji  se  izvoze  u  SAD  te  kontinuitet  tog  izvoza  u  prethodnih  pet 
godina, jasno je da Hrvatska ima veći potencijal za izvoz u nekoliko kategorija i to naročito u: 
proizvodima  na  bazi  ribe,  tune,  proizvodima  od  kakaa,  proizvodima  od  ţitarica,  brašna, 
škroba  ili  mlijeka,  proizvodima  od  povrća  i  voća,  vina  i  jakih  alkoholnih  pića  te  raznih 
prehrambenih  proizvoda  te  proizvoda  za  hranu  za  ţivotinje.  Kod  tih  proizvoda  došlo  je  do 
rasta  u  posljednjim  godinama  ili  je  izvoz  kontinuiran.  Ulaskom  Hrvatske  u  EU  u  nekim 
kategorijama došlo je do značajnijeg izvoza, napose u proizvodima od povrća i voća te hrani 
za  ţivotinje  kod  koje  je  rast  najveći  s  3,5  milijuna  eura  u  2012.  godini.  Uzimajući  u  obzir 
predviĎanja  o  rastu  europskog  poljoprivredno-prehrambenog  izvoza  u  SAD,  moţe  se 
očekivati  da  bi  u  najznačajnijim  izvoznim  kategorijama  proizvoda  moglo  očekivati  takoĎer 
40%-no  povećanje  izvoza.  Sektori  vina  i  alkoholnih  pića,  izvorskih  i  mineralnih  voda,  riba, 
čokolade i hrane za ţivotinje svakako bi trebali biti predvodnici toga rasta. Mogućnosti se u 
većoj  mjeri  otvaraju  i  mliječnoj  industriji,  naročito  sirevima  i  preraĎevinama  od  mesa  te 
maslinovom  ulju.  Kod  uvoza  moramo  računati,  uz  već  sada  prisutan  uvoz  voća  naročito 
koštunjičavog, na snaţniji uvoz mesa, posebice crvenog mesa, šećera i raznih prehrambenih 
proizvoda.  Od  svih  hrvatskih  poljoprivredno  prehrambenih  proizvoda  temeljem  analize 
relativnog salda i indeksa IIT, hrana za ţivotinje ima najveće izrazite komparitivne prednosti 
47 
 

 
za  izvoz  u  SAD.  Izrazitu  komparativnu  prednost  imaju  i  slijedeći  proizvodi:  sir  i  skuta, 
čokolada  i  proizvodi  sa  kakaom,  meso  i  jestivi  pripremljeni  klaonički  proizvodi,  kava  i 
kavovine,  bezalkoholna  pića,  konzervirano  povrće,  riblje  konzerve,  preraĎeno  voće  i  voćni 
pripravci. 
S  druge  strane  zbog  negativnog  salda  ili  negativnog  trenda  salda,  imamo  gubitak 
komparitivne  prednosti  te  porast  uvoza  poljoprivredno  prehrambenih  proizvod  iz  SAD  kod 
alkoholnih  pića,  duhana,  šećera,  svjeţih  i  zamrznutih  riba,  rakova,  mekušaca,  ţivotinjskih  i 
biljnih  masnoća  te  kukuruza.  Izraziti  komparativni  nedostatak  imamo  kod  voća  i  orašastih 
plodova, svjeţih i suhih. 
 
Hrvatska  bi  dodatno  trebala  imati  prednosti  u  proizvodnji  proizvoda  s  vrlo 
visokom  dodanom  vrijednošću  za  pojedine  skupine  potrošaĉa  koji  traţe 
proizvode  koji  su  nisu  GMO,  koji  imaju  posebnu  kvalitetu  i  zemljopisno 
podrijetlo  uz  zaštitu  oznaka.  Hrvatska  će  teško  biti  u  SAD-u  konkurentna  sa 

ţitaricama  iz  konvencionalnog  uzgoja,  no to  bi  mogla  biti  sa  sojom  koja  nije  iz 
GMO  uzgoja,  kukuruzom  potrebnim  za  proizvodnju  eko  mesa  koja  se  traţi  na 
svim  trţištima  pa  i  trţištu  SAD-a.  S  promijenjenim  carinskim  i  necarinskim 
mjerama  u  mlijeĉnom  sektoru  otvaraju  se  mogućnosti  i  za  našu  mlijeĉnu 

industriju  sa  svojim  preraĊevinama,  vrhunskim  fermentiranim  proizvodima  i 
sirevima,  pa  bi  u  tom  segmentu  trebalo  već  sada  traţiti  dodatna  sredstva  za 
istraţivanje  i  razvoj  specifiĉnih  proizvoda  namijenjenih  tom  trţištu. 
Kontinuirano  raste  izvoz  vina  na  trţište  SAD-a  gdje  se  već  godinama  ulaţu 

znatna  sredstva  u  promidţbu  pa  bi  te  napore  trebalo  još  pojaĉati.  Ribe  i  riblje 
preraĊevine,  naroĉito  proizvodi  akvakulture,  te  proizvodi  prehrambene 
industrije  koji  su  godinama  prisutni  na  trţištu  SAD-a  imat  će  bitno  povoljnije 
uvjete pristupa na trţište SAD-a te time i šanse rasta veće od prosjeĉnih. Kako se 
Hrvatska  opredijelila  kao  zemlja  koja  ne  proizvodi  GMO  uz  strogo  poštivanje 

pravila  upotrebe  pesticida,  antibiotika,  proteina  i  sl.,  velika  šansa  leţi  baš  u 
proizvodnji  niša  proizvoda  posebne  kvalitete  i  nadstandarda  te  organskog 
uzgoja. 
 
 
3.1.6. Utjecaj TTIP-a na industriju 
PreraĎivačka  industrija  najlakše  se  prilagodi  u  svakom  sporazumu  o  liberalizaciji  trgovine 
zbog  toga  što  je  trgovina  industrijskim  proizvodima  najdulje  regulirana  od  strane 
meĎunarodnih  organizacija  kao  što  su  GATT  i  WTO,  najviše  su  se  usuglašavale  i  sniţavale 
carine na industrijske proizvode, kao i standardi, a to osobito vrijedi za meĎusobne napore za 
48 
 

 
poboljšanjem meĎusobnih ekonomskih odnosa izmeĎu SAD i EU (od ulaska 2013. Godine i 
na  Hrvatsku  kao  dio  EU)  koji  intenzivnije  traju  već  dvadesetak  godina.  Najčešće  dolazi  do 
potpunog  ukidanja  carina  za  industrijske  proizvode  s  jedne  i  druge  strane  bez  puno 
prijelaznih  faza  jer  je  riječ  o  razvijenim  zemljama  kojima  velik  dio  ekonomske  aktivnosti 
otpada na razvijene preraĎivačke industrije koje imaju visoke standarde.  
Kod tekstila će se još uskladiti nazivlje, utvrditi zapaljivost proizvoda, korištenje dopustivih i 
nedopustivih kemikalija, te označavanje.34 
Kod kemikalija i pesticida će se utvrditi prioriteti za procjenu sigurnosti/štetnosti nekih tvari, 
metode procjene sigurnosti/štetnosti, klasifikacija i označavanje, informiranje druge strane o 
planu  reguliranja  područja,  konzultacije  oko  regulatornog  procesa  kod  pojedinačnih 
supstanci  i  novih  regulacija,  te  suradnja  na  novim  i  nastajućim  temama  vezanim  uz 
kemikalije. 
Kod  farmaceutske  industrije  uskladit  će  se  dobra  proizvoĎačka  praksa  s  obje  strane  (Good 
Manufacturing Practices). 
Kod  kozmetičke  industrije  utvrdit  će  se  zabranjene  supstance,  dozvoljene  supstance,  kao  i 
oprezan pristup (u EU i Hrvatskoj) koji uvrĎuje kako osigurati da se ne naškodi potrošačima. 
Kod  medicinskih  pomagala,  osim  suradnje  obiju  regulatornih  agencija,  mora  se  utvrditi 
provjera  kvalitete,  jedinstvena  identifikacija  pomagala  i  interoperabilne  baze  podataka,  te 
razmjena informacija na obje strane. 
Kod  vozila  će  se  urediti  usklaĎivanje  sigurnosnih  značajki,  priznavanje  ekvivalentnosti 
sigurnosnih značajki, te utvrditi pravila buduće konvergencije. 
Što  se  tiče  strojogradnje  i  inţenjerstva,  dogovara  se  standardizacija  i  suradnja  meĎu 
regulatornim tijelima, kao i sadašnja regulatorna suradnja, kao i suradnja za budućnost. 
 
3.1.7. Utjecaj TTIP-a na sektor energetike 
EU i SAD već dulje vrijeme suraĎuju na području energetike. TTIP bi mogao pruţiti osnovu 
za  rješavanje  problema  tako  što  će  ulagačima  i  trgovcima  sirovinama  i  energijom  osigurati 
otvoren,  stabilan,  predvidiv,  odrţiv,  transparentan  i  nediskriminativan  okvir  za  djelovanje. 
Godine  2009.  osnovano  je  Vijeće  za  energetiku  EU-a  i  SAD-a  -  vijeće  se  sastaje  jednom 
godišnje, a čine ga Visoki predstavnik EU-a / potpredsjednik Europske komisije, povjerenik 
EU-a za energetsku uniju, povjerenik EU-a za klimatsku i energetsku politiku, drţavni tajnik 
SAD-a te SAD-ov ministar energetike, a usredotočuje na rasprave o sljedećim pitanjima: 
A.  Globalni i regionalni izazovi energetskoj sigurnosti 
B.  Smanjenje klimatskih promjena 
C.  Energetska efikasnost 
D.  Obnovljiva energija 
                                                           
34 http://trade.ec.europa.eu/doclib/press/index.cfm?id=1230  
49 
 

 
E.  Hvatanje i skladištenje ugljika 
F.  Pametne mreţe (smart grids
G.  Nuklearna sigurnost 
H.  Nekonvencionalna energija 
I.  Pomorska sigurnost (offshore safety
J.  Energetska istraţivanja i tehnologije. 
Osim  putem  Vijeća  EU  i  SAD  zajedno  suraĎuju  na  pitanju  energije  i  sirovina  i  putem 
programa Energy Star, čijim se posebnim logotipom označava proizvode koji upotrebljavaju 
manje energije no što bi propisima smjeli, te putem Odbora za čistu energiju (Clean Energy 
Ministerial), čiji je cilj promicati politike koje olakšavaju prijelaz na globalnu ekonomiju čiste 
energije. 
Hrvatska je neto uvoznik energije. Na strani Europske unije imamo uglavnom sličnu sliku. 
 
Tablica 3.1.7.4. Primarna proizvodnja umanjena za potrošnju, TOE (Tona ekvivalenata nafte)
GEO/TIME
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
European Union (28 countries)
-888.402,2
-924.446,2
-950.663,0
-947.861,1
-948.665,5
-879.997,7
-929.095,9
-897.220,6
-890.642,2
-876.546,1
Euro area (19 countries)
-806.669,0
-819.479,9
-820.210,4
-807.927,4
-802.940,9
-747.489,7
-767.079,4
-733.398,4
-720.753,2
-699.977,8
Belgium
-45.767,4
-45.353,3
-44.387,7
-42.615,3
-45.231,1
-42.246,3
-45.982,4
-41.899,4
-40.787,0
-42.094,0
Bulgaria
-8.713,2
-9.154,6
-9.415,8
-10.170,0
-9.748,2
-7.788,5
-7.287,7
-6.831,3
-6.551,8
-6.225,7
Czech Republic
-12.489,9
-12.259,1
-12.798,0
-12.597,6
-12.533,8
-11.298,3
-13.129,9
-11.046,9
-10.827,7
-12.243,6
Denmark
10.677,2
11.204,5
8.270,8
6.243,6
6.168,6
4.620,9
2.856,6
1.604,0
647,8
-1.478,7
Germany (until 1990 former territory- o
2 f
0 t
7 h
. e
2  
4 FR
0,4G) -205.119,1
-212.986,2
-197.282,8
-204.923,2
-190.600,0
-204.300,0
-194.058,3
-195.908,7
-203.705,2
Estonia
-1.950,6
-1.746,9
-1.737,6
-1.737,6
-1.718,3
-1.195,6
-1.219,8
-1.143,7
-1.024,8
-1.049,4
Ireland
-13.256,0
-13.617,9
-13.966,5
-14.546,3
-14.164,2
-13.400,3
-13.348,5
-12.232,3
-12.507,3
-11.468,5
Greece
-20.534,3
-21.084,6
-21.509,4
-21.340,7
-21.971,8
-20.390,9
-19.279,2
-18.159,1
-17.222,1
-15.045,9
Spain
-108.812,7
-114.217,4
-113.259,1
-116.143,0
-111.587,0
-100.285,4
-95.736,3
-96.511,1
-94.505,4
-84.440,0
France
-140.072,6
-140.899,5
-137.789,3
-136.908,7
-136.280,6
-131.815,1
-132.877,8
-123.122,5
-124.995,2
-124.210,1
Croatia
-4.940,4
-5.088,7
-4.776,9
-5.277,8
-5.117,3
-4.638,1
-4.347,4
-4.744,6
-4.665,7
-4.201,1
Italy
-156.834,8
-159.706,8
-157.978,4
-157.211,2
-153.763,3
-142.288,9
-145.261,6
-140.836,0
-131.262,9
-123.138,8
Cyprus
-2.453,9
-2.487,6
-2.584,7
-2.679,5
-2.816,6
-2.734,4
-2.651,0
-2.594,8
-2.410,4
-2.080,4
Latvia
-2.641,0
-2.730,7
-2.918,0
-3.084,3
-2.905,1
-2.412,0
-2.652,1
-2.301,2
-2.200,9
-2.322,3
Lithuania
-4.119,7
-4.859,5
-5.108,2
-5.583,4
-5.478,7
-4.325,9
-5.477,1
-5.718,6
-5.776,8
-5.273,2
Luxembourg
-4.622,9
-4.689,1
-4.605,0
-4.506,8
-4.504,5
-4.251,1
-4.519,4
-4.450,5
-4.335,7
-4.197,7
Hungary
-15.984,7
-17.303,5
-17.181,1
-16.642,5
-16.195,3
-14.217,6
-14.832,6
-14.392,4
-13.025,3
-12.618,9
Malta
-933,0
-971,4
-912,3
-969,3
-966,8
-869,5
-919,9
-917,3
-964,3
-829,5
Netherlands
-13.655,3
-19.267,7
-18.426,9
-21.286,4
-16.738,8
-17.822,2
-16.650,3
-15.750,1
-16.861,4
-11.518,7
Austria
-23.374,2
-24.374,1
-24.344,5
-23.141,4
-23.091,7
-20.832,6
-22.509,0
-22.082,4
-20.869,9
-21.658,4
Poland
-13.221,0
-14.330,8
-20.035,9
-25.108,0
-27.285,4
-27.685,5
-33.979,5
-33.304,5
-26.765,9
-27.580,7
Portugal
-22.877,0
-23.860,3
-21.827,1
-21.535,5
-20.940,6
-20.142,3
-18.482,2
-18.096,4
-17.616,1
-16.847,0
Romania
-10.897,0
-11.040,2
-12.331,5
-12.425,2
-11.079,2
-7.017,8
-8.022,7
-8.672,6
-8.021,3
-6.235,1
Slovenia
-3.714,7
-3.833,3
-3.902,6
-3.885,1
-4.098,3
-3.409,1
-3.539,7
-3.494,4
-3.462,2
-3.320,8
Slovakia
-12.271,8
-12.693,1
-12.494,9
-12.162,8
-12.140,7
-11.066,4
-11.890,1
-11.231,9
-10.468,6
-10.853,2
Finland
-21.536,8
-17.967,3
-19.471,9
-21.307,4
-19.619,4
-17.401,6
-19.783,1
-18.798,7
-17.573,7
-15.924,6
Sweden
-18.053,7
-16.804,3
-17.210,1
-16.433,2
-16.521,8
-15.516,7
-18.116,2
-16.832,1
-14.079,6
-14.450,8
United Kingdom
-8.110,6
-30.189,5
-44.974,0
-47.523,0
-53.412,2
-48.966,2
-65.157,0
-69.601,8
-86.599,5
-91.533,7
Izvor: Eurostat 
 
S druge strane SAD ima veću proizvodnju od potrošnje, osobito u zadnjih od 5 do 10 godina 
otkad se intenzivnije koristi izvlačenjem ulja škriljevca (tar sands). 
 
EU  svoj  deficit  energetski  zadovoljava  iz  Norveške  (koja  ima  višak  energije)  i  iz  Rusije 
naftovodima i plinovodima. Nakon rusko-ukrajinske krize ţeli se smanjiti ovisnost o ruskoj 
energiji. Stoga bi energetska suradnja i primanje viška energije iz SAD-a bilo jako dobro za 
EU. Budući da ne postoji načina za prijenos električne energije kroz Atlantik, to se mora činiti 
50 
 

 
putem  energenata  kao  što  su  nafta  ili  ukapljeni  plin.  Prepreka  tome  jest  Zakon  o  zabrani 
izvoza nafte koji je na snazi u SAD-u od prve polovice 20. stoljeća. Ukoliko se u okviru TTIP-a 
izbjegne  američki  Zakon  o  zabrani  izvoza  nafte,  TTIP  bi  mogao  donijeti  veću  sigurnost 
energetske opskrbe za EU i Hrvatsku. 
 
Kao što smo već spomenuli, veliki je potencijal TTIP-a nastavak rasta izvoza [334] Naftna ulja 
ili  ulja  od  bitumenskih  minerala>  70%  nafte.  S  druge  strane,  kao  proizvoĎač  nekoliko 
kategorija električnih strojeva i ureĎaja hrvatski bi izvoznici mogli sudjelovati na trţištu SAD-
a kroz TTIP bilo samostalno, bilo kao dio nekog europskog konzorcija, osobito ako se olakša 
poslovanje  za  SME  i  olakša  pristup  za  europske  ponuĎače  pri  javnim  nabavama  (osobito 
vezano uz prepreke koje nameće Buy American Act). 
 
Na  strani  uvoza  Hrvatske  iz  SAD-a  najznačajniji  pojedinačni  proizvod  jest  [321]  Ugljen,  u 
prahu  ili  ne,  ne  nagomilani  s  udjelom  od  31,2%  u  ukupnom  uvozu  roba  iz  SAD-a,  sa 
pozitivnim  trendom  i  očekujemo  povećanje  uvoza  Hrvatske  iz  SAD-a  za  ovaj  proizvod  u 
okviru TTIPa. 
 
Budući da ne postoji mogućnost da se energija bez velikih gubitaka izravno prenese iz SAD-a 
u  EU,  to  se  moţe  učiniti  prijevozom  (izvozom/uvozom)  energenata.  Razmjena  tekućom 
naftom već je u toku s tim da je u SAD-u još uvijek na snazi Zakon o zabrani izvoza nafte, dok 
je najveći porast proizvodnje i kapaciteta kao i viška Amerika ostvarila u plinu (osobito zbog 
plina  iz  škriljevca,  tzv.  shale  gas).  Prijevoz  plina  u  ukapljenom  obliku  vrlo  je  ekonomičan 
način prijevoza energije, stoga je i Projekt LNG Terminala na otoku Krku vaţan za prihvat te 
energije. 
Cilj  projekta  LNG  Terminala  na  otoku  Krku  jest  razviti  LNG  terminal  za  primanje, 
skladištenje, pretakanje i uplinjavanje ukapljenog prirodnog plina (LNG). Projekt  obuhvaća 
razvoj  projekta  te  izgradnju  terminala  sa  svom  pratećom  infrastrukturom  kako  bi  se 
omogućio  početak  rada  krajem  2019  godine.  Uz  podršku  Europske  komisije  kao  i  Vlade 
Republike  Hrvatske,  cilj  terminala  jest  povećati  sigurnost  opskrbe  putem  novog  opskrbnog 
pravca prirodnog plina za zemlje Srednje i Jugoistočne Europe, diversificirati isporuku plina, 
ali  i  osigurati  izvor  plina  neovisan  o  postojećim  priljevima.  Terminal  će  biti  reguliran  kroz 
tarifnu metodologiju koju će donijeti i odobriti Hrvatska regulatorna agencija te će omogućiti 
povrat  ulagačima  kroz  regulirani  povrat  utvrĎen  metodologijom.Sponzor  projekta  uputio  je 
poziv  svim  potencijalnim  ulagačima  na  sudjelovanje  u  vlasništvu  LNG  terminala  uz  udio 
kojim će upravljati postojeći vlasnici (HEP d.d. i Plinacro d.o.o.). 
 
51 
 

 
Ukratko,  tehnologija  proizvodnje  energije  i  instalirani  kapaciteti  proizvodnje 
energije  u  Hrvatskoj  i  dalje  će  koristiti  uvozni  ugljen,  pa  tako  i  ameriĉki. 
Mogućnost  suradnje  na  podruĉju  energije  je  na  podruĉju  LNG-a  preko 
terminalana Krku. Uspije li se otkloniti problem na strani SAD-a o izvozu nafte, 
to takoĊer moţe pospješiti suradnju SAD-a i EU preko Hrvatske. 

 
 
3.1.8. Trgovina EU28 s SAD-om 
 
Amerika  je  prvi  vanjskotrgovinski  partner  EU-a  u  trgovini  robama  s  više  od  300  milijardi 
eura  izvoza  (više  od  18%  ukupnog  izvoza  roba),  s  više  od  200  milijardi  eura  uvoza  (drugi 
partner  nakon  Kine  s  više  od  12%  ukupnog  uvoza)  i  pozitivnom  bilancom  od  više  od  100 
milijardi eura. 
 
Slika 3.1.8.1. Izvoz, uvoz i saldo robne razmjene EU28 s SAD-om, milijarde eura 
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
95
96
97
98
99
00
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
13
14
19
19
19
19
19
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
Izvoz EU28 u SAD
Uvoz EU28 iz SAD
Saldo EU28 s SAD
 
Izvor: UNCTADstat. 
 
Strukturu izvoza izračunat ćemo kao što smo to radili za Hrvatsku, odnosno tako da podatke 
o  izvozu  po  proizvodima  na  3  znamenke  SITC-a/SMTK-a  sumiramo  (kumuliramo)  po 
svakom proizvodu za razdoblje od 1995. do 2014. godine kako bismo obuhvatili sve isporuke i 
izbacili  utjecaj  izvanrednih  razdoblja  i  godina.  Za  tako  sumirane/kumulirane  podatke  po 
proizvodima na razini 3 znamenke SITC-a/SMTK-a izračunat ćemo udjele u ukupnom izvozu. 
Proizvode  koji  su  ostvarili  više  od  1%  udjela  u  izvozu  smatrat  ćemo  značajnim  izvoznim 
proizvodima. 
 
52 
 

 
Tablica 3.1.8.2. Najznačajniji proizvodi u izvozu EU28 u SAD prema SITC-u/SMTK-u 
 
Struktura 
 
1995. – 2014. 
UKUPNO 
100,0% 
[781] Motorna vozila za prijevoz osoba 
9,2% 
[542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove) 
6,2% 
[515]  Organsko-anorganski  spojevi,  heterociklički  spojevi,  4,5% 
nukleinske kiseline 
[334] Naftna ulja ili ulja od bitumenskih minerala> 70% nafte 
4,2% 
[714] Strojevi i motori, neelektrični; dijelovi, n.u.d. 
3,5% 
[792] Zrakoplovi i pripadajuća oprema; letjelice, itd. 
3,1% 
[541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542 
2,5% 
[112] Alkoholna pića 
2,4% 
[874] Aparati za mjerenje, analiziranje i kontrolu, n.u.d. 
2,2% 
[784] Dijelovi i pribor za vozila za 722, 781, 782, 783 
2,2% 
[728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d. 
1,8% 
[713] Klipni motori s unutarnjim izgaranjem, dijelovi, n.u.d. 
1,7% 
[764] Telekomunikacijska oprema, n.u.d., i dijelovi, n.u.d. 
1,5% 
[333] Naftna ulja, ulja od bitumenskih materijala, sirova 
1,4% 
[896] Umjetnička djela, kolekcionarski komadi i antikviteti 
1,3% 
[776] Katodni ventili i cijevi 
1,2% 
[872] Medicinski instrumenti i aparati, n.u.d., itd. 
1,2% 
[772] UreĎaj za električnu struju; razvodne ploče, paneli 
1,2% 
[778] Električni strojevi i ureĎaji, n.u.d. 
1,1% 
[759] Dijelovi, pribor za strojeve iz skupine 751, 752 
1,1% 
[774] Elektrodijagnostički aparati za medicinske znanosti, itd 
1,0% 
[899] Razni gotovi proizvodi, n.u.d. 
1,0% 
[723] Postrojenja i oprema za graĎevinu 
1,0% 
[752] Strojevi za automatsku obradu podataka, n.u.d. 
1,0% 
Izvor: UNCTADstat. 
 
Strukturu  uvoza  takoĎer  ćemo  izračunati  za  čitavo  razdoblje  od  1995.  do  2014.  godine, 
sumirajući  godišnje  podatke  o  kategoriji  proizvoda  na  razini  3  znamenke  SITC-a/SMTK-a 
kako bismo umanjili utjecaj sporadične i povremene trgovine i izračunali udjele u ukupnom, 
tako kumuliranom uvozu iz SAD-a. Posljedično se svi oni proizvodi koji su ostvarili više od 
1% udjela u uvozu smatraju značajnim uvoznim proizvodima: 
 
Tablica 3.1.8.3. Najznačajniji proizvodi u uvozu EU28 iz SAD-a prema SITC-u/SMTK-u 
 
Struktura 
53 
 

 
 
1995. – 2014. 
UKUPNO 
100,0% 
[792] Zrakoplovi i pripadajuća oprema; letjelice, itd. 
5,7% 
[542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove) 
3,8% 
[541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542 
3,7% 
[714] Strojevi i motori, neelektrični; dijelovi, n.u.d. 
3,4% 
[752] Strojevi za automatsku obradu podataka, n.u.d. 
3,1% 
[781] Motorna vozila za prijevoz osoba 
3,1% 
[874] Aparati za mjerenje, analiziranje i kontrolu, n.u.d. 
3,1% 
[764] Telekomunikacijska oprema, n.u.d., i dijelovi, n.u.d. 
3,0% 
[334] Naftna ulja ili ulja od bitumenskih minerala> 70% nafte  2,7% 
[872] Medicinski instrumenti i aparati, n.u.d., itd. 
2,7% 
[759] Dijelovi, pribor za strojeve iz skupine 751, 752 
2,6% 
[776] Katodni ventili i cijevi 
2,4% 
[598] Razni kemijski proizvodi, n.u.d. 
1,8% 
[971]  Zlato,  nemonetarno  (isključujući  zlatnu  rudu  i  1,7% 
koncentrate) 
[515]  Organsko-anorganski  spojevi,  heterociklički  spojevi,  1,6% 
nukleinske kiseline 
[784] Dijelovi i pribor za vozila za 722, 781, 782, 783 
1,4% 
[899] Razni gotovi proizvodi, n.u.d. 
1,4% 
[774]  Elektro-dijagnostički  aparati  za  medicinske  znanosti,  1,4% 
itd. 
[896] Umjetnička djela, kolekcionarski komadi i antikviteti 
1,3% 
[321] Ugljen, u prahu ili ne, ne nagomilani 
1,2% 
[728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d. 
1,2% 
[772] UreĎaj za električnu struju; razvodne ploče, paneli 
1,1% 
[778] Električni strojevi i ureĎaji, n.u.d. 
1,1% 
[667] Biseri, drago i poludrago kamenje 
1,1% 
[713] Klipni motori s unutarnjim izgaranjem, dijelovi, n.u.d. 
1,0% 
Izvor: UNCTADstat. 
 
Trgovinu  robama  i  uslugama  izmeĊu  EU28  i  Amerike  prikazujemo  zato  što 
treba imati na umu i drugi vaţni kanal kojim TTIP moţe utjecati na Hrvatsku, a 
to  je  kroz  povećanje  trgovine  robama  i  uslugama  poduzeća  i  pojedinaca  iz 
drugih  zemalja  EU28,  a  u  ĉijim  se  lancima  vrijednosti  kao  dobavljaĉi  roba  ili 
usluga  nalaze  i  hrvatska  poduzeća  ili  pojedinci.  Promjene  u  njihovom 

izvozu/uvozu  utjeĉu  i  na  promjene  u  neizravnom  izvozu/uvozu  hrvatskih 
poduzeća  i  pojedinaca  kroz  lance  vrijednosti  iako  ne  izvoze/uvoze  izravno, već 

54 
 

 
izvoze/uvoze  zaobilazno  kroz  lance  vrijednosti  i  dobavne  lance.  Na  primjer, 
EU28 ima pozitivan saldo u trgovini automobilima. Kroz TTIP i ukidanje carina 
i  necarinskih  ograniĉenja  povećat  će  se  izvoz  (i  pozitivan  saldo)  EU28  u 
automobilima, a tako i potraţnja za komponentama i opremom koje se ugraĊuju 
u  europske  automobile,  a  koje  hrvatski  proizvoĊaĉi  proizvode  za  europske 

partnere. 
 
Tablica 3.1.8.4. Saldo robne razmjene EU28 s SAD-om –robe s pozitivnim saldom 
1995
2000
2005
2010
2014
TOTAL
Prosjek
STD
Struktura
Trend
2014/2012
PRODUCT
1995-2014
1995-2014
1995-2014
1995-2014
1995-2014
promjena
UKUPNO
11804552 48848948 1,28E+08 86417281 1,36E+08 1620332595 81016629,7 41239682,8
100,0% 5905829,44 1,18733267
[781] Motorna vozila za prijevoz osoba
8485220 17066328 27350418 18917252 30066885 389881978 19494098,9
6465211,4
24,1% 709270,279 1,31240481
[542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove)
1632535
3567059 10759345 16274843 17219392 195078112
9753905,6
5284344,9
12,0% 881861,679 1,17294819
[515] Organsko-anorganska, Heterocycl. Spojevi, Nucl. kiseline
1180973
8027357 11530726 11452206 10827998 190689217
9534460,8
4284546,4
11,8% 578669,522 0,91922381
[334] Naftna ulja ili bitumenskih minerala> 70% nafte
913142
4246694 13898442
8803538
3111219 128465074
6423253,7
5039148,1
7,9%
322928,83 0,52379124
[112] Alkoholna pića
2903703
4012195
6391475
6761297
8354068 116074255
5803712,7
1857401,2
7,2%
309552,43 1,03003759
[784] Dijelovi i pribor za vozila za 722, 781, 782, 783
269013,5 980944,3
4615695
4153477
6862422 66788723,3
3339436,2
2213180,9
4,1% 362715,208 0,98995258
[714] Strojevi i motori, ne-električni; dijelovi, n.u.d.
420475,5
1654062 -2083389
8875200 12099564 63543420,2
3177171,0
4844248,0
3,9% 549319,526 1,13493223
[713] Klipni motori s unutarnjim izgaranjem, dijelovi, n.u.d.1140150 910166,4
2645391
3088463
6854110 54601870,2
2730093,5
1718628,7
3,4% 267741,059
1,2981919
[728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d. 1136841 851682,2
2374685
2293505
6037009 53185937,2
2659296,9
1456347,3
3,3% 217892,971 1,25456929
[821] Namještaj i dijelovi
1336882
2305315
2434251
1764261
3079828 43468150,8
2173407,5
475995,2
2,7% 49983,0327 1,36797313
[851] Obuća
1730806
2032247
1632110
1174772
1840619 33690666,5
1684533,3
273809,2
2,1% -30291,341 1,26383565
[793] Brodovi, čamci i plutajući objekti
386178,9 779336,4
226400
3930448
2411530 33441812,8
1672090,6
988696,5
2,1% 108140,725 0,75416743
[748] Prijenosne osovine
834755,6 777933,4
1516114
1741274
2384329 28570327,7
1428516,4
616217,6
1,8% 96133,4834 0,95784319
[679] Cijevi, cijevi i šuplji profili, okovi, ţeljezo, čelik
369032,1 658286,2
1450459
1814305
2705961 28001928,9
1400096,4
930002,6
1,7% 142784,004 0,87163745
[716] Rotirajući električni motori & njihovi dijelovi, n.u.d. 258011,4 689536,1
1308999
1570978
1745676 25999223,7
1299961,2
848190,9
1,6%
105522,01 0,99280494
[723] Postrojenja i oprema za graĎevinu
305937,9 463998,6
2016915 828850,1
2624223 22932634,4
1146631,7
801300,6
1,4% 96344,9762 1,15070907
[772] UreĎaj za električnu struju; razvodne ploče, paneli 118228,8 205262,3
1536493
1490674
2917754 22226057,7
1111302,9
912354,5
1,4% 144277,958 1,14115359
[897] Nakit i proizvodi od dragog materia., n.u.d.
1349504
1936742
1143428 600777,7
-180975 21699093,5
1084954,7
756599,8
1,3% -107972,07
0,5920247
[744] Oprema za mehaničko rukovanje, i dijelovi, n.u.d.
525359 465348,5
1647808 916259,6
2353363 21677964,7
1083898,2
578002,1
1,3% 85198,0183
1,3790979
[676] Ţeljezne i čelične šipke, kutovi, oblici i sekcije
624925,6
1086373
1421069
1041005
1587414
21072171
1053608,6
300408,0
1,3% 31545,2309 1,23517922
[641] Papir i karton
767639,9
1073794
1528116
877464 938925,6 20330832,8
1016541,6
344100,4
1,3% 10278,0359 1,04772596
[778] Električni strojevi i ureĎaji, n.u.d.
-86905,8 492049,8
1108938
1147059
1900814 19625925,3
981296,3
500286,3
1,2% 80572,6772 1,22361576
[896] Umjetnička djela, kolekcionarski komadi & antikviteti915976
1374498
1848112 10518,95
197948 18929580,4
946479,0
941814,8
1,2% -54083,648 0,16610801
[551] Eterična ulja, parfemi i okusi
-13343,2
-144018
1847665
1594668
1835855 18797248,3
939862,4
852116,9
1,2% 125637,429 1,18613867
[747] Aparati za cjevovode, kotlove, spremnike, posude, itd
418125,6 603473,7
1118814
888314
1262488 17626367,2
881318,4
325116,5
1,1% 46989,8015 1,04136439
[743] Pumpe (bez onih za tekućine), plinski kompresori i v
4e
4n
7ti
3la
2 t
8o
, r
3i; c
3e
3n
2tr
7 a
3 ln
8, o
1
1009710
1014839
2018527 17424697,3
871234,9
556999,8
1,1% 87956,3914 1,08131979
[699] Proizvodi od osnovnog metala, n.u.d.
435288,7 715300,9
1126029 786230,4
1362376 17051163,3
852558,2
268795,4
1,1% 34516,1321
1,2255001
[745] Drugi ne-električni strojevi, alati i mehanički aparati281306,8
177857 979635,5 698500,3
1741148 16459813,4
822990,7
498770,7
1,0%
73809,646 1,27406874
[662] Glina i graĎevinski materijali
403785,4 869493,6
1215456 579092,3 821858,3
16254938
812746,9
257807,2
1,0% 6833,88325 1,28537436
Izvor: UNCADstat. 
 
Kod  roba  kod  kojih  EU28  ima  negativan  saldo  s  SAD-om  kroz  TTIP  i  ukidanje 
carina  i  necarinskih  prepreka  će  doţivjeti  povećanje  uvoza  i  pogoršanje  salda, 
što  znaĉi  da  će  tih  roba  biti  još  više  na  ukupnom  europskom  trţištu,  pa  će 
konkurirati i spuštati cijenu takvim proizvodima na svim dijelovim zajedniĉkog 
trţišta,  pa  i  u  Hrvatskoj.  Tako  primjerice  će  se  povećati  konkurencija  u 

telekomunikacijskoj  opremi,  te  medicinskim  instrumentima,  koji  su  proizvodi 
koje inaĉe hrvatski proizvoĊaĉi proizvode i prodaju na europskom trţištu, te na 
susjednim trţištima poput Rusije i zemalja CEFTA-e. 
 
Tablica 3.1.8.5. Saldo robne razmjene EU28 s SAD-om –robe s negativnim saldom 
55 
 

 
1995
2000
2005
2010
2014
TOTAL
Prosjek
STD
Struktura
Trend
2014/2012
PRODUCT
1995-2014
1995-2014
1995-2014
1995-2014
1995-2014
promjena
UKUPNO
11804552 48848948 1,28E+08 86417281 1,36E+08 1620332595 81016629,7 41239682,8
100,0% 5905829,44 1,18733267
[289] Rude i koncentrati od plemenitih metala; otpad
-224023
-358224
-577520 -1333603
-958407
-16224151
-811207,5
600486,7
-1,0% -77416,105 0,71466303
[598] Razni kemijski proizvodi, n.u.d.
-774630 -1109127
-986060 -1399989 -1598984
-23402966 -1170148,3
700164,2
-1,4% -52808,772 1,30305676
[251] Celuloza i papirni otpad
-1944595 -1391682 -1331968 -1545925 -1185346
-26596781 -1329839,0
221621,7
-1,6% -3030,7105 0,82460252
[057] Voće i orašasti plodovi , svjeţi ili suhi
-931667
-670655 -1628583 -1669949 -2898267
-27381904 -1369095,2
600531,1
-1,7% -90986,459 1,54811306
[776] Katodni ventili i cijevi
-1856383 -3445015
-57861,4 -1539090
-244286
-28726478 -1436323,9
971113,5
-1,8% 99313,8029 -5,0264386
[222] Uljano sjemenje i plodovi (osim brašna)
-2275537 -1302133
-715306 -1287293 -2176710
-29982489 -1499124,4
536316,1
-1,9% 28288,8915 1,29130088
[764] Telekomunikacijska oprema, n.u.d..; i dijelovi, n.u.d.-2039695 -2109381 -1176557
-403174 -2122700
-35669774 -1783488,7
822208,1
-2,2% -26564,156 1,06603706
[872] Medicinski instrumenti i aparati, n.u.d., itd
-1182566 -1453987
-622750 -3176699 -3292486
-39005647 -1950282,4
1006814,7
-2,4% -124762,01 0,99425012
[759] Dijelovi, pribor za strojeve iz skupine 751, 752
-3638461 -4952862 -1330928
-210355
-650609
-42848813 -2142440,7
1663560,6
-2,6% 259184,099 1,41261326
[321] Ugljen, u prahu ili ne, ne nagomilani
-1889862
-872952 -1314701 -4101169 -3836729
-48807961 -2440398,1
1841309,2
-3,0%
-234299,1 0,59629363
[792] Zrakoplovi i pripadajuća oprema; letjelice, itd
-4379797 -6594652 -5044883
6103868 14223004
-51020239 -2551011,9
7981374,9
-3,1% 1012306,45
1,7625785
[971] Zlato, ne-monetarno (isključujući zlatnu rudu i konce
- n
1 t
6ra
2 t
3e
5)94 -1480380 -1109494 -7057309 -3181514
-65182293 -3259114,6
2598749,2
-4,0% -270030,57 0,42022843
[752] Strojevi za automatsku obradu podataka, n.u.d.
-5091348 -5344702 -2996311 -2679640 -2168810
-71867305 -3593365,2
1240909,8
-4,4% 194433,515
0,8405006
Izvor: UNCTADstat. 
 
 
3.1.9. Utjecaj TTIP-a na pristup trećim trţištima – trţišta susjednih zemalja 
 
Najznaĉajniji utjecaj hrvatskog ulaska zajedno s EU-om u sporazum sa SAD-om 
ostvarit  će  se  kroz  dva  kanala:  trgovinu  gotovim  proizvodima  i  povećanje 

potraţnje za sirovinama i proizvodima koji ulaze u ponudu konaĉnog proizvoda, 
kao  njegov  dio,  bilo  Hrvatske  bilo  EU28  u  SAD-u.  Budući  da  Hrvatska  ima 
najviše  utjecaja  kod  susjednih  zemalja  kao  što  su  BiH,  Srbija,  Crna  Gora, 
Makedonija, Kosovo i Albanija, na te će zemlje najviše utjecati sporazum EU28, 
a samim time i Hrvatske, s SAD-om. 

 
Tablica 3.1.9.1. Najznačajniji izvozni proizvodi Albanije u SAD 
TOTAL
Prosjek
STD
Struktura Trend
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014
UKUPNO
259757,3
12987,9
11988,7
100,0%
1409,12
[054] Povrće
4668,19
389,0
444,0
1,8%
37,8968
[056] Povrće, korijenje, gomolji, pripremljeni, konzervirani, 
2n
7.u
6 .
8 d
, .
937
138,4
115,7
1,1% 13,12909
[075] Začini
3346,302
176,1
212,2
1,3%
28,2308
[121] Duhan, nepreraĎeni; duhanski otpaci
9659,058
1379,9
903,4
3,7% 63,82221
[287] Rudače i koncentrati od baznih metala, n.u.d.
3239,365
647,9
720,6
1,2% 53,99034
[292] Sirove biljne tvari, n.u.d.
63742,48
3187,1
2261,0
24,5% 304,5965
[333] Naftna ulja, ulja iz bitumenskih materijala, sirovi
59400,51
14850,1
12384,1
22,9%
655,117
[671] Gus, ţeljezo u prahu i granulama
48050,9
4805,1
5736,0
18,5% 285,0671
[841] Muška odjeća od tekstilnih tkanina, ne pletene
3008,38
167,1
247,9
1,2%
27,0419
[842] Ţenska odjeća, od tekstilnih tkanina
3090,279
162,6
194,2
1,2% 2,223183
Izvor: UNCTADstat 
 
Najznačajniji  izvozni  proizvodi  Albanije  u  SAD  jesu:  [054]  Povrće,  [056]  Povrće,  korijenje, 
gomolji, pripremljeni, konzervirani, n.u.d., [075] Začini, [121] Duhan, nepreraĎeni; duhanski 
otpaci, [287] Rudače i koncentrati od baznih metala, n.u.d., [292] Sirove biljne tvari, n.u.d., 
[333]  Naftna  ulja,  ulja  od  bitumenskih  materijala,  sirovi,  [671]  Gus,  ţeljezo  u  prahu  i 
granulama, [841] Muška odjeća od tekstilnih tkanina, nepletene te [842] Ţenska odjeća, od 
tekstilnih tkanina. 
56 
 

 
Najvaţniji  albanski  izvozni  proizvodi  u  SAD  uopće  se  ne  preklapaju  s  hrvatskim,  kao  ni 
europskim,  što  znači  da  tu  neće  doći  do  skretanja  trgovine  „ulaskom“  Hrvatske  i  EU28  u 
sporazum TTIP sa SAD-om. 
 
Tablica 3.1.9.2. Najznačajniji izvozni proizvodi Bosne i Hercegovine u SAD 
TOTAL
Prosjek
STD
Struktura Trend
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014
UKUPNO
567367
28368,3
21238,9
100,0% 3053,786
[048] Preparati od ţitarica, brašno od voća i povrća
6119,512
382,5
278,4
1,1% 54,17748
[071] Kava ​​i kavovine
13132,01
875,5
598,5
2,3% 131,0358
[285] Aluminijska rudača i koncentrati (uklj. Glinice)
51878,68
7411,2
6199,5
9,1% 704,3915
[325] Koks i polukoks ugljena, lignita, treseta.; ugljik iz pe

0i249,28
10249,3
0,0
1,8%
#DIV/0!
[333] Naftna ulja, ulja iz bitumenskih materijala, sirovi
42186,29
42186,3
0,0
7,4%
#DIV/0!
[334] Naftna ulja ili bitumenskih minerala> 70% nafte
34333,52
4291,7
3730,6
6,1% 530,4586
[562] Gnojiva (osim onih iz skupine 272)
6176,292
6176,3
0,0
1,1%
#DIV/0!
[747] Aparati za cjevovode, kotlove, spremnike, posude, itd8223,68
514,0
683,3
1,4%
-66,0915
[821] Namještaj i dijelovi
109253,1
5462,7
2367,8
19,3% 284,9085
[841] Muška odjeća od tekstilnih tkanina, ne pletene
6873,789
404,3
317,1
1,2% 36,88934
[842] Ţenska odjeća, od tekstilnih tkanina
43832,73
2307,0
3684,9
7,7%
535,026
[851] Obuća
65804,89
3463,4
4292,6
11,6% 635,5553
[891] Oruţje i streljivo
25693,48
1712,9
2697,7
4,5% 365,8529
Izvor: UNCTADstat 
 
Najznačajniji izvozni proizvodi BiH u SAD jesu: [048] Pripravci od ţitarica, brašno od voća i 
povrća,  [071]  Kava  i  kavovine,  [285]  Aluminijska  rudača  i  koncentrati  (uklj.  glinice),  [325] 
Koks i polukoks ugljena, lignita, treseta; ugljik iz peći, [333] Naftna ulja, ulja od bitumenskih 
materijala,  sirovi,  [334]  Naftna  ulja  ili  ulja  od  bitumenskih  minerala  >  70%  nafte,  [562] 
Gnojiva (osim onih iz skupine 272), [747] Aparati za cjevovode, kotlove, spremnike, posude 
itd.,  [821]  Namještaj  i  dijelovi,  [841]  Muška  odjeća  od  tekstilnih  tkanina,  nepletene,  [842] 
Ţenska odjeća, od tekstilnih tkanina, [851] Obuća te [891] Oruţje i streljivo. 
Najvaţniji  bosanski  izvozni  proizvodi  u  SAD  preklapaju  se  s  hrvatskim  u  sljedećem:  [334] 
Naftna ulja ili ulja od bitumenskih minerala> 70% nafte, [562] Gnojiva (osim onih iz skupine 
272), [821] Namještaj i dijelovi te [891] Oruţje i streljivo. Očekuje se porast hrvatskog izvoza 
tih  proizvoda  u  SAD  i  smanjenje  izvoza  Bosne  nakon  sklapanja  TTIP-a  zbog  skretanja 
trgovine nakon ukidanja carina i prepreka.  
MeĎutim,  povećanje  prodaje  gotovih  hrvatskih  i  europskih  proizvoda  koji  koriste:  [048] 
Pripravci  od  ţitarica,  brašno  od  voća  i  povrća;  [071]  Kava  i  kavovine;  [285]  Aluminijska 
rudača  i  koncentrati  (uklj.  glinice);  [325]  Koks  i  polukoks  ugljena,  lignita,  treseta;  ugljik  iz 
peći  te  [821]  Namještaj  i  dijelovi  moţe  uzrokovati  pozitivan  učinak  povećanja  potraţnje  za 
tim  bosanskim  proizvodima  posredno  putem  povećanja  prodaje  gotovih  proizvoda  iz 
Hrvatske  ili  EU28.  Osobito  bi  bilo  korisno  povezati  različite  faze  proizvodnje  aluminija  iz 
dvije zemlje. 
 
57 
 

 
Tablica 3.1.9.3. Najznačajniji izvozni proizvodi Crne Gore u SAD 
TOTAL
Prosjek
STD
Struktura Trend
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014
UKUPNO
16415,87
2345,1
3280,4
100,0%
-674,808
[112] Alkoholna pića
2941,57
420,2
126,0
17,9% 35,44111
[733] Strojni alati za obradu metala, osim uklanjanja mater
9 ij
7 a
9 la
3,112
9793,1
0,0
59,7%
#DIV/0!
[764] Telekomunikacijska oprema, n.u.d..; i dijelovi, n.u.d. 500,098
71,4
70,2
3,0% 17,64246
[792] Zrakoplovi i pripadajuća oprema; letjelice, itd
249,51
62,4
65,4
1,5%
9,2672
[793] Brodovi, čamci i plutajući objekti
502,815
167,6
200,3
3,1%
44,859
[891] Oruţje i streljivo
1219,873
305,0
241,0
7,4%
-7,75135
Izvor: UNCTADstat 
 
Najznačajniji  izvozni  proizvodi  Crne  Gore  u  SAD  jesu:  [112]  Alkoholna  pića,  [733]  Strojni 
alati  za  obradu  metala,  osim  uklanjanja  materijala,  [764]  Telekomunikacijska  oprema, 
n.u.d..; i dijelovi, n.u.d., [792] Zrakoplovi i pripadajuća oprema; letjelice itd., [793] Brodovi, 
čamci i plutajući objekti te [891] Oruţje i streljivo. 
Najvaţniji izvozni crnogorski proizvodi u SAD preklapaju se s hrvatskima u sljedećem: [793] 
Brodovi,  čamci  i  plutajući  objekti  te  [891]  Oruţje  i  streljivo.  što  znači  da  se  moţe  očekivati 
porast  hrvatskog  izvoza  na  račun  crnogorskog  uslijed  skretanja  trgovine  nakon  sklapanja 
TTIP-a. 
 
Tablica 3.1.9.4. Najznačajniji izvozni proizvodi Srbije u SAD 
TOTAL
Prosjek
STD
Struktura Trend
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014
UKUPNO
1185089 169298,4 154720,0
100,0% 57652,46
[057] Voće i orašasti plodovi , svjeţi ili suhi
28147,82
4021,1
937,7
2,4% 359,7314
[058] Voće, preraĎeno i voćni pripravci (bez soka)
33576,93
4796,7
4949,7
2,8% 2000,141
[098] Jestivi proizvodi, n.u.d.
15037,28
2148,2
1433,5
1,3% 394,9294
[542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove)
14951,52
2135,9
2564,4
1,3%
-527,554
[625] Guma, gumena gazišta i vezice i zračnice
20661,59
2951,7
767,0
1,7%
-246,094
[682] Bakar
71098,54
10156,9
4468,7
6,0%
-1519,29
[713] Klipni motori s unutarnjim izgaranjem, dijelovi, n.u.d.
40378,76
5768,4
4165,9
3,4% 1387,508
[775] Kućanska oprema, električna ili ne, n.u.d.
11882,85
1697,5
2646,6
1,0%
1023,33
[781] Motorna vozila za prijevoz osoba
536375,2
76625,0 129247,2
45,3%
44778,3
[851] Obuća
11633,34
1661,9
845,6
1,0% 368,9204
[891] Oruţje i streljivo
194969,1
27852,7
16901,0
16,5% 6939,773
Izvor: UNCTADstat 
Najznačajniji izvozni proizvodi Srbije u SAD jesu: [057] Voće i orašasti plodovi, svjeţi ili suhi, 
[058]  Voće,  preraĎeno  i  voćni  pripravci  (bez  soka),  [098]  Jestivi  proizvodi,  n.u.d.,  [542] 
Lijekovi (uklj. veterinarske  lijekove), [625] Guma,  gumena  gazišta  i vezice  i  zračnice, [682] 
Bakar, [713] Klipni motori s unutarnjim izgaranjem, dijelovi, n.u.d., [775] Kućanska oprema, 
električna ili ne, n.u.d., [781] Motorna vozila za prijevoz osoba, [851] Obuća te [891] Oruţje i 
streljivo. 
Srpski izvozni proizvodi koji se preklapaju s hrvatskima jesu sljedeći: [098] Jestivi proizvodi, 
n.u.d., [542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove) te [891] Oruţje i streljivo, pa tu moţe doći 
58 
 

 
do  povećanja  hrvatskog  izvoza  nauštrb  srpskog  uslijed  skretanja  trgovine  s  obzirom  na 
djelovanje TTIP-a.  
MeĎutim,  povećanje  prodaje  gotovih  hrvatskih  i  europskih  proizvoda  u  kojima  se  koriste: 
[057]  Voće  i  orašasti  plodovi  ,  svjeţi  ili  suhi,  [058]  Voće,  preraĎeno  i  voćni  pripravci  (bez 
soka), [098] Jestivi proizvodi, n.u.d., [625] Guma, gumena gazišta i vezice i zračnice, [682] 
Bakar, [713] Klipni motori s unutarnjim izgaranjem, dijelovi, n.u.d., [775] Kućanska oprema, 
električna ili ne, n.u.d. moţe uzrokovati pozitivan učinak povećanja potraţnje za tim srpskim 
proizvodima posredno putem povećanja prodaje gotovih proizvoda iz Hrvatske ili EU28. 
 
Tablica 3.1.9.5. Najznačajniji izvozni proizvodi Makedonije u SAD 
TOTAL
Prosjek
STD
Struktura Trend
PRODUCT
1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014 1995-2014
UKUPNO
1426950
71347,5
45211,8
100,0%
-4536,88
[056] Povrće, korijenje, gomolji, pripremljeni, konzervirani, 
1n
4.u
6 .
0 d
2 .,25
730,1
573,2
1,0% 92,50432
[121] Duhan, nepreraĎeni; duhanski otpaci
256790,1
12839,5
9735,0
18,0%
-22,5655
[522] Anorganski kemijski elementi, oksidi i halogene soli18328,69
6109,6
5218,6
1,3%
-4327,33
[671] Gus, ţeljezo u prahu i granulama
113423,2
10311,2
13926,9
7,9% 1384,408
[673] Valjani proizvodi od ţeljeza, nelegiranog čelika, ne obloţene
146734
11287,2
13487,9
10,3%
-300,911
[841] Muška odjeća od tekstilnih tkanina, ne pletene
245960,9
12298,0
10510,9
17,2%
-1238,4
[842] Ţenska odjeća, od tekstilnih tkanina
317729,7
15886,5
16826,9
22,3%
-2094,36
[844] Ţenska odjeća, od tekstila, pletena ili kačkana
73534,8
4595,9
4035,2
5,2%
-432,201
[845] Proizvodi od odjeće, tekstilnih tkanina, n.u.d.
25261,68
1263,1
1780,5
1,8%
-134,716
[848] Proizvodi od odjeće, pribor za odjeću, Isključujući tek
2 s
0 t
9 il
38,41
1495,6
1394,3
1,5%
-31,7043
[851] Obuća
83948,45
5596,6
6855,9
5,9%
-856,863
Izvor: UNCTADstat 
 
Najznačajniji  izvozni  proizvodi  Makedonije  u  SAD  jesu:  [056]  Povrće,  korijenje,  gomolji, 
pripremljeni,  konzervirani,  n.u.d.,  [121]  Duhan,  nepreraĎeni;  duhanski  otpaci,  [522] 
Anorganski kemijski elementi, oksidi i halogene soli, [671] Gus, ţeljezo u prahu i granulama, 
[673]  Valjani  proizvodi  od  ţeljeza,  nelegiranog  čelika,  neobloţene,  [841]  Muška  odjeća  od 
tekstilnih  tkanina,  nepletene,  [842]  Ţenska  odjeća,  od  tekstilnih  tkanina,  [844]  Ţenska 
odjeća, od tekstila, pletena ili kačkana, [845] Proizvodi od odjeće, tekstilnih tkanina, n.u.d., 
[848] Proizvodi od odjeće, pribor za odjeću, isključujući tekstil te [851] Obuća. 
Makedonski  izvozni  proizvodi  u  SAD  ne  preklapaju  se  s  hrvatskima,  pa  ovdje  neće  biti 
skretanja trgovine. 
MeĎutim,  povećanje  prodaje  gotovih  hrvatskih  i  europskih  proizvoda  u  kojima  se  koriste: 
[056]  Povrće,  korijenje,  gomolji,  pripremljeni,  konzervirani,  n.u.d.,  [121]  Duhan, 
nepreraĎeni;  duhanski  otpaci,  [522]  Anorganski  kemijski  elementi,  oksidi  i  halogene  soli, 
[671] Gus, ţeljezo u prahu i granulama, [673] Valjani proizvodi od ţeljeza, nelegiranog čelika, 
neobloţene  te  [848]  Proizvodi  od  odjeće,  pribor  za  odjeću,  isključujući  tekstil,  moţe 
uzrokovati pozitivan učinak povećanja potraţnje za tim makedonskim proizvodima posredno 
putem povećanja prodaje gotovih proizvoda iz Hrvatske ili EU28. 
 
59 
 

 
3.2. Analiza trgovine uslugama s SAD-om 
 
Prema  najnovijim  podacima  HNB-a  u  kojima  se  daje  pregled  usluga  po  podvrstama  i  po 
zemljama  (statistika  razmjene  usluga  s  inozemstvom:  izvoz/prihodi35  i  uvoz/rashodi36;  kod 
usluga čitavo vrijeme imamo blagi suficit u razmjeni sa SAD-om). 
 
Slika 3.2.1. Izvoz, uvoz i saldo usluga sa SAD-om, mil. kuna 
1600
1400
1200
1000
800
600
400
200
0
2011.
2012.
2013.
2014.
Izvoz usluga
Uvoz usluga
Saldo usluga
 
Izvor: HNB 
 
Na  strani  izvoza  usluga  imamo  najveći  udio  priljeva  od  turizma  (više  od  pola),  zatim  ICT 
usluga (oko 10%), usluga prijevoza, ostalih poslovnih usluga, usluga popravaka, istraţivanja i 
razvoja, usluga upravljanja i savjetovanja, usluga oplemenjivanja te osobnih usluga. 
 
3.2.1. Izvoz usluga 
 
Tablica 3.2.1.1. Struktura hrvatskog izvoza usluga u SAD 
  
Struktura 
2011. –
  
 2014. 
Izvoz usluga 
100,0% 
Usluge oplemenjivanja 
1,6% 
Usluge popravaka 
4,7% 
                                                           
35 http://www.hnb.hr/statistika/razmjena-usluga-inozemstvom/h-razmjena-usluga-inozemstvom-po-zemljama-
prihodi.xlsx  

36 http://www.hnb.hr/statistika/razmjena-usluga-inozemstvom/h-razmjena-usluga-inozemstvom-po-zemljama-
rashodi.xlsx  

60 
 

 
Usluge prijevoza 
8,1% 
Putovanja/turizam 
52,9% 
GraĎevinske usluge 
0,0% 
Usluge osiguranja 
0,0% 
Financijske usluge 
4,8% 
OCT usluge 
10,2% 
Naknade  za  prava  intelektualnog 
vlasništva 
0,0% 
Istraţivanje i razvoj 
4,3% 
Usluge upravljanja i savjetovanje 
4,1% 
Ostale poslovne usluge 
7,6% 
Osobne usluge, kultura i razonoda 
0,5% 
Izvor: HNB, izračun autora 
 
3.2.2. Uvoz usluga 
Na strani uvoza usluga najznačajnije su opet usluge putovanja/turizma s više od 27%, zatim 
naknade  za  prava  intelektualnog  vlasništva  (gotovo  24%),  ICT  usluge  (više  od  16%),  zatim 
financijske  usluge,  usluge  za  upravljanje  i savjetovanje, osobne usluge  i kultura  i  razonoda, 
ostale  poslovne  usluge,  usluge  prijevoza,  istraţivanje  i  razvoj,  usluge  popravaka  te  usluge 
osiguranja. 
 
Tablica 3.2.2.1. Struktura hrvatskog uvoza usluga iz SAD-a 
 
Struktura 
  
2011. –
 2014. 
Uvoz usluga 
100,0% 
Usluge oplemenjivanja 
0,0% 
Usluge popravaka 
1,8% 
Usluge prijevoza 
2,9% 
Putovanja/turizam 
27,3% 
GraĎevinske usluge 
0,0% 
Usluge osiguranja 
0,5% 
Financijske usluge 
7,6% 
ICT usluge 
16,2% 
Naknade  za  prava  intelektualnog  23,5% 
vlasništva 
Istraţivanje i razvoj 
2,3% 
Usluge upravljanja i savjetovanje 
7,2% 
61 
 

 
Ostale poslovne usluge 
5,1% 
Osobne usluge, kultura i razonoda 
5,4% 
Izvor: HNB, izračun autora 
 
3.2.3. Saldo usluga 
 
Saldo  usluga  pozitivan  je  u  uslugama  putovanja/turizma,  uslugama  prijevoza,  uslugama 
popravaka,  istraţivanju  i  razvoju  te  uslugama  oplemenjivanja.  Negativan  saldo  imamo  kod 
naknada za prava intelektualnog vlasništva, osobne usluge i kultura i razonoda, ICT usluga, 
usluga upravljanja i savjetovanja te uslugama osiguranja i financijskim uslugama. Usluge u 
graĎevinarstvu nemaju prihoda/izvoza niti rashoda/uvoza. 
 
Prikazat  ćemo  one  usluge  kod  kojih  je  relativni  saldo  veći  od  1%.  U  tablici  su  dane  godine 
2011. – 2014.,  zatim  ukupni  saldo  (Total  2011. – 2014.),  prosječni  saldo  (Prosjek  2011. –
 2014.),  prosječno  odstupanje  od  prosječnog  salda  (STD  2011. – 2014.),  relativni  saldo 
(Struktura  2011. – 2014.),  kretanje  salda  u  vremenu  (Trend  2011. – 2014.)  te  omjer  salda 
2014. i 2012. koji pokazuje utjecaj ulaska u EU (2014./2012. promjena). 
 
Tablica 3.2.3.1. Saldo razmjene uslugama Hrvatske sa SAD-om 
1
2
3
4 TOTAL
Prosjek
STD
Struktura Trend
2014/2012
2011.
2012.
2013.
2014.
2011-2014 2011-2014 2011-2014 2011-2014 2011-2014 promjena
S aldo usluga
25,09551
7,7665364
91,391499
76,302348
200,55589
50,138973
34,673086
100,0% 23,72455 9,824501
 usluge popravaka
12,23975
1,9821276
6,5353038
0,6501164
21,407298
5,3518244
4,5361066
10,7% -3,02157 0,327989
 usluge prijevoza
19,435191
18,53592
37,971111
18,985555
0,4496358
18,9% -0,89927 #DIV/0!
 putovanja/turizam
38,349905
35,232932
78,238871
61,576585
213,39829
53,349573
17,609398
106,4%
11,2686
1,7477
 usluge osiguranja
-0,2702563 -1,2170742 -0,5200999 -0,0321363 -2,0395667 -0,5098917
0,4432512
-1,0% 0,141133 0,026405
 financijske usluge
-0,8671981
-2,431509 -0,5797077
1,6901282 -2,1882865 -0,5470716
1,4713695
-1,1% 0,952378 -0,69509
 ICT usluge
-2,7366417 -3,1861823 -0,1275552
1,3623886 -4,6879906 -1,1719977
1,8720994
-2,3% 1,535572 -0,42759
 naknade za prava intelektualnog vlasništva -23,802638 -28,344877 -22,09455 -24,245951 -98,488016 -24,622004 2,2945908
-49,1% 0,492039 0,855391
 R&D usluge
2,7687228
5,6900429
4,4905379
4,3542547
17,303558
4,3258896
1,03846
8,6% 0,355709 0,765241
 usluge upravljanja i savjetovanje
-5,4329892 -0,2436643
2,3782268 -1,3009741 -4,5994008 -1,1498502
2,8123219
-2,3% 1,501794 5,339206
 ostale poslovne usluge
7,5528093
4,2202919
7,8244147
6,3412309
25,938747
6,4846867
1,421603
12,9% -0,00306 1,502557
 osobne usluge, kultura i razonoda
-5,3406869 -4,3817371 -4,9842056 -4,7814652 -19,488095 -4,8720237
0,346703
-9,7%
0,10752 1,091226
Izvor: Prihodi: http://www.hnb.hr/statistika/razmjena-usluga-inozemstvom/h-razmjena-
usluga-inozemstvom-po-zemljama-prihodi.xlsx;
 Rashodi: 
http://www.hnb.hr/statistika/razmjena-usluga-inozemstvom/h-razmjena-usluga-
inozemstvom-po-zemljama-rashodi.xlsx  

 
Putovanja/turizam  značajna  je  suficitna  usluga  s  trendom  rastućeg  salda,  pa  moţemo 
očekivati  povećanje  izvoza  za  iznos  smanjenja  ostalih  davanja  ili  procedura.  Još  jedna 
suficitna  usluga  koja  ima  rastući  trend  jest  istraţivanje  i  razvoj.  Kod  njih  takoĎer  moţemo 
očekivati  porast  sa  smanjivanjem  prepreka.  Preostale  suficitne  usluge  poput  popravaka, 
62 
 

 
prijevoza te ostalih poslovnih usluga imaju negativan trend i za njih ne moţemo pretpostaviti 
rast  nego  isto  kretanje,  odnosno  istu  razinu.  Najvaţnija  deficitna  usluga  jesu  naknade  za 
prava intelektualnog vlasništva (film, glazba itd.), ali te usluge i druge deficitne usluge imaju 
nulti trend, što moţemo pretpostaviti da će zadrţati i nakon sklapanja TTIP-a, tj. zadrţati istu 
razinu. 
 
3.2.4. IIT indeks usluga 
Prikazat ćemo one usluge kod kojih je relativni saldo veći od 1%. U tablici je dan presjek IIT-a 
po  godinama  2011. – 2014.,  zatim  ukupni  IIT  razdoblja  (Total  2011. – 2014.),  prosječni  IIT 
(Prosjek  2011. – 2014.),  prosječno  odstupanje  od  prosječnog  IIT-a  (STD  2011. – 2014.), 
kretanje  IIT-a  u  vremenu  (Trend  2011. – 2014.)  te  omjer  salda  2014.  i  2012.  koji  pokazuje 
utjecaj ulaska u EU (2014./2012. promjena). 
 
Tablica 3.2.4.1. IIT indeks usluga 
1
2
3
4 TOTAL
Prosjek
STD
Trend
2014/2012
2011.
2012.
2013.
2014.
2011-2014 2011-2014 2011-2014 2011-2014 promjena
 usluge popravaka
84,094788
33,342918
50,980997
21,040413
58,797811
47,364779
23,726332
-17,1525 0,631031
 usluge prijevoza
60,236563
62,110147
61,136836
61,173355
0,9367921
1,873584 #DIV/0!
 putovanja/turizam
35,659252
31,595129
61,883773
64,057438
48,322232
48,298898
14,761919
11,54832 2,027447
 usluge osiguranja
-100
-100
-100
-100
-100
-100
0
0
1
 financijske usluge
-9,0481663 -16,590975 -3,3412224
8,678427 -3,5835321 -5,0754841
9,2272214
6,642953 -0,52308
 ICT usluge
-10,208238
-9,162022 -0,3979742
3,665753 -3,5840747 -4,0256204
5,8507356
5,038602
-0,4001
 naknade za prava intelektualnog vlasništva
-100
-100
-100
-100
-100
-100
0
0
1
 R&D usluge
53,191914
62,703843
40,883772
38,687151
47,383202
48,86667
9,7149932
-6,53344 0,616982
 usluge upravljanja i savjetovanje
-33,873466 -1,2933177
19,1671 -15,355507 -8,2486341 -7,8387978
19,406614
7,60143 11,87296
 ostale poslovne usluge
41,616641
25,083994
42,596719
41,696122
37,839185
37,748369
7,321905
1,775117
1,66226
 osobne usluge, kultura i razonoda
-89,675282 -83,094067 -73,607934 -64,741969 -76,768559 -77,779813
9,4489871
8,428607 0,779141
Izvor:  Prihodi:  http://www.hnb.hr/statistika/razmjena-usluga-inozemstvom/h-razmjena-
usluga-inozemstvom-po-zemljama-prihodi.xlsx;
 
Rashodi: 
http://www.hnb.hr/statistika/razmjena-usluga-inozemstvom/h-razmjena-usluga-
inozemstvom-po-zemljama-rashodi.xlsx 

 
Kod  usluga  prijevoza,  putovanja/turizma,  popravaka,  te  istraţivanja  i  razvoja  imamo  IIT 
indeks  veći  od  50  i  izrazitu  komparativnu  prednost  Hrvatske  nad  SAD-om,  pa  moţemo 
pretpostaviti  da  će  doći  do  povećanja  izvoza  usluga  smanjivanjem  prepreka  –  što  znači  i 
povećanje  narudţbi,  prihoda,  te  eventualno  povećanje  nadnica  i  broja  radnika  u  tim 
sektorima. Kod ostalih poslovnih usluga imamo komparativnu prednost, ali i dosta uvozimo 
te usluge, tako da će se povećati i izvoz i uvoz. Kod financijskih usluga, ICT usluga te usluga 
upravljanja  i  savjetovanja  imamo  komparativni  nedostatak  u  odnosu  na  SAD,  pa  će  tu  biti 
povećanja uvoza, ali i hrvatskog izvoza u istoj industriji. Kod usluga osiguranja te naknada za 
prava intelektualnog vlasništva imamo izraziti komparativni nedostatak u odnosu na SAD, pa 
moţemo pretpostaviti da će doći do povećanja uvoza tih usluga iz SAD-a za iznos smanjenja 
63 
 

 
prepreka – što znači smanjenje prihoda ili povećanje rashoda, te eventualno smanjenje broja 
zaposlanih ili nadnica u tim sektorima. 
Kod  usluga  graĎevinarstva,  štošta  će  se  promijeniti  relativiziranjem  i  ukidanjem  Foreign 
Dredging  Acta,  pa  će  hrvatski  graĎevinari  samostalni  u  okviru  mnogih  konzorcija  s 
europskim partnerima lakše sudjelovati na trţištu javne nabave SAD-a. 
Kod  financija  najvaţnija  je  stvar  suradnja  izmeĎu  regulatora  i  po  kojem  principu  će 
regulatorno  tijelo  nadzirati  podruţnicu  financijske  ustanove  podrijetlom  iz  jednog  od 
partnera. 
Kod  ICT  i  Poslovnih  usluga,  osim  standarda  koje  nameću  samoregulirajuća  tijela  koja 
predstavljaju struku, priznavanje diploma i certifikata sigurno će jako doprinijeti mobilnosti s 
obje strane atlantika i lakšem pruţanju usluga. Nadalje, komunikacije u SAD-u imaju pravila 
da  se  sve  mora  odobriti  (npr.  SMS  se  ne  prima  automatski  kao  u  EU,  već  se 
telekomunikacijski operater šalje korisniku upit da je došao SMS i ţeli li ga pogledati). 
Iako  nije  vizno  pitanje,  bolja  suradnja  iziskuje  priznavanje  diploma  i  vještina  radnicima  s 
obje strane atlantika, te bolji i lakši ulaz u SAD. 
Pitanje  viznog  sustava  nije  dio  TTIP-a,  no  potpisivanjem  Sporazuma  očekuje  se  veća 
mobilnost  radnika  i  poduzetnika  te  veća  mogućnost  pruţanja  usluga  izmeĎu  SAD-a  i 
Republike  Hrvatske  jer  Hrvatska  je  jedna  od  pet  članica  Europske  unije  koje  nisu  unutar 
programa  izuzeća  od  viza  (Wisa  Waiver  Program).  Drţave  članice  EU-a  koje  nisu  unutar 
programa izuzeća od viza jesu Bugarska, Hrvatska, Cipar, Poljska i Rumunjska. Taj program 
omogućuje  graĎanima  kvalificiranih  drţava  boravak  u  SAD-u  u  najduljem  trajanju  od  90 
dana  bez  viza.  Neki  od  zahtjeva  koje  drţava  treba  zadovoljiti  kako  bi  ušla  u  program  jesu 
poboljšanja u provoĎenju zakona i sigurnosno povezanom dijeljenju podataka sa Sjedinjenim 
Američkim  Drţavama,  izdavanje  e-putovnica,  stopa  odbijanja  neuseljeničkih  viza  (B),  tj. 
turističkih  i  poslovnih  viza,  manja  od  tri  posto,  pravovremeno  izvješćivanje  o  izdanim 
praznim  vizama  kao  i  izgubljenim  i  ukradenim  putovnicama,  te  odrţavanje  visoke  razine 
borbe  protiv  terorizma,  policije,  granične  kontrole  i  standarda  sigurnosti  dokumenata. 
Pristupanje  Hrvatske  u  NATO  2009.  godine  novom  je  partnerskom  dimenzijom  obogatilo 
općenito  odlične  bilateralne  odnose  sa  Sjedinjenim  Američkim  Drţavama  i  s  Kanadom. 
UnapreĎenju bilateralnih odnosa pridonijelo je i poboljšanje viznog reţima. Sukladno izjavi 
između  Ministarstva  unutarnjih  poslova  Republike  Hrvatske  i  Ministarstva  domovinske 

sigurnosti Sjedinjenih Američkih Država o načelima suradnje u unapređivanju dvostranih 
sigurnosnih  mjera  za  međunarodna  putovanja  i  zahtjevima  američkog  programa  izuzeća 
od  viza  
Sjedinjene  Američke  Drţave  od  svibnja  2009.  odobravaju  hrvatskim  drţavljanima 
turističke i poslovne vize za višekratne posjete na 10 godina. Deset godina najdulji je mogući 
rok  trajanja  vize  koju  izdaje  Ministarstvo  vanjskih  poslova  SAD-a.  Ta  je  mjera  odraz 
izvanrednih bilateralnih odnosa izmeĎu Republike Hrvatske i Sjedinjenih Američkih Drţava. 
64 
 

 
Nastavljena  je  i  suradnja  na  ispunjavanju  uvjeta  i  kriterija  za  ulazak  Hrvatske  u  američki 
program  izuzeća  od  viza.  S  tim  su  ciljem  sklopljeni  odreĎeni  sporezumi  o  sigurnosnoj 
suradnji,  a  Hrvatska  je  sredinom  2009.  godine  počela  s  izdavanjem  biometrijskih  e-
putovnica37.  Štoviše,  potpisivanjem  sporazuma  TTIP  svi  radnici  i  poduzetnici  bi  ostvarili 
pravo na poslovnu vizu za SAD. 
 
 
3.2.5. Utjecaj TTIP-a na javne usluge 
Prema uputama Europskog parlamenta Europskoj komisiji za pregovaranje o TTIP-u jasno je 
naznačeno da javne usluge nisu dio TTIP-a te da zemlje članice ne moraju otvarati svoje javne 
usluge nikome niti moraju eksternalizirati usluge privatnim pruţateljima (bez obzira otkuda) 
te  da  mogu  u  svakom  trenutku  promijeniti  svoju  politiku  i  vratiti  eksternalizirane  usluge  u 
javni sektor. 
U  sporazumu  s  Kanadom  (CETA)  to  je  riješeno  poglavljem  o  trţišnom  natjecanju  i 
konkurenciji  (19.  poglavlje)  u  kojem  se  govori  o  načelima  trţišnog  natjecanja,  suradnji 
izmeĎu  agencija  za  zaštitu  trţišnog  natjecanja,  o  nastavljanju  sporazuma  iz  1999.  godine 
kojim su Kanada i EU već pribliţili stavove o zaštiti trţišnog natjecanja, te izuzeća usluga od 
javnog  interesa  (Service  of  General  Interest  –  SGI),  kao  i  usluga  od  javnog  gospodarskog 
interesa (Service of General Economic Interest – SGEI) na području EU-a. 
 
Svaki trgovinski sporazum EU-a sadrţi jamstvo koje u potpunosti štiti javne usluge, pa tako i 
TTIP.  To  znači  da  vlade  u  EU-u  ne  mogu  i  neće  biti  prisiljene  provesti  privatizaciju  javnih 
usluga.  Četiri  su  jamstva  u  svakom  trgovinskom  sporazumu  EU-a  kojima  se  štite  javne 
usluge: 
  Monopol: vlade mogu organizirati javne usluge tako da postoji samo jedan pruţatelj 
usluga. 
  Pristup  trţištu:  vlade  mogu  spriječiti  strana  poduzeća  u  uplitanje  u  trţište  javnih 
usluga. 
  Subvencije: vlade mogu davati subvencije, ali i izuzeti poduzeća izvan EU-a iz procesa 
subvencioniranja. 
  Propisi: vlade mogu regulirati svaku uslugu, pa tako i one koje smatraju javnima. 
Dva su različita načina na koji EU ta načela uvrštava u svoje trgovinske sporazume: 
  Pozitivni  popis:  svaka  drţava  EU-a  odreĎuje  vrstu  usluge  koju  će  otvoriti  stranim 
opskrbljivačima (sporazum izmeĎu EU-a i Juţne Koreje). 
                                                           
37 Godišnjak 2009. Ministarstvo vanjskih i europskih integracija. Bilateralna postignuda. Str. 41. Dostupno na: 
http://www.mvep.hr/_old/custompages/static/hrv/files/godisnjak2009/pdf/Godisnjak_MVPEI_2009.pdf    
65 
 

 
  Negativni  popis:  drţave  EU-a  odrede  da  će  sve  usluge  otvoriti  stranim 
opskrbljivačima, osim nekih koje su zatim navedene u dva dodatka (sporazum izmeĎu 
EU-a i Kanade). 
Razlike su tehničke prirode, ali rezultat je uvijek isti. Ako vlada odluči kupiti/nabaviti javnu 
uslugu  od  privatnog  poduzetnika,  ona  mora  slijediti  pravila  javne  nabave.  MeĎutim,  moţe 
svakoga trena ponovno odustati od kupnje/nabave, dok god je to u skladu s ugovorom. Prema 
tome, ne postoji tzv. odredba o nepovratnosti (ratchet clause). Činjenica da takva odredba ne 
postoji znači da se TTIP-om neće progurati prisilna privatizacija kroz straţnja vrata, iza leĎa. 
Ovaj pristup već 20 godina štiti EU od prisilne privatizacije.  
U  zajedničkoj  izjavi  o  javnim  uslugama  koju  su  dali  ambasador  Froman  i  povjerenik 
Malmström  potvrĎeno  je  da  trgovinski  sporazumi  izmeĎu  EU-a  i  SAD-a  neće  sprječavati 
vlade  da  pruţaju  ili  podrţavaju  usluge  u  područjima  kao  što  su  npr.  voda,  obrazovanje, 
zdravstvo  ili  socijalne  usluge.  Naglašeno  je  i  da  vlade  nisu  obavezne  privatizirati  nijedan 
sektor, a ako je neki sektor iz javnoga prešao u privatni, on se moţe ponovno vratiti u javni 
pod  uvjetom  da  se  ne  prekrši  potpisani  ugovor.  Na  svakoj  je  vladi  da  odredi  prikladnu 
ravnoteţu izmeĎu privatnih i javnih usluga. EU i SAD slijedit će ovaj pristup i u pregovorima 
o TTIP-u i TiSA-i. 
U nacrtu preporuka koji su članovi Odbora za meĎunarodnu trgovinu Europskog parlamenta 
izglasali  28.  svibnja  2015.  s  28  glasova  za  i  13  protiv,  zastupnici  Europskog  parlamenta 
takoĎer  su  ponovili  ţelju  da  se  javne  usluge  izostave  iz  opsega  TTIP-a  (uključujući,  ali  ne  i 
ograničeno na, vodu, zdravstvo, socijalne usluge, sustav socijalnog osiguranja i obrazovanje). 
 
3.2.6. Utjecaj TTIP-a na obrazovanje 
Prema naputcima Europskog parlamenta Europskoj Komisiji za pregovaranje o TTIP-u jasno 
je  naznačeno  da  obrazovanje  nije  dio  TTIP-a  te  da  zemlje  članice  ne  moraju  otvarati  svoje 
obrazovne sustave nikome. 
Smatra  se  da  je  obrazovni  sustav  SAD-a,  osobito  privatne  škole  i  sveučilišta  iznad  razine 
srednjih škola, njihova povezanost s realnim/privatnim sektorom i privatnim financiranjem, 
te  njihov  utjecaj  na  istraţivanja  i  inovacije  superiorniji  od  europskog  već  duţi  niz  godina. 
Stoga je i sama EU bolonjskom reformom pokušala europski sustav osobito višeg obrazovanja 
učiniti konkurentnijim. 
Za sada to znači samo da bolji učenici i profesori participiraju na visokim školama u SAD-u, 
što se moţe materijalizirati kroz networking, alumni zajednicu i ostanak najboljih studenata i 
profesora na projektima u SAD-u, čime više doprinose inovacijama i stvaranju znanja u SAD-
u.  MeĎutim,  sudjelovanje  na  projektima  financiranim  od  strane  EU  poput  Horizona  2020 
stvara  se  osnova  za  bolju  suradnju  u  zjedničkom  obrazovnom  i  znanstvenom  prostoru  EU, 
66 
 

 
kao  i  suradnji  s  realnim/privatnim  sektorom  u  stvaranju  inovacija  i  znanja,  što  će  svakako 
utjecati na dugoročno poboljšanje konkurentnosti i razvoja u EU. 
TTIP moţe omogućiti bolju suradnju zanstvenih i obrazovnih sustava s obje strane atlantika. 
Postoji  bojazan  da  će  privatne  obrazovne  institucije  iz  Amerike  „istisnuti“  obrazovne 
institucije  iz  Europe  –  na  neki  način  američke  privatne  obrazovne  institucije  već  imaju 
otvorene podruţnice u Europi i na taj način već sudjeluju na „obrazovnom trţištu“ Europe – 
treba istaknuti da vrhunske javne obrazovne institucije u EU i dalje uspijevaju opstajati i u 
takvoj konkurenciji kroz suradnju financiranu od strane EU fondova. Najveći problem EU je 
što  zapravo  ne  postoji  „jedinstveni  europski  znanstveno-istraţivački  prostor“  –  najbolje 
rangirana  sveučilišta  u  EU  nalaze  se  u  većim  zemljama  članicama  koje  imaju  i  značajno 
gospodarstvo  s  kojim  suraĎuju  –usprkos  Erasmusu  i  FP  programima  (danas  zamijenjeni 
Horizonom  2020)  još  postoji  mnogo  toga  što  europske  znanstvene  i  obrazovne  ustanove 
mogu učiniti na poboljšanju meĎusobne suradnje i suranje na čitavom području EU kako bi 
dostigle američka koja i stvarno posluju na cijelom „znanstveno-istraţivačkom trţištu“ SAD-a 
i po svijetu. Hrvatske znanstvne i obrazovne ustanove (osim iznimaka poput Instituta RuĎer 
Bošković  i  nekih  drugih)  jako  su  se  slabo  uključile  u  Europske  projekte,  a  i  otprije  imaju 
problem sporadične i slabe suradnje s realnim sektorom.  
Nadalje,  znanost  i  obrazovanje  u  SAD-u  pokazuje  bolje  razultate  u  meĎunarodnim 
usporedbama  s  europskim  (npr.  Šangajskoj  listi  za  sveučilišta)  zbog  većeg  izdvajanja  za 
obrazovanje  i  znanost  iz  javnih  izvora,  višestruko  veću  participaciju  privatnih  izvora 
financiranja,  boljim  upravljanjem  (osim  znanstveno  istraţivačkih  i  sveučilišnih  vijeća  u 
kojima su vrhunski znanstvenici i profesori, poslovodni dio je redovito odvojen u Americi i 
orijentiran na efikasno poslovanje i upravljanje), te većom autonomijom.38  
To  TTIP  neće  nametnuti,  ali  moţe  potaknuti  pomake  u  suradnji  širom  Europe  i 
poboljšavanjem upravljanja i financiranja europskih obrazovnih i znanstvenih institucija. 
 
3.2.7. Utjecaj TTIP-a na zaštitu osobnih podataka  
Pogledi  na  privatnost  u  mnogo  čemu  se  razlikuju  u  pravnim  porecima  Europske  unije  i 
Sjedinjenih Američkih Drţava. Dok se u SAD-u na privatne podatke gleda kao na trgovačko 
dobro  koje  moţe  biti  subjektom  poslovnih  transakcija,  u  EU-u  se  zaštita  podataka  smatra 
neotuĎivim  ljudskim  pravom.  Nedavna  presuda  Europskog  suda  pravde  o  Googleu 
(13.5.2014.)  pokazala  je  sve  razlike  koje  ta  dva  gledišta  meĎusobno  nose.  Nakon  nesretnih 
dogaĎaja  11.  rujna  2001.  godine  nacionalna  i  globalna  sigurnost  stavlja  se  ispred  prava  na 
zaštitu  podataka  te  je  taj  trend  skoro  podjednako  prisutan  u  EU-u  kao  u  SAD-u.  MeĎutim, 
sama struktura Europske unije i načelo supsidijarnosti, koje u toj strukturi igra vaţnu ulogu, 
omogućuju  drţavama  članicama  da  same  grade  svoje  sustave  nacionalne  sigurnosti,  ne 
                                                           
38 http://bruegel.org/wp-content/uploads/imported/publications/pbf_040907_universities.pdf 
67 
 

 
miješajući  se  nadnacionalnim  zakonima  u  iste.  Stoga  je  odlučivanje  o  razlikama  izmeĎu 
propisa EU-a i propisa SAD-a o zaštiti i privatnosti podataka ostavljeno u rukama drţavama 
EU-a, odnosno one same imaju pravo odlučiti na koju će razinu suradnje sa SAD-om pristati. 
Ipak, Europska unija nastoji do 2017. godine usvojiti paket koji se sastoji od opseţne uredbe 
(Opća uredba o zaštiti prava) i direktive pod nazivom Data Protection Police Directive, koja 
se tiče sektora provoĎenja zakona, kako bi se pod jednim zakonodavnim paketom ujednačila 
zaštita  podataka  unutar  cijelog  EU-a.  Naţalost,  propisi  SAD-a  o  zaštiti  podataka  ni  na  koji 
način ne štite graĎane Europske unije, dapače, ograničavaju ih i oštećuju, dok u drugu ruku 
propisi  EU-a  štite  sve  stanovnike  svijeta  bez  obzira  na  nacionalnost  i  mjesto  stanovanja. 
Stoga je jasno da je potrebno restrukturirati sustav zaštite podataka na razini odnosa EU-a i 
SADA.  MeĎutim,  odlučeno  je  da  se,  u  sklopu  pregovora  o  TTIP-u,  ne  pregovara  o  pitanju 
zaštite  podataka.  Iako  obje  strane  to  pitanje  smatraju  izrazito  vaţnim,  ono  je  ostavljeno  sa 
strane u dosadašnjim krugovima pregovora (njih 11, posljednji krug od 19. do 23. listopada 
2015.).  Zastupnici  Europskog  parlamenta  zaključili  su  da  „pravila  privatnosti  podataka  ne 
smiju  biti  ugroţena  prilikom  integracije  EU  i  SAD  digitalne  trgovačke  razmjene  i  trţišta 
financijskih usluga“39, te da se u TTIP-u moraju „izričito izostaviti postojeća i buduća pravila 
EU-a o zaštiti osobnih podataka te da ih se mora zaštititi od ustupaka prilikom pregovora. O 
odredbama  o  protoku  osobnih  podataka  moţe  se  uspješno  pregovarati  sa  SAD-om  samo  u 
slučaju da se pravila o zaštiti podataka koriste na isti način 's obje strane Atlantika'“40. 
 
3.2.8. Trgovina uslugama izmeĎu EU i SADa 
Na strani usluga nemamo izvor koji bi nam otkrio izravni odnos po vrstama usluga. Zaključak 
moţemo donijeti samo na temelju udjela svake od strana u ukupnom izvozu pojedinih vrsta 
usluga  u  svijetu.  Kako  su  zemlje  EU-a  sklonije  izvozu  i  usmjerenije  na  inozemno  trţište, 
EU28  ima  puno  veći  udio  u  svim  uslugama  osim  u  kategoriji  naknada  za  korištenje 
intelektualnog vlasništva u kojima SAD prednjači, pa se moţe pretpostaviti da je ista situacija 
u  razinama  i  neto saldu po uslugama:  EU28  ima  suficit  u svim  uslugama  osim  u  kategoriji 
naknada za korištenje intelektualnog vlasništva. 
 
 
 
                                                           
39 http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+IM-
PRESS+20150528IPR60432+0+DOC+XML+V0//HR 

40 http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+IM-
PRESS+20150528IPR60432+0+DOC+XML+V0//HR  

68 
 

 
Tablica 3.2.8.1. Udio usluga prema vrsti u izvozu svjetskih usluga 
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
Transport
EU28
46,4%
46,1%
46,5%
46,4%
46,5%
43,5%
43,7%
41,9%
43,0%
43,4%
SAD
9,0%
8,9%
8,4%
8,2%
8,7%
8,7%
8,9%
9,1%
9,3%
9,4%
Putovanja/turizam
EU28
42,0%
39,9%
35,8%
35,9%
33,8%
34,0%
34,2%
SAD
14,7%
14,0%
13,7%
13,9%
13,7%
14,3%
14,1%
14,5%
14,6%
14,3%
GraĎevinarstvo
EU28
40,5%
38,8%
38,8%
35,0%
34,3%
33,6%
31,6%
30,0%
33,5%
34,7%
SAD
2,8%
3,2%
3,7%
4,0%
4,5%
3,2%
3,3%
3,2%
2,5%
2,5%
Osiguranje i mirovine
EU28
65,0%
66,5%
63,9%
62,2%
61,9%
58,9%
61,2%
60,1%
60,1%
59,1%
SAD
11,4%
11,7%
11,9%
13,2%
14,3%
14,3%
12,6%
14,1%
12,9%
12,5%
Financijske usluge
EU28
58,4%
58,4%
58,1%
58,1%
55,6%
53,3%
54,0%
53,0%
52,7%
53,3%
SAD
18,3%
17,9%
17,9%
18,0%
20,7%
21,6%
21,0%
20,8%
21,0%
20,9%
Naknade za korištenje intelektualnog vlasništva
EU28
34,3%
33,3%
33,4%
33,7%
33,5%
32,8%
32,4%
30,5%
29,9%
31,3%
SAD
45,1%
46,4%
46,7%
45,2%
45,0%
44,9%
45,1%
45,6%
45,3%
44,1%
ICT usluge
EU28
63,3%
61,5%
61,9%
59,7%
58,7%
57,2%
56,4%
55,1%
55,9%
56,6%
SAD
20,0%
20,7%
21,8%
19,2%
20,4%
21,8%
20,7%
19,2%
19,5%
19,1%
Ostal poslovne usluge
EU28
52,9%
51,5%
51,6%
50,9%
49,6%
48,1%
48,3%
47,1%
47,4%
48,6%
SAD
10,8%
10,9%
10,7%
10,6%
11,9%
11,8%
11,6%
11,8%
11,6%
11,4%
Osobne, kulturne i rekreacijske usluge
EU28
61,9%
61,4%
63,0%
61,4%
60,2%
62,8%
65,5%
62,7%
66,7%
63,7%
SAD
1,0%
1,7%
2,2%
2,4%
2,5%
3,2%
2,3%
2,3%
1,6%
1,6%
Izvor: UNCTADstat. 
 
Kao i kod trgovine robama, trgovinu uslugama izmeĎu EU28 i Amerike prikazujemo zato što 
treba  imati  na  umu i  drugi  vaţni  kanal  kojim  TTIP  moţe  utjecati  na  Hrvatsku,  a  to je  kroz 
povećanje  trgovine  uslugama  poduzeća  i  pojedinaca  iz  drugih  zemalja  EU28,  a  u  čijim  se 
lancima vrijednosti kao dobavljači roba ili usluga nalaze i hrvatska poduzeća ili pojedinci.  
Na primjer, suradnja u poslovnim uslugama s partnerima iz EU na trţištu SAD-a ili suradnja 
u turističkim uslugama s partnerima iz EU svakako moţe povećati priljev od obje usluge kako 
za europske tako i za hrvatske partnere (turističkog aranţmana koji će osim Venecije i Rima 
istim turistima prikazati Plitvice i Dubrovnik). 
 
69 
 

 
3.3. Utjecaj TTIP-a na postojeće prepreke trgovini 
 
3.3.1. Carine i necarinske prepreke – TTIP 
Prosječne carine izmeĎu EU-a i SAD-a malo su niţe od 2%, no to iskrivljuje sliku carina na 
individualne proizvode: 
o  Više od polovice trgovine izmeĎu EU-a i SAD-a ne podlijeţe carinama. 
o  Ostatak  se  susreće  s  različitim  postotcima:  od  1%  do  3%  za  osnovna  dobra 
(npr. sirovine) ili 30% za odjeću i obuću. 
o  Neke su carine toliko visoke da onemogućuju  bilo kakav stupanj trgovine, npr. 
porez SAD-a na sirovi duhan iznosi 350%, a na kikiriki više od 130%. 
o  Carine EU-a na uvoz automobila iz SAD-a iznose 10%. 
o  Carine SAD-a na uvoz automobila iz EU-a iznose 2,5%. 
o  S druge strane carine SAD-a na uvoz ţeljezničkih vagona iz EU-a iznose 14%, 
dok su carine EU-a na ţeljezničke vagone iz SAD-a samo 1,7%. 
Cilj EU-a jest ukloniti te carine, ali i druge prepreke trgovini, ukljuĉujući i druge 
(dvostruke) administrativne provjere. 

 
Budući  da  su  carine  kao  takve  u  prosjeku  relativno  male,  glavne  rasprave  u  regionalnom 
trgovinskom  sporazumu  svode  se  na  rješavanje  tehničkih  prepreka  u  trgovini  (Technical 
Barriers  to  Trade
,  TBT).  Te  prepreke  sastoje  se  od  „standarda,  tehničkih  regulativa  i 
postupaka  procjene  sukladnosti  koje  su  se  pojavile  u  različitim  administrativnim  tijelima  i 
standardizacijskim  organizacijama  na  domaćim,  regionalnim  i  meĎunarodnim  razinama, 
često neovisno jedni o drugima, stvarajući time dvostruke troškove usklaĎivanja“41. TakoĎer, 
vlade  mogu  odrediti  specifične  zahtjeve  koji  mogu  stvoriti  strateške  prednosti  odreĎenim 
industrijama  i  poduzećima,  primjerice  razlike  izmeĎu  standarda  sigurnosti  u  industriji 
igračaka iznose 3 milijarde dolara godišnje. U nekim sektorima  na TBT-ove otpada izmeĎu 
10%  i  80%  iznosa  računa  (invoice  price),  što  znači  da  u  tim  sektorima  potpuno  uklanjanje 
carina ne bi ništa značilo s obzirom na to da TBT-ovi čine to područje trgovine preskupim ili 
čak  potpuno  nepristupačnim  (prvenstveno  za  mala  i  srednja  poduzeća).  U  samom  TTIP-u 
TBT-ovi se rješavaju u 4 različita konteksta: 
o  Poglavlje  o  TBT-u  kao  što  je  i  običaj  u  sporazumima  o  slobodnoj  trgovini 
(posebno obraĎeni u poglavlju o SPS-u u skladu s WTO SPS sporazumom) 
o  Pitanje sigurnosti hrane, ţivotinja i biljaka 
o  Sektorska  potpoglavlja  ili  dodaci  (kao  što  je  predloţeno  u  TTIP-u  o 
kemikalijama,  kozmetici,  strojarstvu,  medicinskim  ureĎajima,  ICT-ju, 
farmaceutici, tekstilu i automobilskoj industriji) 
                                                           
41 Egan i Pelkmans u: Hamilton i Pelkmans 2015:61. 
70 
 

 
o  Poglavlje o horizontalnoj regulatornoj suradnji u TTIP-u, s idejom o budućim 
pitanjima  koja  će  se  rješavati  u  hodu  („ţivući  sporazum“),  što  simbolizira 
kontinuirani  proces  uklanjanja  regulatornih  prepreka  kako  bi  se  povećala 
suradnja. 
U  studiji  Francoisa  et  al.  (2013.)  navodi  se  da  troškovi  EU-a  za  TBT  kod  uvoza  iz  SAD-a 
iznose više od 21% iznosa računa, dok troškovi SAD-a za TBT kod uvoza iz EU-a iznose čak 
25% iznosa računa. Ti TBT-ovi najviši su za poljoprivrednu hranu (57% i 73%), automobilsku 
industriju  (25%  i  27%),  kemikalije  (14%  i  19%),  električne  strojeve  (13%  i  15%),  različitu 
transportnu opremu (19% i 19%), te metale i metalne proizvode (12% i 17%). Fontagné et al. 
(2013.)  upotrijebili  su  drugačiju  metodologiju  obraĎivanja  podataka  prilikom  provoĎenja 
istog istraţivanja te su njihove brojke ispale još veće (43% za EU TBT i 32% za SAD TBT), a 
time su i sami TBT-ovi postali još značajnije za rješavanje u okviru TTIP-a 
Necarinske  prepreke  i  regulatorne  razlike  mogu  imati  dva  glavna  učinka:  povećanje  troška 
poslovanja  (propisi  o  rekonfiguraciji  proizvoda,  na  primjer)  poduzećima  ili  ograničenje 
pristupa  trţištu  (npr.  uvozne  kvote).  U  tablici  broj  1  prikazan  je  izmjereni  indeks  NTB-a 
(necarinskih prepreka) prema sektoru poslovanja: 
 
Tablica 3.3.1.1.
 
Percipirani indeks NTB prema poduzećima (indeks u rasponu od 0 do 
100) 
Sektor 
Izvoz EU-a u SAD 
Izvoz SAD-a u EU 
Uslužni sektori: 
Putovanje 
35,6 
17,6 
Transport 
39,9 
26,3 
Financijske usluge 
29,7 
21,3 
ICT 
20,0 
19,3 
Osiguranje 
29,5 
39,3 
Komunikacije 
44,6 
27,0 
GraĎevina 
45,0 
37,3 
Druge poslovne usluge 
42,2 
20,0 
Osobne,  kulturne  i  rekreacijske  35,8 
35,4 
usluge 
Sektori s gotovim dobrima 
 
Kemikalije 
45,8 
53,2 
Farmaceutika 
23,8 
44,7 
Kozmetika 
48,3 
52,2 
71 
 

 
Biotehnologija 
46,1 
50,2 
Strojarstvo 
50,9 
36,5 
Elektronika 
30,8 
20,0 
Uredska, 
informacijska 
i  37,9 
32,3 
komunikacijska oprema 
Medicinski,  mjerni  i  aparati  za  49,3 
44,5 
ispitivanje 
Automobilska industrija 
34,8 
31,6 
Zračna i svemirska industrija 
56,0 
55,1 
Hrana i piće 
45,5 
33,6 
Ţeljezo, čelik i metalni proizvodi  35,5 
24,0 
Tekstili, odjeća i obuća 
35,6 
48,9 
Drvo i papir, papirnati proizvodi  30,0 
47,1 
Izvor: Ecorys (2009) 
Izvješće  Ecorysa  iz  2009.  godine  sadrţi  procjene  troška  NTB  za  trgovinu  roba  i  usluga  u 
obliku postotka koji se moţe tumačiti slično kao ad valorem carine. Te procjene prikazane su 
u sljedećoj tablici.  
 
Tablica 3.3.1.2. 
PredviĎeni ukupni trošak trgovine zbog smanjenja NTB u postotku 
Sektor 
Prepreke trgovini: prepreke EU- Prepreke  trgovini:  prepreke 
a za izvoz SAD-a 
SAD-a za izvoz EU-a 
Hrana i piće 
56,8 
73,3 
Kemikalije 
13,6 
19,1 
Električni strojevi 
12,8 
14,7 
Motorna vozila 
25,5 
26,8 
Druga transportna oprema 
18,8 
19,1 
Metali i metalni proizvodi 
11,9 
17,0 
Drvo i papirnati proizvodi 
11,3 
7,7 
Ostali proizvodi 
N/D 
N/D 
Prosjek u dobrima 
21,5 
25,4 
Transport 
72 
 

 
Zrak 
2,0 
2,0 
Voda 
8,0 
8,0 
Financije 
11,3 
31,7 
Osiguranje 
10,8 
19,1 
Trgovina i ICT 
14,9 
3,9 
Komunikacije 
11,7 
1,7 
GraĎevina 
4,6 
2,5 
Osobne, kulturne i druge usluge 
4,4 
2,5 
Prosjek u uslugama 
8,5 
8,9 
Izvor: Ecorys (2009) 
 
Ecorys  je  izvijestio  da  su  NTB  najviši  za  prehrambene  proizvode  i  pića  (56.8% 
prilikom uvoza u EU, odnosno 73,3% prilikom izvoza iz EU). 
Na trţištu usluga NTB su najveći u financijskom sektoru (11,3% pri uvozu u EU, 
31,7%  pri  uvozu  u  SAD).
  Na  strani  EU-a  najveći  NTB  na  trţištu  usluga  javljaju  se  u 
poslovnom  sektoru,  ICT-u,  komunikacijskom  sektoru,  graĎevini  te  osobnim,  kulturalnim  i 
drugim uslugama. Na strani SAD-a najveći NTB javljaju se u financijskom i osiguravajućem 
sektoru. Vaţno je napomenuti  da, za razliku od smanjenja carina, smanjenje  NTB nije tako 
jednostavno. Naime, budući da su prepreke nametnute iz više izvora,  za njihovo uklanjanje 
mogle bi biti potrebne ustavne promjene, nerealne zakonske promjene ili nerealne tehničke 
promjene,  a  mogu  biti  i  politički  zahtjevne.  Prema  Ecorysovom  izvješću  moţemo  očekivati 
veće koristi od ukidanja ili smanjenja NTB u trgovini robom, nego u trgovini uslugama.  
Osim na EU i SAD, TTIP će imati pozitivan učinak i na treće zemlje:  navodi se da u praksi, 
„ako se pojavi 5-postotno smanjenje troška povezanog s NTB izmeĎu EU-a i SAD-a, takoĎer 
će se pojaviti 1-postotno smanjenje troška trgovanja za treće zemlje koje izvoze u EU ili SAD” 
(CEPR,2013:29.). Drugi učinak koji se odnosi na treće zemlje jest neizravno prelijevanje, što 
znači da će treće zemlje potencijalno prihvatiti zajedničke standarde dogovorene izmeĎu EU-
a  i  SAD-a,  a  to  će  povećati  pristupačnost  EU-a  i  SAD-a  trţištima  u  trećim  zemljama. 
Primjerice,  za  svako  5-postotno  smanjenje  troška  trgovine  izmeĎu  SAD-a  i  EU-a,  uz  20% 
odgovarajućeg izravnog prelijevanja, pojavit će se 1-postotno (izravno prelijevanje) smanjenje 
za troškove izvoza EU-a i SAD-a u treće zemlje te za trgovinu izmeĎu samih trećih zemalja.  
 
Što se tiče prepreka stranim izravnim ulaganjima (FDI), NTB unutar EU-a mnogo su manji 
nego NTB za poduzeća izvan EU-a koja djeluju na prostoru EU-a. Prosječan NTB indeks EU-a 
73 
 

 
za FDI iznosi 28 za poduzeća izvan EU-a, a samo 18 za poduzeća unutar EU-a. U SAD-u je ta 
brojka 24. Što se tiče trgovine dobara, najveće razlike prisutne su u zrakoplovnoj, kemijskoj i 
automobilskoj  industriji.  Što  se  tiče  trţišta  usluga,  tu  prednjače  transport,  putovanja  i  ICT 
usluge. 
Uzimajući  u  obzir  izravan  učinak  NTB  na  ulagačku  klimu,  vaţno  je  reći  da  za  svakih  10% 
porasta NTB indeksa dolazi do smanjenja prihoda od ulaganja za čak 5,057%. Ako pogledamo 
potencijalne dobiti od TTIP-a, BDP EU-a i SAD-a trebao bi narasti izmeĎu 68 i 119 milijardi 
eura odnosno 50 i 95 milijardi eura (brojke odstupaju ovisno o stupnju liberalizacije trţišta). 
MeĎutim,  ako  doĎe  do  sporazuma  samo  na  razini  liberalizacije  carina,  usluga  ili  javne 
nabave, dobiti bi bile značajno umanjene. BDP EU-a narastao bi samo za 24 milijarde eura, a 
BDP SAD-a za 9 milijardi eura. Stoga je jasno da se u pregovorima treba usredotočiti na NTB 
kako  bi  se  proveo  dovoljno  sveobuhvatan  sporazum  o  slobodnoj  trgovini  od  kojeg  će 
profitirati obje strane. 
 
3.3.2. Utjecaj TTIP-a na mehanizme regulatorne suradnje predloţene u TTIP-u 
Uredbe  s  obje  strane  Atlantika  kojima  se  pokušava  osigurati  zdravlje,  okoliš,  sigurnost  i 
financije  potrošača  predstavljaju  dodatni  trošak  ako  ih  se  mora  nepotrebno  dvaput 
zadovoljiti.  Drugi  razlog  zašto  je  korisno  uspostaviti  zajednički  mehanizam  regulatorne 
suradnje  jest  zato  što  usklaĎivanjem  propisa  EU-a  (i  Hrvatske)  i  SAD-a  dolazi  se  do 
zajedničkog standarda EU-a (i Hrvatske) i SAD-a koji potom moţe posluţiti kao standard u 
nekom  području  djelovanja  u  čitavom  svijetu.  Zato  se  rano  u  pregovorima  dotaklo  pitanja 
regulatorne suradnje.  
Regulatorna suradnja i smanjivanje regulatornih prepreka puno će više koristiti MSP-ovima 
jer je trošak regulatorne prilagodbe u volumenu prometa MSP-ova puno veći nego za velika 
poduzeća. 
Usko povezana s uklanjanjem NTB, tema uspostave mehanizama regulatorne suradnje jedna 
je od središnjih tema pregovora o TTIP-u. Pozitivni učinci Sporazuma proporcionalno rastu 
sa stupnjem regulatorne konvergencije koji će biti dogovoren. U mišljenjima EU-a (position 
paper)
 predlaţe se uspostava stalnog mehanizma za suradnju (npr. Regulatory Cooperation 
Council
, RCC), odredbe o dijeljenju informacija o planiranim regulativama i mogućnost da ih 
druga strana komentira u ranoj fazi, suradnja na području prikupljanja podataka i dokaza o 
poduzetim  osnovnim  regulatornim  akcijama,  te  razmjena  tih  informacija,  kao  i  jačanje 
procjene  učinaka  planiranih  propisa  na  meĎunarodnu  trgovinu  i  ulaganja  na  temelju 
zajedničkih  ili  sličnih  kriterija  i  metoda.  Regulatorna  suradnja  izmeĎu  EU-a  (i  Hrvatske)  i 
SAD-a moţe se provesti i bez sveobuhvatnog TTIP-a. Čimbenici koji tu razinu suradnje čine 
uspješnom nisu pravne forme, već sličnost regulatornih ureĎenja i preferencija  involviranih 
drţava, visoka razina političke predanosti, mehanizmi kojima se uzima u obzir meĎunarodna 
74 
 

 
regulatorna  suradnja  u  domaćim  regulatornim  prijedlozima,  postojanje  prikladnih 
mehanizama  za  konzultacije,  izgradnja  povjerenja  meĎu  regulatorima,  djelotvorni 
mehanizmi za razmjenu informacija i osiguravanje sukladnosti, dijeljenje troškova i koristi, 
evaluacijski  mehanizmi  i  dovoljna  razini  fleksibilnosti  za  prilagodbu  promjenjivim 
okolnostima. Institut Ecologic navodi da ne postoji nikakav značajan rizik da će se TTIP-om 
stvoriti  institucije  koje  imaju  mandat  da  donesu  odluke  kojima  bi  se  zaobišli  ili  oslabili 
nacionalni ili zakonodavni postupci u EU-u.  
Europska  komisija  u  svom  mišljenju  (position  paper)  predlaţe  horizontalno  poglavlje  u 
TTIP-u  koje  bi  se  ticalo  regulacije  u  širem  smislu.  To  poglavlje  sastojalo  bi  se  od  izjave  o 
načelima,  izjave  o  ciljevima,  djelotvornog  mehanizma  suradnje,  suradnje  u  prikupljanju 
dokaza i podataka, jačanja procjena učinaka regulacije, ovlasti za regulatornu suradnju koja 
bi  povećala  kompatibilnost/konvergenciju  specifičnih  sektora,  te  institucionalnog 
mehanizma  unutar  kojeg  bi  djelovalo  i  vijeće  ili  odbor  za  regulatornu  suradnju.  Vijeće  za 
regulatornu  suradnju  (VRS)sastojalo  bi  se  od  visokih  predstavnika  regulatornih  tijela  i 
trgovinskih predstavnika te Glavnog tajništva Komisije i američkog Ureda za informacijske i 
regulatorne  poslove  (OIRA).  Zadaća  VRS-a  bila  bi  priprema  godišnjeg  programa  prioriteta 
regulatorne suradnje i analiza doprinosa dionika u području regulatorne suradnje. MeĎutim, 
nije  jasno  kako  će  Vijeće  komunicirati  sa  zakonodavcima.  Bitno  je  naglasiti  da  zajednički 
mehanizmi  regulatorne  suradnje  predloţeni  u  TTIP-u  ne  bi  bili  novost  u  globalnim 
trgovinskim  okvirima.  Sporazumima  Svjetske  trgovinske  organizacije  o  tehničkim 
preprekama  trgovini  te  sanitarnim  i  fitosanitarnim  mjerama  donesena  su  obvezujuća 
ograničenja za zemlje članice u pogledu postavljanja regulativa povezanih s proizvodima. Ti 
sporazumi  sadrţe  sljedeće  mehanizme  regulatorne  suradnje:  razmjena  informacija  i 
transparentnost,  prepoznavanje  istovrijednosti  mjera,  meĎusobno  priznavanje  postupka 
ocjene sukladnosti, usklaĎivanje te institucionalni mehanizmi unutar TPT i SFS sporazuma 
(Trade  Policy  Review  Mechanism)  i  rješavanje  sporova.  Osim  WTO  ugovora,  postoje  i 
meĎunarodne  organizacije  za  standardizaciju:  MeĎunarodna  organizacija  za  normizaciju 
(International  Organization  for  Standards,  ISO)  i  Komisija  Codex  Alimentariusa  (Codex 
Alimentarius  Commission
,  CAC).  ISO  je  privatna,  neprofitna  organizacija  koja  stvara 
standarde za gotovo sve tehnologije i poslove. Standardizacijska tijela EU-a nisu članice ISO-
a,  ali  tijela  zemalja  članica  EU-a  jesu  (119  stalnih  članica  i  40  zemalja  promatrača).  CAC 
razvija  standarde  i  druge  usmjeravajuće  dokumente  za  hranu  s  ciljem  povećanja  sigurnosti 
hrane. Trenutno CAC broji više od 180 članova, a u CAC-ovoj bazi podataka nalazi se gotovo 
340 standarda. Hrvatska je članica WTO i potpisnica svih navedenih sporazuma. 
Osim na globalnoj razini, već postoje i mehanizmi regulatorne suradnje na razini odnosa EU-
a  (i  Hrvatske)  i  SAD-a.  Obje  su  strane  kroz  godine  nastojale  uspostaviti  odreĎenu  razinu 
regulatorne suradnje, a plod tih nastojanja jest niz bilateralnih sporazuma čija učinkovitost 
75 
 

 
varira. Prvi primjer jesu Sporazumi meĎusobnog priznavanja (MRAs) na temelju kojih svaka 
strana ima pravo odrediti tijelo za ocjenu sukladnosti. MRA-ovi su relativno neuspješni jer se 
u  potpunosti  primjenjuju  samo  dva  dodatka,  ona  o  rekreativnom  obrtu  i  o 
telekomunikacijskoj opremi. Drugi dodaci nisu ušli u primjenu najviše zbog odbijanja SAD-a 
da prihvati europske certifikatore kao istovrijedne američkima.  
Drugi  primjer  jest  Sporazum  o  veterinarskoj  ekvivalentnosti  iz  1999.  godine.  Njegov  je  cilj 
olakšati  trgovinu  ţivotinjama  i  ţivotinjskim  proizvodima  putem  uspostave  mehanizma  za 
priznavanje  istovrijednosti  sanitarnih  mjera,  te  poboljšanjem  komunikacije  i  suradnje 
povezane sa sanitarnim mjerama. Odgovornost za izvoz iz EU-a u SAD snose zemlje članice 
EU-a  koje  izvoze,  a  za  uvoz  drţave  članice  moraju  osigurati  usklaĎenost  s  primjenjivim 
zakonom EU-a. (Hrvatska je ovo prihvatila prihvaćanjem Acquisa prilikom pristupanja EU). 
Nakon  provedbe  ovog  sporazuma  trgovina  izmeĎu  EU-a  i  SAD-a  značajno  je  narasla. 
MeĎutim,  vaţno  je  napomenuti  da  postoji  još  značajan  prostor  za  napredak,  posebice  na 
strani  EU-a  (i  Hrvatske).  Naime, SAD češće  priznaje  standarde  EU-a  kao  istovrijedne  nego 
obrnuto. SAD je čak 28 prepoznao najvišu razinu istovrijednosti za dobra iz EU-a, dok je EU 
samo 3 puta učinio isto to za proizvode koji stiţu iz SAD-a. Treći je primjer članak 33. Uredba 
Vijeća broj 834/2007. Njime se ureĎuju uvjeti pod kojima proizvodi mogu biti plasirani na 
trţište  EU-a  kao  organski  zato  što  se  metode  proizvodnje  smatraju  istovrijednima  onima 
unaprijed  postavljenima  u  Uredbi.  Komisija  odlučuje  o  uključivanju  drţava  na  popis  s 
istovrijednim  standardima  i  mehanizmima  kontrole  uz  pomoć  Stalnog  odbora  za  organski 
uzgoj.  Taj  odbor  sastoji  se  od  predstavnika  svih  zemalja  članica,  a  njime  predsjeda 
predstavnik  Komisije.  Potpisivanjem  Sporazuma  o  suradnji  u  organskoj  ekvivalentnosti 
izmeĎu EU-a i SAD-a 2012. godine na taj je popis uključen i SAD. EU se obvezao priznavati 
Nacionalni  organski  program  američkog  Ministarstva  poljoprivrede  (USDA  National 
Organic Program
) kao istovrijedan EU-ovom organskom programu, te dozvoliti organskim 
proizvodima  iz  SAD-a  da  se  u  EU-u  prodaju  kao  organski  uz  upotrebu  EU-ova  organski 
logotipa i obrnuto, ali pod sljedeća dva uvjeta: 
  tetraciklin  i  streptomicin  nisu  korišteni  za  suzbijanje  bakterijske  paleţi  jabuka  i  kruška 
(za izvoz iz SAD-a u EU), i 
  ţivotinjama nisu davani antibiotici (za izvoz iz EU-a u SAD). 
Mehanizmi  regulatorne  suradnje  koje  EU  i  SAD  trenutno  upotrebljavaju  u  sporazumima  o 
slobodnoj  trgovini  s  trećim  stranama  jesu  sljedeći:  razmjena  informacija  /  mjere 
transparentnosti, priznavanje postupaka ocjene sukladnosti, priznavanje rezultata postupaka 
ocjene  sukladnosti,  priznavanje  istovrijednosti  tehničkih  propisa  te  priznavanje  potpuno 
usklaĎenih tehničkih propisa. Dva mehanizma regulatorne suradnje posebno su zanimljiva u 
kontekstu  TTIP-a  te  bi  se  mogli  biti  upotrijebiti  kao  referentna  točka  u  pregovorima  pri 
uspostavi  sličnih  institucija  u  odnosima  EU-a  i  SAD-a:  regulatorna  suradnja  Australije  i 
76 
 

 
Novog Zelanda te Vijeće za regulatornu suradnju SAD-a i Kanade. Pregovori o regulatornoj 
suradnji  unutar  TTIP-a  ne  moraju,  dakle,  krenuti  od  nule,  već  postoji  mnogo  mehanizama 
koji su trenutno aktivni. MeĎutim, problem u pregovorima o TTIP-u izazvalo je povezivanje 
tih  mehanizama  s  nacionalnim  postupkom  donošenja  odluka.  Cilj  Ecologicove  studije  jest 
analizirati jesu li strahovi da će tijelo kao što je Vijeće za regulatornu suradnju EU-a i SAD-a 
potkopati demokratsko nacionalno donošenje odluka opravdani. U studiji se navodi da su u 
EU-u  Komisija,  Vijeće  i  Parlament  uključeni  u  zakonodavni  proces,  dok  za  meĎunarodnu 
regulatornu suradnju moraju postojati osnovne odredbe i uvjeti ugovoreni putem direktive ili 
uredbe. Uz takve unaprijed postavljene uvjete Komisiji moţe biti povjereno donošenje odluka 
o  individualnim  drţavama,  proizvodima  ili  standardima  posebno  za  svaki  slučaj.  U 
slučajevima  upotrebe  meĎunarodnih  tehničkih  standarda  EU  ima  tri  vlastita  tijela  za 
postavljanje  standarda:  Europski  odbor  za  normizaciju  (CEN),  Europski  odbor  za 
elektrotehničku  normizaciju  (CENELEC)  i  Europski  institut  za  telekomunikacijske  norme 
(ETSI). Većina EU-ovih standarda prenesenih u nacionalne propise stiţe iz tih tijela EU-a.  
Dva  najproblematičnija  područja  reguliranja  u  odnosima  EU-a  i  SAD-a  jesu  kozmetika  i 
kemikalije.  Europska  komisija  donijela  je  mišljenje  (position  paper)  o  kozmetici  u  kojemu 
navodi  da  će  u  TTIP-u  biti  ugovoreno:  meĎusobno  priznavanje  popis  dozvoljenih  i 
zabranjenih  kozmetičkih  supstanci,  suradnja  oko  dobrih  proizvodnih  praksi  i  meĎusobno 
priznavanje  rezultata  inspekcija,  suradnja  i  regulatorno  prihvaćanje  ovjerenih  metoda 
testiranja na ţivotinjama, harmonizacija metoda (temeljeno na ISO standardima) i zahtjeva 
testiranja,  te  procjena  zahtjeva  označavanja.  Prema  dosadašnjim  propisima  EU-a  o 
kozmetici, da bi se na trţište EU-a plasirao proizvod, potrebno je samo obavijestiti Komisiju i 
podnijeti potrebne informacije, a oni koji proizvod plasiraju moraju se pobrinuti da  poštuju 
unaprijed  postavljena  regulatorna  pravila.  Ta  pravila  odnose  se  na  niz  tvari  (poput  bojila  i 
prezervativa) koje su dozvoljene ili zabranjene za upotrebu, a Komisija moţe nadopunjavati 
Uredbu s obzirom na napredak tehnologije i znanosti. MeĎutim,  da bi promijenila Uredbu, 
Komisija  mora  suraĎivati  sa  Stalnim  odborom  za  kozmetičke  proizvode  (SCCP),  kojeg 
sačinjavaju  predstavnici  zemalja  članica  EU-a.  SCCP  moţe  izmijeniti  prijedlog  Komisije,  a 
moţe ga i u potpunosti odbaciti. Prema tome, Komisija ne moţe članicama ništa nametnuti 
bez njihove suglasnosti, a prije nego što se proizvod plasira na trţište EU-a, on mora proći i 
sigurnosnu provjeru koju provode nadleţni poslovni akteri. Tvari koje su u SAD-u dozvoljene, 
a u EU zabranjene, ne bi bile automatski dopuštene na trţištu EU-a činom potpisivanja TTIP-
a. Dapače, za tako nešto bila bi nuţna promjena same Uredbe, a da bi se to dogodilo potrebna 
je suglasnost Komisije, Vijeća i Parlamenta. Stoga Vijeće za regulatornu suradnju neće moći 
donijeti nikakve odluke koje bi potencijalno značajno ugrozile zdravlje kupaca-u s obzirom na 
to  da  ne  postoji  mogućnost  da  te  odluke  budu  izravno  prenesene  u  zakonodavstvo  EU-a. 
Svaka odluka o regulatornoj suradnji donosi se u suradnji ili Komisije te Vijeća i Parlamenta 
77 
 

 
ili SCCP-a odnosno zemalja članica. Hrvatska primjenjuje sve navedene zaključke kao članica 
EU. 
Komisija je izdala i mišljenje (position paper)i o kemikalijama. U njemu se naglašava da ne 
postoji  mogućnost  da  se  unutar  postojećih  pravnih  okvira  EU-a  i  SAD-a  provede  potpuno 
usklaĎivanje  i  meĎusobno  priznavanje.  MeĎutim,  Komisija  prepoznaje  četiri  područja  u 
kojima bi moglo doći do boljeg ujednačavanja oba sustava: postavljanje prioriteta za ocjene i 
pripadajuće  metodologije,  razvrstavanje  i  označavanje  kemikalija,  suradnja  o  novim  i 
novonastajućim pitanjima te dijeljenje informacija. Komisija EU-a nedvosmisleno je izjavila 
da se nijedan element regulatornog sustava neće mijenjati u sklopu TTIP-a. Komisija nikada 
ne  moţe  sama  provesti vaţnu  odluku,  a  kriteriji  po  kojima  će odluka  biti  provedena  već  su 
unaprijed  zakonski  odreĎeni.  Stoga  je  Vijeće  za  regulatornu  suradnju  unaprijed  jako 
ograničeno,  a  TTIP-om  se  neće  promijeniti  temeljne  strukture  donošenja  odluka  u  EU-u. 
Osim  toga,  s  obzirom  na  velik  broj  postojećih  odbora  EU-a,  od  kojih  svi  imaju  ulogu  u 
postupku  donošenja  odluka  u  EU-u,  nijedan  potez  i  odluka  neće  proći  neopaţeno  kroz 
regulatorni  sustav  EU-a.  TTIP  će  jedino  posluţiti  za  dogovor  o  tome  u  kojem  će  stupnju 
javnost  biti  uključena  u  rad  Vijeća  za  regulatornu  suradnju.  Prijedlog  Komisije  EU-a  da  se 
planovi  buduće  uredbe  podijele  s  drugom  stranom  (u  ovom  slučaju  SAD-om)  u  fazi 
neposredno prije no što se predloţi zakonski nacrt nailazi na negodovanje jer bi time odluke o 
javnim politikama potencijalno na prvo mjesto stavile interese trgovine spram nekih drugih 
interesa. MeĎutim, u ovoj fazi moguće je samo nagaĎati o razini ostvarivanja takvih ishoda.  
Naposljetku, da bi se postigla regulatorna suradnja izmeĎu EU-a (i Hrvatske) i SAD-a, uopće 
nije  potreban  TTIP.  TTIP  je  sveobuhvatan  dokument  koji  omogućuje  pristup  raznim 
pitanjima, pa tako i pitanju regulatorne suradnje, ali to ne znači da ta suradnja već ne postoji, 
dapače,  ona  je  jako  intenzivna.  Osim  toga,  upitno  je  hoće  li  TTIP  uopće  pojačati  razinu 
zajedničke suradnje. Razlike koje su do sada sprječavale ove dvije strane  u bliţoj suradnji i 
dalje će postojati i neće nestati potpisivanjem TTIP-a. U Ecologicovoj studiji naglašava se da 
ne postoji mogućnost da će se TTIP-om stvoriti institucija koja će moći donositi odluke koje 
mogu zaobilaziti nacionalne ili zakonodavne postupke EU-a. Jedino sporno u TTIP-u jest to 
što  bi  se  potencijalno  ravnoteţa  interesa  i  aktera  koji  dominiraju  unutarnjim  donošenjem 
politika  u  EU  mogao  izmijeniti  u  korist  trgovine  i  ekonomskih  interesa.  Ako  doĎe  do  toga, 
trgovinski interesi postat će mnogo vidljiviji u postupcima donošenja javnih politika EU-a, a 
akteri unutar tih procesa otvorenije će zagovarati takve interese. To predstavlja svojevrstan 
rizik  jer  postoji  mogućnost  da  se  javnim  politikama  na  kraju  daje  prednost  trgovinskim 
interesima pred drugim interesima. MeĎutim, u ovom trenutku to su samo puka nagaĎanja 
koja nisu i ne mogu biti utemeljena sve dok pregovori o TTIP-u u potpunosti ne završe. 
78 
 

 
U dokumentima Europske komisije jasno se ističu razlozi uspostave mehanizama regulatorne 
suradnje  na  razini  Europske  unije  i  Sjedinjenih  Američkih  Drţava.  Razlozi  EK-a  za 
pregovaranje o regulatornoj suradnji jesu sljedeći: 
1.  Velik broj izvoznika susreće se s jednakim problemima. 
2.  Poduzeća  iz  EU-a  prilikom  izvoza  u  SAD  moraju  svoje  proizvode  prilagoditi  propisima 
koji su na snazi u SAD-u, što je iznimno skupo, posebice za mala poduzeća, s obzirom 
na to da su te regulatorne razlike uglavnom veoma velike. 
3.  EK kroz pregovore o regulatornoj suradnji nastoji smanjiti te troškove, dok istovremeno 
neće  dopustiti  smanjenje  razine  zaštite  za:  ljudsko  zdravlje,  blagostanje  ili  prava 
kupaca, okoliš te druge stavke koje pridonose društvu kao cjelini. 
4.  EK vjeruje da bi to pomoglo u poticanju rasta i zaposlenosti u Europi te da bi stavilo veću 
mogućnost izbora pred europske kupce. 
Ciljevi Europske unije: 
1.  Zajednički rad na regulaciji 
a.  Cilj je osmisliti način na koji bi regulatori EU-a i SAD-a suraĎivali zajedno 
prilikom razvoja novih propisa i revizije postojećih propisa koji utječu na 
trgovinu i ulaganja izmeĎu EU-a i SAD-a. 
b.  To  će  omogućiti  stvaranje  većeg  broja  mogućnosti  za  podizanje  kvalitete 
proizvoda i usluga, uspostavu zahtjeva za proizvode u EU-u i SAD-u koji bi 
bili puno sličniji no što je sada slučaj, i smanjenje troška ispunjavanja tih 
uvjeta za poduzeća. 
c.  TTIP će  omogućiti  regulatorima:  zajednički  rad na  zasebnim područjima, 
razmjenu informacija i meĎusobno konzultiranje. 
d.  Kroz zajednički rad EU i SAD štitili bi: pravo svake strane na reguliranje u 
skladu s javnim interesom te regulatornu neovisnost. 
b)  Zajednički rad na meĎunarodnoj razini 
a.  EK  ţeli  kroz  suradnju  sa  SAD-om  promicati  meĎunarodnu  suradnju  u 
regulatornim pitanjima te meĎusobno dogovorene pristupe regulaciji. 
c)  Stvaranje  institucija  kao  što  je  Tijelo  za  regulatornu  suradnju  (Regulatory 
Cooperation Body
a.  Cilj je i stvaranje institucija koje: pomaţu osigurati da se mjere dogovorene 
u  TTIP-u  provedu  u  praksi  te  identificiraju  moguće  nove  inicijative  na 
kojima bi regulatori mogli zajedno raditi. 
Hrvatska u ovim pregovorima sudjeluje ravnopravno uz ostale zemlje EU28 na strani EU. 
 
79 
 

 
3.3.3. Javna nabava 
Prema podacima WTO-a javna nabava u većini zemalja čini 15% do 20% BDP-a. U EU-u na 
javnu nabavu otpada otprilike 18% BDP-a, dok je udio ukupne vrijednosti u BDP-u u 2014. 
godini u Hrvatskoj iznosio 13%. U SAD je taj udio 13%. Pitanje liberalizacije trţišta javne 
nabave u EU-u i SAD-u smatra se jednim od ključnih pitanja pregovora o TTIP-u. O ovom se 
pitanju raspravljalo i pregovaralo na tehničkoj razini na nedavno odrţanom 11. krugu 
pregovora od 19. do 23. listopada 2015. g., a očekuje se da će EU i SAD razmijeniti sluţbene 
ponude u pregovorima o otvaranju transatlanskog trţišta javne nabave na sljedećem krugu 
pregovora zakazanom za veljaču 2016.g.  
 
Za EU pitanje javne nabave ključno je pitanje pregovora o TTIP-u koje spada u tzv. 
„ofenzivna pitanja”. Naime, iako su i EU i SAD potpisnici WTO multilateralnog Sporazuma o 
javnoj nabavi, tzv. Government Procurement Agreement (GPA) , koji je stupio na snagu 
1996.g., a izmijenjen je i dopunjen 2012.g., i kojim su se oni obvezali na provoĎenje poštenog 
i nediskriminatornog postupka javne nabave u nabavama iznad propisanih pragova, još 
uvijek postoji značajna neravnoteţa izmeĎu EU-a i SAD-a u mogućnosti pristupa trţištu 
odnosno otvorenosti trţišta javne nabave za inozemne natjecatelje/ponuditelje. Prema nekim 
procjenama, iako zaostaje po otvorenosti trţišta javne nabave za Indijom i Kinom, otvorenost 
EU-ova trţišta javne nabave, sukladno preuzetim obvezama iz GPA-a, jest izmeĎu 85% - 95%, 
dok je istovremeno za poduzeća iz EU-a otvoreno samo 32% trţišta javne nabave u SAD-u. 
Obveze koje je GPA-om preuzeo SAD imaju ograničeni doseg s obzirom na brojne iznimke 
koje se primjenjuju, uključujući to da od njih 50 samo 37 američkih drţava primjenjuje GPA 
dok su ostale odbile biti vezane sporazumom, te da se GPA ne primjenjuje na javne 
naručitelje ispod drţavne razine vlasti, primjerice jedinice lokalne uprave i samouprave. Dok 
su ugovori javne nabave u EU-u (i Hrvatskoj) de facto i de jure otvoreni za ponude društava 
iz SAD-a, brojna ograničenja koja postoje u SAD-u onemogućavaju značajniji pristup 
poduzećima iz EU-a natječajima javne nabave. Iz ovoga je razvidno da u ovom trenutku ne 
postoji ravnoteţa ni reciprocitet u odnosu dviju trgovinskih partnera po pitanju pristupa 
trţištu javne nabave, pa je stoga razumljivo da EU po tom pitanju nastupa ofenzivno ustrajući 
na tome da se u pregovorima o TTIP-u takva situacija u najvećoj mogućoj mjeri riješi.42 Osim 
toga, EU zajedno sa SAD-om ima središnju ulogu u razvoju meĎunarodnog prava nabave pa 
vidi TTIP kao instrument koji će dalje značajno utjecati upravo na razvoj tog područja prava.  
Za EU je vaţno da se TTIP-om riješe pitanja de facto i de jure prepreka koje postoje na strani 
SAD-a i koje još uvijek značajno onemogućavaju izravan pristup poduzećima iz EU-a na 
američko trţište javne nabave. Bilateralnim trgovinskim sporazumom koji je EU sklopila s 
                                                           
42 Woolcock S. i Grier J. H. (2015.) Public Procurement in the Transatlantic Trade and 
Investment Partnership Paper No. 2 CEPS – CTR ‘TTIP in the Balance’, CEPS, Bruxelles, str. 2.-6. 
80 
 

 
Kanadom (CETA) omogućeno je sudjelovanje u postupcima javne nabave u Kanadi 
poduzećima iz EU-a na svim razinama javne vlasti, uključujući i natječaje tijela javne vlasti na 
razini kanadskih provincija, što je do sada najviša postignuta razina otvorenosti kanadskog 
trţišta javne nabave za strana poduzeća.43 Upravo je to smjer kojim EU ţeli ići i u 
pregovorima sa SAD-om. Omogućiti daljnju liberalizaciju trţišta javne nabave čak i iznad 
onoga što je postignuto revidiranim GPA-om europski je pregovarački prioritet kako bi se 
poglavljem 1.3. TTIP-a o javnoj nabavi, koji potpada pod cjelinu „Pristup trţištu”, postigla 
ravnoteţa u otvorenosti, pristupačnosti i nediskriminatornosti transatlanskih trţišta. Ipak, 
pitanje je u kojoj je mjeri SAD u mogućnosti prihvatiti takve prijedloge i napraviti potrebne 
promjene i ustupke koji ovise o više razina vlasti u SAD-u s obzirom na njihov politički i 
zakonodavni ustroj te ustavnu podjelu ovlasti izmeĎu federalne i drţavne vlasti. Osim toga, za 
takve ustupke EU-u u pregovorima o javnoj nabavi SAD moţe opravdano ustrajati na 
reciprocitetu  u vezi s ostalim predmetima pregovora koja su bitna za EU, a spadaju u 
ofenzivna pitanja na strani SAD-a. 
TTIP predstavlja dobru platformu za unapreĎivanje trţišnog natjecanja i liberalizaciju trţišta 
javne nabave EU-a i SAD-a, što bi svakako značajnije išlo u prilog zemljama EU-a s obzirom 
na sadašnje stanje neujednačenosti u otvorenosti trţišta javne nabave. Za potrošače u EU-u, 
pa tako i u Hrvatskoj, i SAD-u TTIP pravila o liberalizaciji trţišta javne nabave ,ako se i 
djelomično usvoje prijedlozi kakve zagovora EU, donijela bi mogućnost smanjivanja 
troškova, bolju upotrebu javnih sredstava te manje prostora za korupciju i izigravanje pravila 
trţišnog natjecanja. U kakvom god opsegu mjere liberalizacije trţišta javne nabave budu 
ureĎene TTIP-om, za mjerenje njihova učinka trebat će se pričekati neko vrijeme kako bi se 
stvorili uvjeti za njihovu primjenu. To se osobito odnosi na SAD koji bi na putu jačeg 
otvaranja svog trţišta javne nabave, kako na federalnoj razini, tako i na razini drţava i 
lokalnoj razini, te ostalih javnih naručitelja morao otklanjati zapreke na više područja koja 
trenutno priječe jači pristup inozemnim društvima i uz primjenu različitih postupaka 
(primjerice odluku o tome u nekim drţavama SAD-a donosi izvršna vlast, dok je u drugima za 
takvo što potrebna odluka zakonodavne vlasti). Iako središnja vlast moţe u kraćem 
vremenskom okviru osigurati pristup federalnom trţištu javne nabave , ona ne moţe ni na 
koji način prisiliti drţave SAD-a da se obveţu na prihvaćanje TTIP-a, o čemu one zasebno 
odlučuju, iako mogu pojedinačno biti uključene u proces pregovaranja. Osim toga, zapreku 
širem otvaranju trţišta javne nabave u SAD-u predstavlja i protekcionističko zakonodavstvo 
prisutno u SAD-u kao što je još uvijek vaţeći Zakon „Kupujmo američko“ iz 1933. godine, što 
predstavlja tzv. de jure prepreku jačem otvaranju trţišta. Ako pak doseg TTIP-a bude 
usmjeren samo na trţište javne nabave na razini federalne vlasti u SAD-u, njegov učinak na 
otvaranje trţišta za poduzeća iz EU-a ostat će ograničen.  
                                                           
43 Pogledati dodatak 1. 
81 
 

 
Za sada je usuglašen zajednički cilj na razini zajedničke radne skupine EU-a i SAD-a (HLWG) 
koji se odnosi na jačanje poslovnih prilika kroz značajno poboljšan pristup trţištu javne 
nabave na svim razinama javne vlasti koji se temelji na načelu nacionalnog tretmana (NT). 
Načelo nacionalnog tretmana primijenjen na područje javne nabave nalaţe da se strani 
natjecatelji/ponuditelji u postupku javne nabave, u konkretnom slučaju ponuditelji iz EU-a, 
ne tretiraju na nepovoljniji način od domaćih natjecatelja/ponuditelja. Tim se načekom 
zabranjuje bilo kakva izravna diskriminacija odnosno drugačiji pristup prema domaćem 
natjecatelju u odnosu na stranog natjecatelja. Direktna diskriminacija jest svaka 
diskriminacija usmjerena upravo na zemlju „podrijetla” natjecatelja. Bilo kakve regulatorne 
ili financijske mjere čiji je cilj davanje prednosti nacionalnom natjecatelju u odnosu na 
stranog natjecatelja nekompatibilne su s načelom nacionalnog tretmana. U slučaju SAD-a 
takav tretman natjecatelja iz drugih zemalja još uvijek je prisutan, osobito na razinama 
pojedinih drţava i tijela javne vlasti na lokalnim razinama što je omogućeno zakonima, kao 
što je Zakon „Kupujmo američko“, koji otvoreno daju prednost domaćim ponuditeljima ili se 
pak propisuje da je jedan od uvjeta sposobnosti taj da je društvo registrirano u SAD-u tj. da 
se radi o domaćoj pravnoj osobi. Osim izravne, tu moţe biti prisutna i neizravna ili prikrivena 
diskriminacija putem neke, naoko neutralne mjere čiji cilj nije izravna diskriminacija prema 
zemlji podrijetla, no koja zapravo nameće teţe zahtjeve stranim poduzećima nego što to čini u 
odnosu na domaća poduzeća sudionike postupaka javne nabave. TakoĎer se proširivanje 
trţišta javne nabave veţe i uz načelo pristupa trţištu kojim se podrazumijeva odsustvo 
restriktivnih mjera poput monopola ili dodjele ekskluzivnih prava, pa se o poglavlju javne 
nabave i pregovora unutar cjeline „Pristup trţištu”.  
U posljednjem su krugu pregovora o TTIP-u strane pojasnile svoja stajališta i EU je naglasio 
potrebu razmatranja postojećih ograničenja u SAD-u koja utječu na pristup trţištu 
ponuditelja iz EU-a te roba, radova i usluga koje oni mogu ponuditi, proširivanja obveze 
otvaranja trţišta javne nabave na federalnoj razini i razini drţava te olakšavanja pristupa tom 
trţištu za MSP-ove. Pitanje financijske potpore domaćim ponuditeljima na infrastrukturnim 
natječajima koje je u suprotnosti s načelom nacionalnog tretmana, zatim slabe mogućnosti ili 
čak zabrane sudjelovanja u postupcima javne nabave na razini drţava te nedostatna 
mogućnost pristupa informacijama o pojedinim javnim natječajima u SAD-u teme su koje je 
otvorio EU. TakoĎer je za EU (i za Hrvatsku) osobito vaţno da se,  s obzirom na standard 
postignut njegovim zakonodavstvom, u postupcima javne nabave ne zanemaruju socijalni 
elementi i elementi zaštite okoliša. U svakom je slučaju polazišna osnova za pregovore o 
TTIP-u standard postignut smjernicama o javnoj nabavi iz revidirane verzije WTO GPA-a iz 
2012.godine, čije su potpisnice obje pregovaračke strane. Budući da se GPA smjernice odnose 
samo na odreĎena tijela javne vlasti, odreĎene usluge i ugovore iznad odreĎenog praga, EU se 
zalaţe za to da se pregovorima o TTIP-u opseg obuhvaćen GPA-om proširi, što predstavlja 
82 
 

 
tzv. GPA plus pristup. Jasno je da EU izrazito zagovora jačanje trţišnog natjecanja. Nadalje, 
EU je podvrgnuo, izmeĎu ostalog, reţimu GPA-a usluge javnog prijevoza, financijske usluge, 
telekomunikacijske usluge, kao i usluge odlaganja otpada, pa se moţe očekivati da će i 
komunalne usluge biti predmetom ureĎenja kroz TTIP, odnosno da će se nastojati otvoriti 
veći pristup trţištu javne nabave za te usluge, osobito imajući na umu da su obje 
pregovaračke strane istaknule vaţnost javno-privatnog partnerstva kod pruţanja takvih 
usluga. 
TTIP bi mogao u budućnosti omogućiti poduzećima iz EU-a pa tako i iz Hrvatske, bez obzira 
na veličinu i djelatnost, odnosno proizvod/uslugu koju prodaju, bolji pristup trţištu javne 
nabave u SAD-u na svim razinama. Umjesto dosadašnjeg  prevladavajućeg modela 
neizravnog prodiranja na trţište putem stranih ulaganja44 na ciljano trţište na način da 
poduzeće registrirano u EU-u osnuje društvo kćer u SAD- te kao domaće poduzeće sudjeluje 
u postupcima javne nabave i tako de facto zaobilazi prepreke za sudjelovanjem na njemu , 
TTIP bi omogućio poduzećima iz EU-a, a osobito MSP-ovima, za koje osnivanje povezanih 
društava kćeri nije ekonomski privlačna mogućnost, da izravno sudjeluju na natječajima za 
javne ugovore u SAD-u ravnopravno s domaćim društvima. Na taj bi se način MSP-ovi 
natjecali za veći udio u proizvodima i uslugama koje kupuju tijela javne vlasti u SAD-u na 
nacionalnoj, drţavnoj i lokalnoj razini te sudjelovali u trţišnom natjecanju s poduzećima iz 
SAD-a pod istim uvjetima. Cilj TTIP-a jest ukloniti preostale prepreke i osigurati da se 
trgovačka društva iz SAD-a i EU-a natječu za javne ugovore u postupcima javne nabave pod 
istim uvjetima na oba trţišta. Procjene i ekonomske analize ukazuju na to bi TTIP mogao 
smanjiti prepreke pristupu trţištima javne nabave 25% do 50% u najboljem slučaju .45 
Javnim naručiteljima takav razvoj svakako donosi mogućnost ostvarenja bolje vrijednosti za 
novac poreznih obveznika, veći izbor, veću učinkovitost u poslovanju te dobro upravljanje 
postupkom javne nabave. Natjecateljima takva liberalizacija moţe dovesti do povećane 
potraţnje za proizvodima ili uslugama koje nude, stvoriti priliku za rast te sačuvati postojeća i 
stvoriti nova radna mjesta. Trţišta javne nabave počivala bi na načelima transparentnosti i 
nediskriminacije na kojima se temelji zakonodavni okvir EU-a za javnu nabavu koji je sada 
unaprijeĎen novim direktivama. Bitno je ipak naglasiti da TTIP neće imati utjecaja na 
mogućnost odabira koje tijela javne vlasti imaju u pogledu izbora izmeĎu eksternalizacije 
javnih usluga ili pruţanja tih usluga unutar javnog sektora, kao i mogućnost davanja 
prednosti nabavi roba, usluga i radova koji promiču socioekološke kriterije nabave poput 
                                                           
44 Hamilton D i S Pelkmans J (2015) Rule-Makers or Rule-Takers? Exploring the Transatlantic Trade and 
Investment Partnership, str.302 -303,  https://www.ceps.eu/system/files/TTIP.pdf 
45 European Comission (2013)  Transatlantic Trade and Investment Partnership The Economic Analysis 
Explained, September 2013, str. 13. 
http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2013/september/tradoc_151787.pdf 
83 
 

 
zdravlja i dobrobiti ljudi, zaštite okoliša, društvenog napretka i provoĎenje prava zaposlenika 
na radnom mjestu. 
U oţujku 2014. godine stupile su na snagu tri nove direktive kojima se ureĎuje područje javne 
nabave: Direktiva 2014/23/EU Europskog parlamenta i Vijeća od 26. veljače 2014. o dodjeli 
ugovora  o  koncesiji,  Direktiva  2014/24/EU  Europskog  parlamenta  i  Vijeća  od  26.  veljače 
2014.  o  javnoj  nabavi  i  o  stavljanju  izvan  snage  Direktive  2004/18/EZ,  te  Direktiva 
2014/25/EU  Europskog  parlamenta  i  Vijeća  od  26.  veljače  2014.  o  nabavi  subjekata  koji 
djeluju  u  sektoru  vodnog  gospodarstva,  energetskom  i  prometnom  sektoru  te  sektoru 
poštanskih  usluga  i  stavljanju  izvan  snage  Direktive  2004/17/EZ.  Novim  je  direktivama 
postupak javne nabave na razini Europske unije temeljito izmijenjen i moderniziran, a drţave 
članice  moraju  ih  provesti  do  travnja  2016.  godine.  Hrvatska  je  upravo  u  procesu 
transponiranja  nove  Direktive  o  javnoj  nabavi  u  lokalno  zakonodavstvo  i  očekuje  se  da  će 
novi  zakon  biti  donesen    u  roku  odreĎenom  samom  Direktivom.  S  takvim  novim 
zakonodavnim  okvirom  kojim  su  dodatno  ojačana  načela  trţišnog  natjecanja, 
transparentnosti te nediskriminatornosti Hrvatska bi, kao i druge članice EU-a bila spremna 
za otvaranje svog trţišta javne nabave ponuditeljima iz SAD-a, osobito za usluge i radove koje 
malo trţište ne moţe lokalno pribaviti. S druge strane, hrvatska poduzeća, ako budu dovoljno 
konkurentna, mogla bi sudjelovati na natječajima u SAD-u pod uvjetima iz TTIP-a. Samo je 
pitanje  na  koji  način  otvaranje  javne  nabave  na  malom  trţištu  poput  Hrvatske  uskladiti  s 
drugim  elementima  kojima  bi  se  privuklo  američke  ponuditelje  da  im  javni  ugovori  u 
Hrvatskoj  budu  privlačni  i  ekonomski  isplativi  u  usporedbi  s  trţištima  većih  i  ekonomski 
snaţnijih članica EU-a. 
 
 
84 
 

 
3.4. Analiza utjecaja TTIP-a na odrţivi razvoj 
 
3.4.1. Utjecaj TTIP-a na mala i srednja poduzeća 
Mala  i  srednja  poduzeća  (MSP)  prema  TEC-u  počinju  zauzimati  značajan  udio  u  ukupnom 
izvozu EU28 u SAD (28% u 2012. godini), pri čemu mala poduzeća i mikropoduzeća (0-49 
zaposlenika)  čine  12%,  a  srednja  poduzeća  (49-249  zaposlenika)  16%  u  ukupnom  izvozu 
članica EU28 u SAD u 2012. godini. 
Prema  izvješću  Europske  komisije  Small  and  Medium  Sized  Enterprises  and  the 
Transantlantic Trade and Investment Partnership (2014.) mala i srednja poduzeća u EU-u 
iz sljedećih preraĎivačkih industrija najviše sudjeluju u izvozu u SAD: 
 
Tablica 3.4.1.1. 
Sektor – C PreraĎivačka industrija 
Udio MSP-ova iz EU-a u ukupnom izvozu 
EU28 u SAD u % (2012.)  
Proizvodnja prehrambenih proizvoda 
51,8% 
Proizvodnja pića 
39,3% 
Proizvodnja tekstila 
61,2% 
Tiskanje i umnoţavanje snimljenih zapisa 
61,9% 
Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda 
31,6% 
Proizvodnja  osnovnih  farmaceutskih  proizvoda  i  17,6% 
farmaceutskih pripravaka 
Proizvodnja  ostalih  nemetalnih  mineralnih  40% 
proizvoda 
Proizvodnja  gotovih  metalnih  proizvoda,  osim  51,3% 
strojeva i opreme 
Proizvodnja strojeva i ureĎaja, d. n. 
28,7% 
Ostala preraĎivačka industrija 
53,3/ 
Ukupan  udio  MSP-ova  u  izvozu  EU-a  u  SAD  149 667 poduzeća 
(2012. godina) 
76,715,000.000,00 eura 
27,7% 
 
Izvoz  u  sektorima  Proizvodnja  koksa  i  rafiniranih  naftnih  proizvoda,  Proizvodnja  motornih 
vozila,  prikolica  i  poluprikolica  i  Proizvodnja  ostalih  prijevoznih  sredstava  preteţito  je 
zastupljen velikim poduzećima (MSP-ovi pridonose izvozu u ovim sektorima na razini EU-a 
manje od 5%)  
No prema studiji provedenoj od CEPR-a u 2013., MSP-ovi mogu imati značajne  neizravne 
prednosti kroz cijeli lanac vrijednosti kao podizvoĎači u sektorima za koje se očekuje najveći 
rast izvoza nakon uklanjanja prepreka izmeĎu EU-a i SAD-a: 
85 
 

 
(1)  Proizvodnja motornih vozila (rast izvoza više od 40%) 
(2) Proizvodnja metalnih proizvoda (rast izvoza više od 12%) 
(3) Proizvodnja prehrambenih proizvoda (rast izvoza više od 9%) 
(4) Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda (rast izvoza više od 9%) 
MeĎutim, istraţivanje pokazuje i da se MSP-ovi iz EU-a pri izvozu na tržište SAD-a susreću s 
izazovima
, a mnogi od njih mogli bi se riješiti TTIP-om koji je ambiciozan i sveobuhvatan te 
odrţava visoke standarde regulatorne zaštite Europske  unije. Potencijalne koristi TTIP-a za 
MSP-ove uključuju sljedeće46: 
• 
Uklanjanje  carina  -  Koristi  bi  mogle  biti  posebno  značajne  u  sektorima  u 
kojima  su  carine  i  dalje  relativno  visoke.  Na  današnjem  konkurentnom 
globalnom  trţištu  i  najmanja  povećanja  cijene  proizvoda  zbog  carina  mogu 
jednom MSP‑u značiti gubitak prodaje. U nekim bi se slučajevima ukidanjem 
carina  moglo  pomoći  MSP‑ovima  da  ostvare  svoju  prvu  transatlantsku 
prodaju. 
• 
Regulatorna  pitanja  i  necarinske  prepreke  –  Necarinske  prepreke  mogu 
nerazmjerno pogoditi mala i srednja poduzeća jer  predstavljaju fiksan trošak 
bez  obzira  na  veličinu  poduzeća.  Glavni  zajednički  cilj  TTIP‑a  jest  stvaranje 
veće  otvorenosti  i  transparentnosti,  smanjenje  nepotrebnih  troškova  i 
administrativnih  kašnjenja  te  poticanje  veće  regulatorne  usklaĎenosti  i 
propisa  za  sve  proizvode  kao  i  pristup  informacijama  o  tome  koji  se  propis 
primjenjuje na njihov proizvod. Pribliţno trećina ispitanika nije znala utvrditi 
na kojoj su razini doneseni propisi koje moraju poštovati (na razini američke 
savezne  vlade  ili  pojedine  savezne  drţave),  ostvarujući  pritom  razine 
zdravstvene  i  sigurnosne  zaštite  te  zaštite  okoliša  koje  obje  strane  smatraju 
primjerenima te ostale legitimne regulatorne ciljeve. 
• 
Usluge  -  Europska  unija  i  Sjedinjene  Američke  Drţave  najveći  su  izvoznici 
usluga  na  svijetu,  a  brojni  pruţatelji  usluga,  npr.  računovoĎe,  arhitekti, 
inţenjeri,  IT  stručnjaci  i  konzultanti  za  ekološke  usluge,  rade  za  manja 
poduzeća, često kao dio vrijednosnog lanca većih poduzeća. Ti manji pruţatelji 
usluga imali bi koristi od veće pravne sigurnosti i pristupa novim trţištima koji 
bi se osigurao TTIP‑om. 
• 
Javna nabava - Veća transparentnost trţišta javne nabave i lakši pristup tom 
trţištu  takoĎer  bi  koristili  malim  poduzećima,  kao  i  pitanje  o  pravnim 
odredbama o isključenosti s trţišta. To je bitno jer javna tijela u Sjedinjenim 
                                                           
46 Europska komisija: TTIP - Prilike za mala i srednja poduzeda 
86 
 

 
Američkim Drţavama i u Europskoj uniji kupuju širok raspon roba i usluga od 
poduzeća iz privatnog sektora, što dovodi do prilika za otvaranje radnih mjesta 
u  sektorima  koji  pruţaju  konzultantske  usluge,  infrastrukturu  te  ostale 
proizvode i usluge. 
• 
Carine  i  olakšavanje  trgovine  -  Manji  troškovi,  veća  transparentnost  i  manje 
birokracije na granicama mogli bi koristiti malim izvoznicima i proizvoĎačima 
više  nego  njihovim  velikim  konkurentima,  kao  i  malim  maloprodajnim, 
veleprodajnim, prijevoznim i logističkim poduzećima. Glavni cilj pregovora o  
TTIP‑u jest  poticanje  trgovine  smanjenjem  nepotrebnih troškova  i  kašnjenja 
na  granicama  za  trgovce  zahvaljujući  većoj  predvidljivosti,  jednostavnosti  i 
ujednačenosti  u  carinskim  procedurama.  Carinskim  reformama  i  reformama 
za  olakšavanje  trgovine  s  pomoću  TTIP‑a  MSP‑ovima  bi  se  olakšalo 
sudjelovanje u transatlantskoj trgovini i otvaranje radnih mjesta zahvaljujući 
toj trgovini. 
• 
Prava  intelektualnog  vlasništva  –  Mala  i  srednja  poduzeća  takoĎer  su 
predvodnici  u  području  inovacija  i  kreativnosti  kojima  se  potiče  otvaranje 
radnih  mjesta  i  gospodarski  rast  na  transatlantskom  trţištu.  Trebaju  snaţnu 
zaštitu prava intelektualnog vlasništva osobito zato što su u slučaju kršenja tih 
prava  izuzetno  ranjiva.  TTIP‑om  će  se  još  jednom  potvrditi  vaţnost  koju 
transatlantski  partneri  zajednički  pridaju  snaţnoj  zaštiti  i  provedbi  prava 
intelektualnog  vlasništva  za  MSP‑ove,  uključujući  i  naše  ostale  trgovinske 
partnere. 
• 
Elektronička  trgovina.  Internet  omogućuje  milijunima  MSP‑ova  iz  SAD‑a  i 
EU‑a da se poveţu sa stranim klijentima, povećavajući tako njihove prihode i 
potičući  otvaranje  radnih  mjesta  u  lokalnim  zajednicama.  MSP‑ovi  koji  se 
koriste internetom vjerojatnije će izvoziti u više zemalja nego poduzeća koja se 
njime  ne  koriste.  Odredbama  TTIP‑a  kojima  se  promiče  oslobaĎanje 
digitalnih  proizvoda  carina  te  pristup  potrošača  internetskim  uslugama  i 
aplikacijama  po  vlastitom  izboru  moţe  se  pomoći  američkim  i  europskim 
malim  i  srednjim  trgovcima  na  malo  te  pruţateljima  usluga  da  uspiju  na 
e‑trţištu. 
• 
Dobiti iz lanca vrijednosti - Mnoga manja poduzeća koje ne izvoze izravno u 
EU  ili  u  Sjedinjene  Američke  Drţave  svejedno  će  imati  koristi  od  TTIP‑a  jer 
prodaju poluproizvode i usluge poduzećima koja trguju preko Atlantika. Tako 
bi  MSP‑ovi  imali  koristi  od  tog  sporazuma  čak  i  ako  još  sami  ne  izvoze  van 
domaćeg trţišta. 
87 
 

 
Rješavanjem  horizontalnih  pitanja  kojima  se  bavi  TTIP,  MSP-ovi  nailaze  i  na  probleme 
specifične  za  pojedine  sektore,  pogotovo  za  hranu,  piće  i  poljoprivredne  proizvode, 
farmaceutske  proizvode,  tekstil,  strojeve  i  električnu  opremu.  Kad  je  riječ  o  uslugama, 
najistaknutije pitanje bilo je o teškoćama povezanima s kretanjem ljudi koji pruţaju usluge. 
Sporazum  TTIP  mogao  bi  pojednostavniti  brojne  izazove  s  kojima  se  MSP-ovi  susreću  pri 
izvozu na trţište SAD-a. Mala i srednja poduzeća na razini EU-a čine oko 99% ukupnog broja 
poduzeća, zapošljavaju više od dvije trećine zaposlenika u privatnom sektoru te stvaraju više 
novih radnih mjesta od ostalih dijelova gospodarstva, tj.- 85% ukupnog broja izmeĎu 2002. i 
2010. godine. Cilj TTIP-a za mala i srednja poduzeća47 jest osigurati da ona mogu prodavati 
u SAD‑u ili uvoziti u SAD (nešto što tisuće njih već rade) i potpuno iskoristiti TTIP za širenje 
poslovanja.  EU  ţeli  pomoću  TTIP-a  postići  veću  usklaĎenost  propisa  EU-a  i  SAD-a  na 
racionalan  način:  prvo,  smanjivanjem  nepotrebne  birokracije  umanjili  bi  se  troškovi 
poslovanja preko Atlantika jer bi se poduzećima olakšalo istovremeno ispunjavanje europskih 
i američkih zakona. Studije pokazuju da bi se time mogao potaknuti rast vrijedan milijarde za 
naša  gospodarstva.  Drugo,  tješnjom  suradnjom  sa  SAD-om  naše  bi  reguliranje  postalo 
učinkovitije.  Regulatorna  tijela  koja  suraĎuju  mogu  razmjenom  ideja  meĎusobno  stjecati 
znanje i smanjivati troškove manjim brojem inspekcija. Nadalje, veća je vjerojatnost da će se 
zajednički  pristup  postignut  u  okviru  TTIP-a  provoditi  i  širom  svijeta,  što  će  omogućiti 
napredan, a ne nazadan regulatorni razvoj. 
Trenutno mala i srednja poduzeća, kao i velika poduzeća, ako ţele prodavati svoj proizvod u 
drţavama SAD-a, moraju ispunjavati propise koji su tamo na snazi, kao i propise koji vrijede 
na hrvatskom, odnosno trţištu Europske unije. Time se razmjena robe oteţava na stvaranje 
nepotrebnih regulatornih prepreka kroz  različite standarde kontrole i sigurnosti, zatim kroz 
nepotrebne  troškove  koji  nastaju  zbog  propisa  koji  odreĎeno  trţište  čine  preskupim  za 
učinkovito natjecanje na stranom trţištu, te se stvara nepotrebno udvostručivanje. U trgovini 
izmeĎu  EU-a  i  SAD-a  čest  je  slučaj  da  poduzeća  uspiju  prodavati  svoje  proizvode  na  oba 
trţišta  čak  i  ako  moraju  ispunjavati  dva  različita  skupa  propisa.  To  meĎutim  znači  dva 
različita  skupa  troškova,  a  to  poskupljuje  poslovanje,  a  na  kraju  i  gospodarsku  djelatnost. 
Regulatorna  suradnja  bit  će  od  koristi  malim  i  srednjih  poduzećima  u  istoj,  ako  ne  većoj, 
mjeri kao i velikim multinacionalnim poduzećima jer na njih regulatorne prepreke više utječu 
zato što troškovi reguliranja nisu manji za manja poduzeća samo zato što su ona manja: svaki 
proizvod  mora  ispunjavati  iste  propise  bez  obzira  na  to  tko  ga  proizvodi.  To  znači  da  su 
troškovi  ispunjavanja  propisa  za  MSP-ove  razmjerno  veći  od  samog  početka  jer  čine  fiksni 
trošak koji je isti bez obzira na veličinu poduzeća. Kako su MSP-ovi ograničeni s resursima 
(financijski i ljudski, nedostatak kapitala, niska pregovaračka moć) i pristupu informacijama 
na  vanjskom  trţištu  te  je  njihova  ravnopravna  konkurentnost  na  meĎunarodnom  trţištu 
                                                           
47 Europska komisija, rujan 2013. Partnerstvo za transatlantsku trgovinu i ulaganja -Regulatorni dio 
88 
 

 
oteţana, ovaj trošak čini značajan dio za njih (moţe čak biti veći od prihoda koji bi ostvarili 
izvozom) te samim time predstavlja jedan od glavnih razloga zašto mala i srednja poduzeća 
odustaju  od  izlaska  na  vanjska  trţišta  izvan  EU-a.  Jasno  je  da  zadovoljavanje  dva  skupa 
propisa  ima  veći  utjecaj  na  njih  nego  na  velika  poduzeća.  U  mnogim  slučajevima  to  se 
jednostavno  ne  isplati.  Stoga  bi  učinkovit  TTIP  mogao  imati  veliki  utjecaj  jer  bi  omogućio 
brojnim malim poduzećima da prvi put istraţuju nove poslovne mogućnosti preko Atlantika.  
U  sljedećoj  tablici  prikazane  su  prepreke  u  razmjeni  robe  izmeĎu  SAD-a  i  EU-a  te  njihova 
teţina za mala i srednja poduzeća prema Izvješću Europske komisije za MSP-ove i TTIP48: 
 
Tablica 3.4.1.2. 
Prepreke za MSP-ove 
Broj  MSP-ova  kojima  navedena 
predstavlja 
predstavlja 
značajan 
problem 
SPS mjere*  (sanitarne i fitosanitarne mjere)  107 
TBT mjere*  (tehničke prepreke trgovini) 
229 
Granični postupci  (border procedures
96 
Prevare i sigurnost poslovanja  
20 
Licence i kontrole kakvoće 
80 
Mjere kontrole cijena 
 
76 
Financijske mjere  
62 
Mjere za kompetitivnost  
83 
Mjere za ulaganja  

Ograničavanje distribucije  
41 
Ograničenja na podršku nakon prodaje (post  21 
sales
Subvencije 
21 
Ograničenja globalnog preferencijala 
29 
IP 
(intelektualno vlasništvo) 
33 
Pravila podrijetla (Rules of Origin
 
26 
Mjere povezane s izvozom  
31 
 
Dok  su  sanitarne  i  fitosanitarne  mjere  najveća  prepreka  izvozu  u  sektorima  poljoprivrede, 
šumarstva  i  ribarstva  te  proizvodnji  prehrambenih  proizvoda  i  proizvodnji  pića,  u  nekim 
                                                           
48 Europska komisija (2015.): Report: Small and Medium Sized Enterprises and the Transatlantic trade and 
Investment Partnership 
89 
 

 
sektorima na TBT-ove otpada izmeĎu 10% i 80% iznosa računa (invoice price), što znači da u 
tim sektorima potpuno uklanjanje carina ne bi ništa značilo s obzirom na to da TBT-ovi čine 
to  područje  trgovine  preskupim  ili  čak  potpuno  nepristupačnim  (prvenstveno  za  mala  i 
srednja poduzeća). U studiji Francoisa et al. (2013.) navodi se da troškovi EU-a za TBT kod 
uvoza iz SAD-a iznose više od 21% iznosa računa, dok troškovi SAD-a za TBT kod uvoz iz EU-
a  iznose  čak  25%  iznosa  računa.  Tehničke  prepreke  trgovini  najviše  su  za  poljoprivrednu 
hranu (57% i 73%), automobilsku industriju (25% i 27%), kemikalije (14% i 19%), električne 
strojeve (13% i 15%), različitu transportnu opremu (19% i 19%) te metale i metalne proizvode 
(12%  i  17%).  Uklanjanjem  necarinskih  prepreka  i  regulatornih  razlika  mogu  značajno 
prosperirati  mala  i  srednja  poduzeća  u  sektorima  Poljoprivreda,  šumarstvo  i  ribarstvo, 
Proizvodnja  prehrambenih  proizvoda,  Proizvodnja  pića,  Proizvodnja  tekstila,  Proizvodnja 
osnovnih  farmaceutskih  proizvoda  i  pripravaka,  Proizvodnja  gotovih  metalnih  proizvoda, 
osim  strojeva  i  opreme,  Proizvodnja  računala  te  elektroničkih  i  optičkih  proizvoda, 
Proizvodnja  električne  opreme,  Proizvodnja  strojeva  i  ureĎaja,  d.  n.  i  Trgovina  na  veliko  i 
malo.  Isto  tako  očekuje  se  i  bolji  okvir  za  ulaganja  koji  će  pruţati  visoke  standarde  na 
području zaštite ulaganja te učinkovite mehanizme za rješavanje sporova, kao i dobar rezultat 
u  području  mobilnosti  jer  Hrvatska,  uz  još  četiri  drţave  članice  EU-a,  nije  uključena  u 
američki program bezviznog reţima putovanja te je dobivanje radnih dozvola znatno teţe.  
S  druge  strane,  uklanjanje  standarda  zaštite  i  regulacije  EU-a  moţe  dovesti  do  povećanja 
konkurencije  za  MSP-ove  te  isto  tako  moţe  umanjiti  zaštitu  potrošača  i  omogućiti 
poduzećima blokiranje zakona koji im ne idu na ruku. 
Za  MSP  bi  jedna  od  ključnih  pomoći  bila  potpora  u  dobivanju  informacija  i  olakšavanje 
poslovanja  u  SAD-u  koje  je  puno  dalje  od  zemalja  EU  gdje  se  predstavnici  MSP  lakše 
odvaţuju  poslovati.  Potpora  gospodarske  diplomacije,  subvencioniranje  putovanja  na 
sajmove i trgovačke izloţbe, organiziranje zajedničkog predstavništva za MSP npr. na istočnoj 
i na zapadnoj obali SAD-a, te prilagodba instrumenata HBOR-a poglavljima TTIP-a i nastupu 
na trţište SAD-a puno bi više pomoglo MSP iz Hrvatske da se odluče poduzeti poduhvate u 
SAD-u. 
 
3.4.2. Utjecaj TTIP-a na trţište rada i prava radnika 
Mjesečne plaće po sektorima privrede u Americi više su ili jednake prosjeku EU-a te značajno 
više od onih u Hrvatskoj. 
 
Tablica 3.4.2.1. Prosječne mjesečne neto plaće po odreĎenim industrijama 
EU28 2013. 
€ 
SAD 2014. 
(F) 
HR 2011. 
Poljoprivreda 
1.350,0 
1.293,6 
768,1 
90 
 

 
Ribarstvo 
1.350,0 
1.293,6 
819,6 
Prehrambena industrija 
2.835,0 
2.505,0 
872,4 
Industrija pića 
3.545,4 
3.564,0 
1.244,7 
Tekstil 
2.954,8 
2.597,0 
602,8 
Odjeća 
2.333,4 
2.858,0 
510,5 
Kemija i farmacija 
5.069,1 
4.485,0 
1.823,6 
Namještaj 
2.752,6 
2.419,0 
636,8 
Vodovod, odvodnja 
4.544,4 
3.240,0 
990,9 
GraĎevinarstvo 
3.773,5 
3.177,0 
710,0 
Trgovina na veliko 
4.020,0 
3.355,0 
1.062,4 
Trgovina na malo 
2.052,6 
2.302,0 
770,5 
Transport 
3.215,3 
2.666,0 
971,1 
Smještaj 
1.827,0 
2.294,0 
985,6 
Restorani 
1.194,3 
2.105,0 
626,0 
Telekomunikacija 
4.330,2 
4.294,0 
1.746,0 
Financijske usluge osim osiguranja 
4.289,5 
4.801,0 
1.725,7 
Osiguranje i mirovinsko osiguranje 
4.698,8 
4.180,0 
1.382,5 
Usluge zapošljavanja 
2.124,9 
2.054,0 
939,5 
Zdravstvo 
3.392,1 
2.598,0 
1.259,1 
Izvor: 
ILO 
za 
EU 

Hrvatsku; 
BLS 
za 
Ameriku 
(http://www.bls.gov/web/empsit/ceseeb3b.htmc)  
 
To  ujedno  znači  da  je  malo  vjerojatno  da  će  proizvodi  iz  SAD-a  u  navedenim  sektorima 
zamijeniti proizvode iz Hrvatske, a time i ukinuti radna mjesta u tim sektorima u Hrvatskoj. 
Treba napomenuti i zabludu tzv. argumenta „osiromašenog rada“ (pauper labor argument
kojeg  najčešće  spominju  političari  bliski  sindikalnim  krugovima,  a  koji  glasi:  „Inozemna 
konkurencija  temeljena  na  niskim  nadnicama  nelojalna  je  i  šteti  nam,”  odnosno  „Trgovina 
izrabljuje  zemlju  i  šteti  joj  ako  radnici  primaju  niţe  nadnice  nego  u  inozemstvu”49.  Taj 
argument poništava klasični model komparativnih prednosti D. Ricarda odnosno Hecksher-
Ohlina  jer  meĎunarodne  komparativne  prednosti  ne  proizlaze  iz  nadnica  nego  relativnih 
cijena  koje  se  zasnivaju  na  produktivnosti  proizvodnih  faktora,  što  znači  da  produktivnije 
zemlje imaju veće nadnice. 
 
U nacrtu preporuka koji su članovi Odbora za meĎunarodnu trgovinu Europskog parlamenta 
izglasali 28. svibnja 2015. s 28 glasova za i 13 protiv, zastupnici Europskog parlamenta zalaţu 
se  za  pridavanje  veće  pozornosti  pravima  radnika  u  sklopu pregovora o TTIP-u.  Zastupnici 
Europskog  parlamenta  zatraţili  su  od  EU-ovih  pregovarača  da  ustraju  na  tome  da  SAD 
                                                           
49 Vidjeti npr. Krugman i Obstfeld ili Babid i Babid. 
91 
 

 
ratificira  i  provede  osam  ključnih  konvencija  MeĎunarodne  organizacije  rada  (do  sada  su 
ratificirali samo dvije konvencije) i izjavili da se provedba zakonodavstva o radu u američkim 
poduzećima  mora  pobliţe  i  bolje  pratiti  uključivanjem  socijalnih  partnera  i  predstavnika 
graĎanskih udruga. 
Sukladno tomu, tijekom 11. kruga pregovora o TTIP-u50 donesen je prijedlog odrţivog razvoja 
u okviru TTIP-a pod nazivom „Trgovina za sve“ – strateški dokument Komisije o trgovinskoj i 
investicijskoj politici. U njemu se spaja pristup trgovini i odrţivi razvoj, a obuhvaća i područje 
rada i zaštite okoliša te se njime potvrĎuje pravo drţava članica EU-a da zakonski ureĎuju ta 
dva  područja.  Nova  strategija  podrţat  će  radna  mjesta  u  Europi  i  time  učiniti  trgovinski 
sporazum  učinkovitijim  u  stvaranju  ekonomskih  prilika.  Budući  da  će  se  90%  budućeg 
globalnog  rasta  dogoditi  izvan  granica  Europe,  strategija  će  poduprijeti  stvaranje  radnih 
mjesta u Europi. Više od 30 milijuna radnih mjesta, gotovo jedno u sedam, već ovise o izvozu 
iz  EU-a.  Završetak  pregovora  sa,  na  primjer,  SAD-om  i  Japanom  te  pokretanje  novih 
pregovora u regiji Azije i Pacifika te u Latinskoj Americi  pridonijet će stvaranju većeg broja 
radnih  mjesta  poput  ovih.  TakoĎer,  prijedlog  se  odnosi  i  na  obveze  preuzete  u  okviru 
MeĎunarodne organizacije rada i multilateralnih sporazuma o okolišu kako bi se osiguralo da 
obje strane poštuju zajednički skup temeljnih standarda rada i pravila o zaštiti okoliša. Prema 
tome,  Europska  unija  i  Europski  parlament  jamče  potporu  svim  strateškim  ciljevima 
programa  za  dostojanstven  rad  MeĎunarodne  organizacije  rada,  meĎu  kojima  su  i 
promicanje  zapošljavanja,  prava  radnika,  socijalna  zaštita,  socijalni  dijalog  te 
nediskriminacija  i  ravnopravnost  spolova.  Nadalje  se  potvrĎuju  temeljni  standardi  rada 
MeĎunarodne  organizacije  rada  koji  uključuju  slobodu  udruţivanja  i  pravo  na  kolektivno 
pregovaranje, obvezu suzbijanja prisilnog ili obveznog rada i dječjeg rada, nediskriminaciju 
pri  zapošljavanju  i  na  radnom  mjestu,  uključivanje  učinkovite  primjene  konvencija 
MeĎunarodne  organizacije  rada,  čije  su  članice  ugovorne  stranke,  u  propise  i  u  praksu  te 
podršku  trajnim  naporima  u  cilju  ratifikacije  konvencija  MeĎunarodne  organizacije  rada. 
Europska unija obvezuje se i na upućivanje na strukture, primjerice radnička vijeća, kako bi 
se  olakšao  domaći  i  transatlantski  socijalni  dijalog  te  informiranje  i  savjetovanje  radnika. 
Zatim se obvezuje na promicanje ciljeva na svjetskoj razini kako bi se bez odgode i učinkovito 
eliminirali  najgori  oblici  dječjeg  rada  i  ukinuli  svi  oblici  prisilnog  ili  obveznog  rad,  meĎu 
ostalim  i  s  pomoću  domaćih  zakona,  kao  i  na  zaštitu  ostalih  standarda  MeĎunarodne 
organizacije rada uz one temeljne, primjerice zaštitu zdravlja i sigurnost na radu. Osim toga, 
u tekst je uvrštena obveza da se ne ublaţuju domaći propisi u području rada i zaštite okoliša 
radi  privlačenja  trgovinske  razmjene  ili  ulaganja.  Zato  u  Hrvatskoj  i  u  sluĉaju 
prihvaćanja Sporazuma ostaju na snazi Zakon o radu i Zakon o zaštiti na radu 

                                                           
50 Europska komisija – priopdenje za tisak. Listopad 2015. Trgovina za sve: Europska komisija predstavlja novu 
strategiju za trgovinu i ulaganja. Bruxelles. 
92 
 

 
kojima se jamĉe jednaki uvjeti rada kao i do sada. Horizontalne odredbe odnose se na 
osiguravanje  da  ne  doĎe  do  ublaţavanja  standarda  rada  ili  zaštite  okoliša,  na  promicanje 
pravedne  i  etičke  trgovine  s  pomoću  nepristranih,  otvorenih  i  transparentnih  dobrovoljnih 
inicijativa,  na  provedbu  najbolje  prakse  u  pogledu  transparentnosti  i  sudjelovanja  javnosti, 
na društvenu odgovornost poduzeća i odgovorno poslovno ponašanje, te na priznavanje uloge 
vlada,  poduzeća  i  potrošača.  Komisija će  usto  preispitati  i  učinkovitost  Europskog  fonda  za 
prilagodbe  globalizaciji  (European  Globalisation  Adjustment  Fund,  EGF)  koji  pomaţe 
zajednicama u prilagodbi na situacije kada su radna mjesta izgubljena zbog meĎunarodnog 
natjecanja ili eksternalizacije 
 
 
3.4.3. Uloga civilnog društva  
Civilno  društvo,  uključujući  sindikate  i  nevladine  organizacije  za  zaštitu  okoliša,  ima  jak 
utjecaj  na  trgovinsku  politiku  EU-a.  Stručno  znanje  nevladinih  organizacija  i  organizacija 
radnika  i  poslodavaca  izuzetno  je  vrijedno  kad  je  riječ  o  provedbi  i  praćenju  obveza  o 
odrţivom razvoju u postojećim trgovinskim sporazumima EU-a. Europska komisija redovito 
se savjetovala sa svim dionicima, zastupnicima Europskog parlamenta i drţavama članicama 
prije nego što je podnijela prijedlog SAD-u. 
Nedavnim  trgovinskim  sporazumima  EU-a  osigurana  je  sluţbena  uloga  civilnog  društva 
nakon što sporazum stupi na snagu i to sudjelovanjem u domaćim savjetodavnim skupinama 
i zajedničkom platformom za dijalog s velikim brojem dionika. EU namjerava i dalje blisko 
suraĎivati  s  civilnim  društvom  i  meĎunarodnim  organizacijama  u  području  praktične 
provedbe i praćenja TTIP-a. 
 
 
3.4.4. Utjecaj TTIP-a na zaštitu okoliša 
Prema  naputcima  Europskog  parlamenta  za  Europsku  komisiju  razvidno  je  da  se  neće 
pregovarati u okviru TTIP-a o sniţavanju razine standarda zaštite okoliša. 
Nadalje,  SAD  i  EU  sudjelovali  su  na  nedavnoj  konferenciji  o  globalnim  klimatskim 
promjenama  COP2151  Paris  krajem  2015.  godine  gdje  je  donesen  prvi  dokument  koji  su 
potpisale sve zemlje sudionice kojim se donose ozbiljne mjere kako bi se smanjili antropogeni 
faktori promjene klime i suspregnuo porast prosječnih temperatura u svijetu ispod 1 Celzijev 
stupanj. Time su obje strane potvrdile visoke standarde zaštite okoliša. 
Najveće bojazni koje spominju u javnoj raspravi za okoliš u okviru TTIP-a su u:  
                                                           
51 http://www.cop21paris.org  
93 
 

 
  usklaĎivanju  regulatornog  okvira  (usklaĎvanju  regulatornog  okvira  izmeĎu  dva 
partnera na način da se kompromisom sniţavaju standardi), te 
  brzom prihvaćanju dodataka i amandamana na TTIP (čime bi se naknadno omogućilo 
brzo i bez odgovarajuće javne rasprave prihvatiti one ustupke koji neće odmah „proći“ 
u okviru pregovora i ratificiranja TTIP-a).,  
za  što  prema  dosadašnjem  tijeku  pregovora,  stavovima  Europske  Komisije  i  naputcima 
Europskog Parlamenta ze pregovarače Europske Komisije nema osnove. 
UsporeĎujući  standarde  zaštite  okoliša  u  EU  (www.eea.europa.eu)  i  SAD-u  (www.epa.gov) 
moţemo  potvrditi  prethodne  analize  i  američke  vlade  i  Europske  Komisije  da  su  u  oba 
partnera  vrlo  visoke  razine  zaštite  okoliša.  U  tom  smislu  ne  vidimo  veliku  vjerojatnost 
sniţavanja standarda zaštite okoliša. 
Što  se  tiče  ekonomskih  efeka  TTIP-a  koji  bi  mogli  dovesti  do  povećanja  troškova  za  okoliš, 
smatramo da uklanjanjem nepotrebnih carina i necarinskih prepreka moţe doći do povećanja 
efikasnosti i smanjenja nepotrebnih troškova, a time i do smanjenja troškova za okoliš. Ostaje 
pitanje korištenja američke nafte dobivene frackingom iz šriljevca, što je vezano uz ukidanje 
zabrane izvoza nafte izvan SAD-a, a koje predstavlja ekološki problem na tlu SAD-a, a ne EU 
niti Hrvatske. 
 
3.4.5. Utjecaj TTIP-a na GMO proizvode 
U  EU-u  postoji  zakon  o  GMO-u  kojim  je  već  dopušteno  da  se  neki  GMO  proizvodi  mogu 
prodavati u EU-u ako ih je kao hranu, ţivotinjsku hranu ili sjeme odobrila Europska uprava 
za  sigurnost hrane  (European  Food Safety Authority  -  EFSA) te  ako  su ih prihvatile  zemlje 
članice EU-a. Do sada je odobreno 52 GMO proizvoda52. Na koncu je na svakoj zemlji članici 
hoće  li  prihvatiti  ili  ne.  Hrvatska  ima  nacionalni  zakonodavni  okvir  koji  sprečava  uporabu 
GMO  proizvoda,  kao  i  razna  tijela  koja  su  zaduţena  za  bioraznolikost  i  kontrolu  GMO-a53. 
Nema  bojazni  niti  za  to  da  se  nešto  uvezeno  i  odobreno  u  drugoj  zemlji  članici  moţe 
nesmetano nuditi na trţištu Hrvatske. Carinska i poljoprivredna inspekcija imaju ovlasti izaći 
na  teren  i  utvrditi  nepravilnosti  i  naloţiti  uništavanje,  kao  što  se  to  nedavno  dogodilo  s 
nekoliko uroda GMO soje u Hrvatskoj. 
Farmeri  i  farmerske  udruge  u  EU  se  boje  da  će  GMO  prozvodi  iz  SAD-a  koji  se  jeftinije 
proizvode  (lakšom  kontrolom  nametnika,  uštedom  rada  i  u  nekim  slučajevima  višim 
prinosom)  biti  konkurentniji  od  klasične  proizvodnje  koja  se  moţe  kristiti  samo 
biotehnologijom. To se osobito odnosi na kukuruz i soju. MeĎutim, strana potraţnje i kupaca 
koji u EU zahtijevaju označavanje takvih proizvoda i proizvoda koji sadrţe takve sastojke, EU 
zajednička poljoprivredna politika koja moţe nadoknaditi financijsku razliku, EU fondovi koji 
                                                           
52 http://www.efsa.europa.eu/en/panels/gmo 
53 http://www.gmo.hr/cro/Zakonodavni-okvir-o-GMO-u/ 
94 
 

 
mogu financirati ruralni razvoj, EU Social Fund, EU fondovi za inovacije, te prilični troškovi 
transporta  iz  SAD  do  EU  svakako  već  utječu  na  uravnoteţenje  tih  eventualnih  razlika  u 
konkurentnosti.  Nadalje,  Europske  ustanove  kao  što  su  Europska  Komisija,  Europski 
Parlament  i  EU  Agencije  (EFSA  za  sigurnost  hrane),  te  nacionalna  zakonodavstva  i  vlade 
svakako  će  utjecati  na  zadrţavanje  teţine  prodora  GMO  u  EU.  Nadalje,  GMO  utječe  na 
najjeftiniji segment hrane i prehrambenih proizvoda, što je u EU ograničenog dosega jer su 
europski potrošači dosta osjetljivi na kvalitetu hrane i prehrambenih proizvoda, a jača i trend 
potrošnje organskih proizvoda.54 
Što se tiče označavanja GMO proizvoda, pravo EU je poprilično striktno i zahtijeva da, gdje 
proizvodi sadrţe ili se sastoje od dopuštenih GMO-a ili su proizvedeni od GMO (Uredba (EZ) 
br 1829/2003 i br 1830/2003), moraju biti jasno označeni kao takvi. Ovi zahtjevi ne odnose 
se na hranu koja ima GM materijal ispod 0,9%, pod uvjetom da je ta prisutnost usputna ili 
tehnički neizbjeţna.  
 
 
                                                           
54 http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_389_en.pdf  
95 
 

 
3.5. Utjecaj TTIP-a na ulaganja 
 
Ulaganja bi se mogla povećati s obje strane Atlantika u sektorima u kojima svaka strana ima 
komparativne prednosti, ali i u sektorima koji će se konsolidirati u obliku M&A. 
 
3.5.1. HRVATSKA 
SAD  nisu  niti  u  prvih  20  ulagača  u  Hrvatsku,  što  pokazuje  očigledan  raskorak  izmeĎu 
trgovinskih odnosa i ulaganje. Usprkos tome smo primili više stranih izravnih ulaganja (FDI) 
nego  što  smo ih  dali, što  je i razumljivo  jer  je SAD zemlja  na puno  višem  stupnju razvoja i 
bogatija od  Hrvatske,  u 22  godine  koliko  HNB vodi  statistiku55  akumulirali  smo više od  60 
milijuna eura stranih ulaganja tako da ih je u nekim godinama (1998. godine) bilo primljeno i 
500 milijuna, dok smo dali nešto manje od 50 milijuna eura u SAD i do 30 milijuna u jednoj 
godini (2011. godine). MeĎutim, ova statistika nije potpuna jer se recimo najveće ulaganje iz 
SAD-a u Hrvatsku u tom trenutku (2008 godine), Barrova kupnja Plive, vodi kao ulaganje iz 
Luksemburga (Barrove podruţnice u EU-u). 
 
Slika  3.5.1.1.  Strana  ulaganja  (FDI)  u  Hrvatsku  iz  SAD-a  i  iz  Hrvatske  u  SAD
600
35
400
30
200
25
0
20
.
-200
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
00.
01.
02.
03.
04
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15
19
19
19
19
19
19
19
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
-400
10
-600
5
-800
0
-1000
-5
-1200
-10
FDI primljena od SAD-a (LHS)
FDI Hrvatske u SAD (RHS)
 
Izvor: HNB.  
 
Amerikance  su  zanimale  naša  farmaceutska  industrija  (privatizacija  Plive  i  izlazak  na 
Londonsku  burzu  1996.  godine  kao  fondovsko  ulaganje  u  obliku  GDR-a;  druga  faza 
privatizacije  Plive  1998.  godine  kao  fondovsko  ulaganje  u  obliku  GDR-a),  naše  banke 
(privatizacija  i  izlazak  ZABA-e  na Londonsku  burzu 1997.  godine  kao  fondovsko  ulaganje  u 
                                                           
55 http://www.hnb.hr/statistika/strana-ulaganja/h-izravna-ulaganja-sredstva-po-zemljama-ulaganja.xlsx;  
http://www.hnb.hr/statistika/strana-ulaganja/h-izravna-ulaganja-obveze-po-zemljama-porijekla.xlsx  
96 
 

 
obliku  GDR-a;  privatizacija  PBZ-a  1999.  i  2000.  godine  kao  fondovsko  ulaganje  u  obliku 
GDR-a),  telekomunikacije  (prva  faza  privatizacije  Hrvatskog  Telekoma  1999.  godine  kao 
fondovsko  ulaganje  u  obliku  GDR-a),  tvornice  ţeljeza  (Sisak  i Split)  i  industrije  nafte  (prva 
faza  privatizacije  INA-e  2003.  godine  kao  fondovsko  ulaganje  u  obliku  GDR-a).  Drugim 
riječima, u najbolja hrvatska poduzeća kao fondovsko ulaganje do sada nismo uspjeli privući 
značajnije greenfield ulaganje iz SAD-a. 
Hrvati su u SAD-u ulagali u biotech i farmaceutske kompanije (uglavnom Pliva 1997. – 1998. 
i 2002.), proizvodnju hrane (uglavnom Podravka 2007., 2008. i 2009. godine). 
 
3.5.2. EU28 
Zemlje EU-a nešto su više ulagale u SAD nego obratno. Zemlje EU28 uloţile su 2012. godine 
više od 2 bilijuna (tisuća milijardi) eura, dok je SAD u zemlje EU28 uloţio malo više od 1,5 
bilijuna (tisuća milijardi) eura. 
 
Tablica 3.5.2.1. MeĎusobna strana ulaganja, mil.€ 
  
2008. 
2009. 
2010. 
2011. 
2012. 
FDI EU28 u SAD 
1,470.620  1,467.792  1,706.364  1,934.174  2,009.119 
FDI SAD-a u EU28  1,005.663  1,089.899  1,247.904  1,504.395  1,543.863 
Izvor: Eurostat 
 
Zanimljivo je pogledati u što su Amerikanci ulagali u zemljama EU28. Tako moţemo vidjeti 
koji je interes američkih gospodarstvenika u EU28. Najveći porast zabiljeţen je u ulaganjima 
u financijsku industriju s obzirom na to da je financijski sektor u SAD-u, koji je nakon krize 
konsolidiran,  kupovao  europske  financijske  institucije  koje  su  još  u  fazi  konsolidacije. 
Sljedeća  su  po  redu  ulaganja  u  preraĎivačku  industriju  koja  su  se  najviše  dogaĎala  prije 
Velike recesije, zatim ICT i trgovina. 
 
Tablica 3.5.2.2. Ulaganja SAD-a u EU28 po industrijama (udjeli u ukupnim ulaganjima) 
  
2008 
2009 
2010 
2011 
2012 
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 
0,1% 
0,0% 
0,1% 
0,0% 
0,0% 
Rudarstvo 
1,5% 
1,4% 
1,8% 
0,6% 
0,5% 
PreraĎivačka industrija 
31,6% 
25,2% 
27,3% 
13,0% 
12,8% 
Električna energija, plin, para, klimat. 
0,3% 
0,3% 
0,1% 
0,4% 
0,2% 
Voda, odvodnja, otpad 
0,0% 
0,0% 
0,0% 
0,0% 
0,0% 
GraĎevinarstvo 
0,1% 
0,1% 
0,1% 
0,1% 
0,7% 
Trgovina 
4,2% 
4,4% 
3,9% 
2,5% 
2,5% 
Transport i skladištenje 
0,6% 
0,8% 
0,3% 
0,2% 
0,2% 
Smještaj i hrana 
0,9% 
0,8% 
0,6% 
0,4% 
0,2% 
97 
 

 
ICT 
5,0% 
3,8% 
5,7% 
3,2% 
1,9% 
Financijske usluge 
31,0% 
38,6% 
38,4% 
71,5% 
72,1% 
Nekretnine 
0,9% 
0,9% 
1,0% 
0,7% 
0,9% 
Profesionalne usluge 
10,8% 
9,2% 
8,2% 
5,2% 
5,6% 
Izvor: Eurostat 
 
Sklapanjem  TTIP-a  neće  se  drastično  promijeniti  uvjeti  za  američke  ulagače  (prije  su  imali 
jači BIT sporazum) s obzirom na to da je Hrvatska bila prva u regiji, a sada je prema doing 
business  jedna  od  najlošijih  u  EU28.  Smatramo  da  nema  razloga  za  pretpostavku  o  novim 
američkim FDI-ovima u Hrvatsku. 
TakoĎer, s obzirom na obrat u monetarnoj politici SAD-a (prema restriktivnoj prvi put nakon 
2008.)  i  nastavak  ekspanzivne  monetarne  politike  Europske središnje banke  pod  vodstvom 
Marija Draghija ne očekujemo da bi uskoro moglo doći do velikog priljeva američkog kapitala 
u  Europu,  osobito  gledajući  druge  mogućnosti  većeg  prinosa  u  drugim,  poglavito 
brzorastućim zemljama u razvoju. 
 
3.5.3. Utjecaj TTIP-a na rješavanje sporova izmeĎu ulagača i drţave 
Ulaganja  su  pokretač  rasta  i  razvoja  bez  obzira  od  kuda  dolaze.  U  smislu  mobilnosti  često 
mogu brzo otići ako su uvjeti nepovoljni za poslovanje. Postoje situacije u kojima uobičajena 
poslovna  praksa  i  uobičajeni  sudski  postupci  nisu  dovoljni  kako  bi  zaštitili  već  napravljeno 
ulaganje.  Da  bi  se  odobrovoljilo  ulagače  koji  još  nisu  ulagali  da  ulaţu,  treba  im  unaprijed 
osigurati čitav  proces  i  omogućiti jednostavan  izlazak  iz  svake  situacije. Ponekad  kad  vlada 
promjeni uvjete poslovanja koji nisu postojali prilikom ugovaranja ulaganja (osobito ako se 
radi  o  velikom  ulaganju  i  ako  je  do  ugovaranja  ulaganja  došlo  s  aktivnom  ulogom  vlade  ili 
neke  agencije  koja  je  predstavlja),  sporovi  protiv  vlade/drţave  ne  mogu  imati  učinak  pred 
uobičajenim sudištima jer su promjene zakona legitimne. Potreban je nekakav forum poput 
arbitraţe  na  kojem  bi  se  pomirivale  suprotstavljene  strane,  utvrĎivala  šteta  i  mogućnost 
odštete.  U  ovakve  situacije  mogle  bi  se  svrstati  situacije  poput  raskida  ugovora  o  gradnji 
autoceste prema Splitu s Bechtelom (što je završilo regularnim sudskim postupku), uplitanje 
Vlade  u  plinsko  poslovanje  INA-e,  promjene  zahtjeva  za  ulaganjem  telekomunikacijskih 
poduzeća i povisivanjem telekomunikacijskih koncesija. 
 
Takvi sporovi najbolje se rješavaju arbitraţnim tijelima. Neke su rješavane u MeĎunarodnoj 
trgovačkoj  komori  u  Parizu,  a  neke  arbitraţama  putem  pravila  UNCITRAL-a  (nova  pravila 
UNCITRAL-a vrijede od početka 2014. godine za zaštitu ulaganja). 
 
98 
 

 
Postoji  i  dio  grupacije  Svjetske  banke,  MeĎunarodni  centar  za  rješavanje  investicijskih 
sporova (International Center for Settlement of Investment Disputes), kao stalno tijelo pred 
kojim ima nekoliko slučajeva protiv Republike Hrvatske. Osim poznatih slučajeva kao što je 
MOL  protiv  Hrvatske  povezano  s  INA-om  i  Georg  Gavrilović  protiv  Hrvatske  povezano  s 
pretvorbom  mesne  industrije  Gavrilović,  tu  je  i  Lieven  J.  van  Riet,  Chantal  C.  van  Riet  te 
Christopher  van  Riet  protiv  Hrvatske  povezano  s  turističkim  kompleksom,  te  B3  Croatian 
Courier Coöperatief U.A. protiv Hrvatske povezano s kurirskim i dostavljačkim uslugama. 
 
Zemlje koje imaju bilateralni sporazum o investicijama (Bilateral Investment Treaty) kao što 
Hrvatska ima s SAD-om imaju precizno regulirano na koji koji će se način rješavati sporovi, a 
kao  mogućnosti  navedene  u  BIT-u  su  rješavanje  sporova  arbitraţom  na  ICSID-u  ili  prema 
pravilima UNCIRALA (u slučaju SAD-a  još i mogućnost bilo kojih drugih arbitraţnih pravila 
o kojima se suglase stranke). Hrvatska ima BIT potpisan sa SAD-om koji se nije baš aktivirao 
jer nije bilo puno ulaganja iz Amerike. BIT izmeĎu Hrvatske i SAD-a ugovor je koji imaju i 
druge  zemlje  EU-a  (s  Amerikom  BIT  osim  Hrvatske  imaju  baltičke  zemlje,  Poljska,  Češka, 
Slovačka,  Bugarska  i  Rumunjska)  i  odredbe  o  ISDS-u  odnosno  rješavanja  sporova  izmeĎu 
investitora  i  drţave  (Članak  10.)  su  puno  oštrije  od  odredbi  o  ISDS-u  u  ugovorima  koje 
pregovara EU, kao i od prijedloga mehanizma koji se trenutno dogovara u okviru TTIP-a.  
 
BIT izmeĎu Hrvatske i SAD-a potpisan je 13.07.1996. godine. Njime se ne utvrĎuje koji su to 
opravdani sporovi koji se tim sporazumom mogu ureĎivati i omogućava se arbitraţa kao oblik 
rješavanja sporova kao alternativa domaćem sudstvu. Ovakav mehanizam rješavanja sporova 
izmeĎu ulagača i drţave (ISDS) RH ima u svakom od svojih 58 sklopljenih BIT-ova. Većina 
„novih članica EU“ ima BIT-ove i prema SAD-u i prema „starijim zemljama članicama“.  
 
Neke činjenice o BIT-ovima (iz podataka UNCTAD-a, World Investment Report) 
  U preko 90% BIT-ova (na globalnoj razini ih je registrirano preko 2400) nije nikad 
bilo nikakvih sporova.  
  Povećanje broja sporova u posljednjih 10-tak godina rezultat je i enormnog povećanja 
stranih direktnih investicija.  
  Investitori  iz  zemalja  EU  investirali  su  gotovo  47%  ukupne  zlaihe  FDI  u  svijetu  i 
dogovorili  su  preko  1200  BIT-ova  za  zaštitu  svojih  FDI-jeva,  dok  su  američki 
investitori investirali 25% ukupne zalihe FDI u svijetu koje takoĎer štite BIT-ovima. 
  Najviše ISDS sporova –preko 40% - je u sektorima s velikim drţavnim intervencijama 
zemalja primateljica FDI poput nafte, plina, energetike, telekomunikacija, rudarstva – 
a ti su sektori takoĎer bili predmet privatizacija u tranzicijskim i zemljama u razvoju 
99 
 

 
  Najviše  sporova  je  u  zemljama  s  najslabijim  pravosuĎem  –  vodići  broj  sporava  je 
protiv Argentine (53), zatim Venecuele (37) 
  Oko  trećina  sporova  završi  nagodbom  prije  sudske  odluke.  Sporove  koji  završe 
arbitraţom drţve dobivaju dvostruko češće od investitora. Kad pak investitori dobiju 
spor,  dodijeljene  naknade  iz  spora  su  u  pravilu  puno  niţe  od  inicijalnih  tvrdnji  – 
najčešće svega 10% od incijalnih izračuna šteta. 
EU je tijekom pregovora u okviru TTIP-a došao do sljedećih ideja o ISDS mehanizmu. Prva je 
da se urede pravila prema kojima sporovi mogu doći do ISDS-a kako ne bi svaki spor (banalni 
spor) odmah išao na ISDS. Druga je da se jačaju domaći sudovi (kako EU-a, tako i SAD-a) u 
smislu mogućnosti sudovanja ili pruţanja stručnjaka za arbitraţu. Treća je u srednjem roku 
osnovati  stalni  ISDS  koji  bi  se  specijalizirao  za  investicijske  sporove.  Četvrta  je  osigurati 
drţavama  članicama  EU-a  pravo  reguliranja  koje  uspostavom  ISDS-a  neće  biti  umanjeno. 
Peta je osigurati da vlade EU-a i Europska komisija zadrţe mogućnost uplitanja na trţište u 
javnom interesu. Šesta je razjasniti način utvrĎivanja kriterija pravednosti i nediskriminacije, 
mjera koje bi se mogle tumačiti prilikom sporova s ulagačima. Sedma je uvesti sustav za ţalbe 
na odluke.  
 
Nakon  što  se  kroz  TTIP  usvoji  novi  prijedlog  ISDS-a,  taj  će  novi  mehanizam  zamijeniti 
dosadašnje  odredbe  u  BIT-u  izmeĎu  Hrvatske  i SAD-a, što  će  za  Hrvatsku  biti povoljnije u 
slijedećim područjima: 
  Umjesto  preopćenitih  odredbi  koje  su  ostavljale  veliki  prostor  za  razna  tumačenja, 
dobit  će  se  detaljnij  odredbe  o  cjelokupnom  procesu,  opravdanim  razlozima  za 
pokretanje postupka i sl., što će tumačenja svesti na najmanju moguću mjeru i time 
smanjiti pravnu nesigurnost za Hrvatsku; 
  UvoĎenjem  prava  na  zakonsko  ureĎivanje  čime  se  drţavi  Hrvatskoj  daje  pravo  da 
moţe  izmijeniti  postojeće  ili  donijeti  nove  zakone  radi  zaštite  legitimnih  ciljeva  od 
javnog interesa, čime se pridonosi uravnoteţenju poloţaja drţave u odnosu na strane 
investitore u odnosu na BIT;.  
  Za razliku od BIT-a gdje nije bilo definiranja kvalitete arbitara niti se previše išlo u 
detalje  postupka  izbora  arbitara,  novim  prijedlogom  ISDS-a  se  naglašava  etika  i 
ponašanje  arbitara,  uvode  najviši  standardi  transparentnosti  postupanja  i 
nezavisnosti  arbitara,  te  postavljaju  se  zahtjevi  stručnosti  arbitara  i  kodeksa 
ponašanja; 
  Za razliku od BIT-a gdje nije bilo moguće se ţaliti na konačnu odluku arbitara, novim 
ISDS mehanizmom će biti moguće preispitivanje konačnih odluka što dosada nije bilo 
100 
 

 
moguće, čime se pridonosi većoj dosljednosti odluka arbitara odnosno ujednačavanju 
prakse i u konačnici, većoj pravnoj sigurnosti za drţavu Hrvatsku. 
Na  posljednjem  11.  krugu  pregovora  o  TTIP-u  EU  je  predloţio  novi  sustav  zaštite  ulagača 
prema novom konceptu56 u kojem se definiraju (kao u prihvaćenom tekstu CETA sporazuma) 
ključni  pojmovi  kod  ulaganja,  kao  i  nediskriminatorni  pristup  ulaganju  (osim  u  izuzeta 
područja  sa  svake  strane),  utvrĎuje  se  „viša  sila“  i  pravila  eksproprijacije  (kojima  se 
omogućava eksproprijacija u javne svrhe, u zakonitom postupku, na nediskriminatorni način, 
uz  neposredno  plaćanje  djelotvorne  i  odgovarajuće  naknade)  te  se  detaljno  opisuje 
mehanizam  rješavanja  sporova  (prvo  se  odreĎuje  što  se  moţe  prijaviti  kao  spor,  zatim  se 
poziva na konzultacije ulagača i vlade, potom se propisuje način posredovanja izmeĎu strana 
koje se spore, primjena pravila arbitraţe UNCITRAL-a u Parizu ili ICSID-a u Washintgonu i, 
kad se odluči na arbitraţu, uz obveze poštivanja tako donesene odluke, te formiranje stalnog 
sudišta  kao  krajnje  mjere  zaštite  i,  naposljetku,  način  odabira  arbitara  u  tom  sudištu  uz 
obvezu provoĎenja odluka). 
Europska  Komisija  nastavlja  raditi  na  ovom  problemu  paralelno  s  pregovorima  u  okviru 
TTIPa.  U  siječnju  2015.  Komisija  je  objavila  Izvješće  o  internetskom  savjetovanju  o  zaštiti 
ulaganja  i  mehanizmu  rješavanju  sporova  izmeĎu  ulagača  i  drţave  (ISDS)  u  okviru 
Transatlantskog  trgovinskog  i  investicijskog  partnerstva  (TTIP),  u  kojem  je  identificirala  4 
osnovna područja oko kojih postoji zabrinutost i koja je potrebno poboljšati: 
1. 
pravo  na  zakonsko  ureĎivanje  (već  uvršteno  u  CETA-u  i  Ugovoru  sa  Singapurom:u 
preambuli  teksta  potvrĎeno  je  pravo  drţave  na  zakonsko  ureĎivanje  radi  provoĎenja 
legitimnih ciljeva javne politike) 
2. 
nadzor  i  funkcioniranje  arbitraţnih  sudova  (već  uvršteno  u  CETA-u  i  Ugovoru  sa 
Singapurom:  spriječena  mogućnost  pokretanja  višestrukih  ili  neosnovanih  tuţbi;  uvedena 
mogućnost  drţava  ugovornica  da  iznose  obvezujuća  tumačenja  ugovora;uvedeni  standardi 
transparentnosti postupanja i nezavisnosti arbitara, te postavljeni zahtjevi stručnosti arbitara 
i kodeksa ponašanja) 
3. 
preispitivanje pravovaljanosti ISDS odluka kroz ţalbeni mehanizam  
4. 
odnos izmeĎu ISDS arbitraţe  i domaćih pravnih lijekova  
Poljska  je  nedavno  (2014)  dobila  BIT  spor  s  američkim  investitorima  –  radi  se  o  Plasma 
Fractionation Laboratory (poljski: “LFO”)57.  
                                                           
56 http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2015/may/tradoc_153408.PDF 
57 http://www.italaw.com/sites/default/files/case-documents/italaw3192.pdf  
101 
 

 
S druge strane, vezano uz privatizaciju s početka 1990-tih i obećanja dana od strane drţave i 
promijenjena zbog kasnijih fiskalnih situacija donijele su i arbitraţe po BIT sporazumima u 
ostalim  drţavama  istočne  Europe  poput  Oostergetel  v.  Slovakia  (završeno  2012)  – 
privatizirana  tvrtka  je  poklekla  zbog  prezaduţenosti  nakon  nekoliko  godina  i  investitori  su 
tuţili drţavu Slovačku da je nakon godina zaostataka u plaćanju poreza odjednom pooštrila 
naplatu poreza i time uzrokovala smanjenje cash-flowa i propast tvrtke – tvrtnje su odbačene 
u  arbitraţi.  Privatizacija  u  tim  zemljama  posebno  obiluje  slučajevima  poput  Genin  et  al.  v. 
Estonia, CSOB v. Slovačka, Nordzucker v. Poland, Eureko v. Poland, Saluka v. Češka, Plama 
v. Bugarska i mnogi drugi.  
Za pregled sporova vezanih uz njemačke investitore (koji su značajni investitori u srednjoj i 
istočnoj  Europi)  kao  i protiv  njemačke vlade  vidjeti  http://www.german-investment-treaty-
disputes.de/.  
Naravno,  zemlje  srednje  i  istočne  Europe  nemaju  ni  izbliza  kapacitete  ni 
pregovaračku moć kao njemačka vlada, ali kroz pregovore u okviru TTIPa o ovome će igrati 
veliku ulogu upravo njemačka praksa i pregovaračka moć. 
 
 
102 
 

 
4. MAKROEKONOMSKA ANALIZA UĈINAKA TTIP-a 
 
U ovom se poglavlju predstavlja makroekonomska analiza s pregledom očekivanih i izravnih 
učinaka  sklapanja  TTIP-a  na  BDP,  trgovinske  tokove  roba  i  usluga,  ulaganja,  industrijsku 
proizvodnju,  produktivnost  rada  u  glavnim  sektorima  gospodarstva,  plaće  i  zaposlenost  u 
Republici Hrvatskoj. 
Glavni makroekonomski učinci odrazili bi se u povećanom kretanju roba, usluga i kapitala s 
obje strane. Moţemo zamisliti sljedeće učinke TTIP-a na Hrvatsku: 
  izravni jednokratni trgovinski učinci na Hrvatsku: povećanje izravnog izvoza i uvoza 
na relaciji Hrvatska-SAD i učinci na druge varijable 
  izravni dugoročni trgovinski učinci na Hrvatsku: promjena strukture trgovine izmeĎu 
Hrvatske  i  SAD-a  uslijed  veće  specijalizacije  i  utjecaj  na  druge  makroekonomske 
varijable 
  neizravni  jednokratni  trgovinski  učinci  na  Hrvatsku:  povećanje  neizravnog  izvoza  i 
uvoza Hrvatske preko zemalja EU-a i SAD-a i učinci na druge varijable 
  neizravni  dugoročni  trgovinski  učinci  na  Hrvatsku:  promjena  strukture  trgovine 
Hrvatske  preko  zemalja  EU-a  i  SAD-a  uslijed  veće  specijalizacije  i  utjecaj  na  druge 
makroekonomske varijable 
  multiplikativni učinci kumulirani tijekom uzastopnih razdoblja 
  kratkoročni i dugoročni učinci ulaganja SAD-a u Hrvatsku. 
Prvo  ćemo  procijeniti  veličinu  i  smjer  navedenih  učinaka,  a  potom  ih  staviti  u 
makroekonomski model kako bismo vidjeli njihove izravne (1,2) i neizravne (3,4) učinke na 
ostale makroekonomske varijable te njihove kumulirane multiplikativne učinke (5). 
Učinke  ulaganja  (6)  promatrat  ćemo  isključivo  kao  učinak  povećanja  ulaganja  na  druge 
makroekonomske  varijable,  ali  smo  već  naveli  da  se  TTIP-om  neće  drastično  promijeniti 
učinci  
 
4.1. Izravni trgovinski učinci 
 
Teorija  nas  uči  da  je  sklapanje  sporazuma  o  slobodnoj  trgovini  jednako  izlasku  zemlje  iz 
autarkije, odnosno da dolazi do povećanja razmjene u obje zemlje i do pribliţavanja cijena za 
svako  dobro  obuhvaćeno  razmjenom.  TakoĎer,  moţemo  pristupiti  obratnom  analizom 
uvoĎenja  carina  (dakle  zaključci  suprotni  analizi  uvoĎenja  carina  jer  dolazi  do  ukidanja 
carina) kako u modelu parcijalne ravnoteţe (za jedno dobro), tako i u modelu opće ravnoteţe 
(za više dobara – dva X i Y). 
103 
 


 
 
Slika 4.1.1. Analiza parcijalne ravnoteţe ukidanja carina ili dodatnih prepreka trgovini 
 
Za neko dobro postoji potraţnja na domaćem trţištu D te ponuda na domaćem trţištu S koja 
je  ograničena  dodatnim  troškovima  (carinom,  kvotom,  carinskim  formalnostima, 
fitosanitarnim  uvjetima,  špedicijskim  troškovima  i  slično)  pa  je  vaţeća  cijena  PA  (koja 
predstavlja cijenu PC koja bi vladala bez tih dodatnih troškova, uvećana za troškove t). Po toj 
je cijeni ekonomski opravdan uvoz S1D1. Ukidanjem dodatnih troškova ponuda na domaćem 
trţištu  povećava  se  za  uvoz  iz  inozemstva  koji  se  povećava  na  S2D2  i  vaţeća  cijena  bez 
dodatnih  troškova  postaje  niţa  cijena  PC.  To  vrijedi  za  robu  koju  Hrvatska  proizvodi 
učinkovitije  i  prodaje  u  SAD-u  (u  tom  će  se  slučaju  i  kod  tih  roba  povećati  uvoz  SAD-a  iz 
Hrvatske,  odnosno  izvoz  Hrvatske  u  SAD).  Suprotno  je  kod  roba/usluga  koje  su  u  SAD-u 
jeftinije nego u Hrvatskoj (u tom slučaju kod te će se robe povećati uvoz Hrvatske iz SAD-a, 
odnosno  izvoz  SAD-a  u  Hrvatsku).  Na  taj  će  se  način  povećati  vanjska  trgovina  na  obje 
strane: i izvoz Hrvatske u SAD u onim proizvodima u kojima smo jeftiniji i produktivniji nego 
SAD i uvoz Hrvatske iz SAD-a u onim proizvodima u kojima smo skuplji i manje produktivni. 
Ukupno povećanje blagostanja jednako je zbroju dijelova (a), (b), (c) i (d), koji predstavljaju 
ukupno povećanje učinkovitosti jer se koristi dobro koje se proizvodi u zemlji koja to moţe 
učinkovitije napraviti i time se i u Hrvatskoj (koja povećava uvoz s S1D1 na S2D2) i u SAD 
učinkovitije  koriste  oskudni  resursi.  Taj  cijeli  pravokutnik  a+b+c+d  ide  u  korist  domaćim 
potrošačima zbog toga što sada mogu trošiti više dobra iz svog nepromijenjenog dohotka koje 
je postalo jeftinije. Domaći proizvoĎači koji su koristili prednosti zaštite podnose gubitak u 
obliku  (a)  jer  se  domaća  proizvodnja  smanjuje  s  S1  na  S2  zbog  toga  što  na  trţište  dolaze 
učinkovitije  proizvedeni  proizvodi  iz  SAD-a.  Prihodi  drţave  u  obliku  pristojbi  i  davanja  za 
evidenciju  i  prolaz  preko  granice  takoĎer  su  trošak  koji  se  ukida,  odnosno  (c).  Ostaje  neto 
učinak povećanja učinkovitosti, odnosno (b + d). 
104 
 


 
U  analizi  opće  ravnoteţe  postoje  dobra  u  kojima  imamo  komparativne  i  konkurentske 
prednosti X i dobra u kojima nemamo komparativne prednosti Y. Ukidanje prepreka kretanju 
koje iziskuju carine i druge troškove prilikom prelaska robe preko granice ili nakon prelaska 
granice poput sanitarnih i fitosanitarnih pravila itd. analogno je izlasku iz autarkije odnosno 
učincima ukidanja carina u okviru opće ravnoteţe. 
 
Slika 4.1.2. Analiza opće ravnoteţe ukidanja carina i drugih prepreka trgovini 
 
Prije ukidanja carina i drugih troškova hrvatski graĎani troše u točki C na krivulji društvenih 
preferencija  1,  dok  proizvoĎači  proizvode  u  točki  A  kombinaciju  proizvoda  X  i  Y  uz  omjere 
cijene (relativne cijene Pt, odnosno cijene uvećane ili iskrivljene za trošak dodatnih troškova 
prelaska granice). Ukidanjem carina i dodatnih troškova pridruţivanjem Hrvatske kroz TTIP 
na  trţište  SAD-a  mijenja  se  omjer  cijena  na  P*  (dobro  u  kojem  Hrvatska  nema  prednosti 
postaje  relativno  jeftinije)  koji  bolje  odraţava  relativne  komparativne  i  konkurentske 
prednosti Hrvatske (koja leţi u proizvodnji dobara X). To daje pozitivan signal proizvoĎačima 
kroz  sniţavanje  troškova  carina  i  drugih  prepreka,  i  s  time  povećane  prihode  od  izvoza,  da 
povećaju proizvodnju onog dobra u kojem imamo komparativne i konkurentske sposobnosti, 
pa ukupna proizvodnja dodatnom specijalizacijom (nakon nekoliko mjeseci koliko treba da bi 
se  prilagodili  izvozni  ugovori)  prelazi  u  točku  B  u  kojoj  je  kombinacija  proizvoda 
promijenjena  povećanom  proizvodnjom  dobra  X  (u  kojem  Hrvatska  ima  komparativne  i 
konkurentske  prednosti)  i  smanjenom  proizvodnjom  dobra  Y  (u  kojem  SAD  ima 
105 
 

 
komparativne i konkurentske prednosti) i ukupno se blagostanje i učinkovitost iskorištavanja 
oskudnih  resursa  povećava  u  obje  zemlje.  U  Hrvatskoj  su  tako  uslijed  specijalizacije  i 
promjene omjera razmjene povećana i ukupna razmjena, ali  je omogućeno i postizanje više 
krivulje društvenih preferencija 2, tj. povećano je blagostanje potrošača koji troše u točki D. 
 
4.2. Trgovinski obrasci i promjene u hrvatskoj 1995-2014 
 
Na stagnantan hrvatski robni izvoz u 1990-ima utjecala su ratna zbivanja u prvoj polovici 90-
ih godina, raspad Jugoslavije i SSSR-a, čime je Hrvatska izgubila svoja do tada najznačajnija 
trţišta,  zatim  niska  razina  greenfield  ulaganja  u  izvozne  sektore,  struktura  izvoza, 
netransparentna  privatizacija,  nepovoljno  poduzetničko  okruţenje,  nedovoljan  pristup 
svjetskim trţištima itd. 
Prvi bilateralni ugovor o slobodnoj trgovini Hrvatska je sklopila s Makedonijom 1997. godine, 
zatim s Bosnom i Hercegovinom 2001., Albanijom 2003., Turskom 2003. te Srbijom, Crnom 
Gorom  i  Moldavijom  2004.  godine.  Treba  napomenuti  i  dogovore  oko  FTA  sporazuma  sa 
Slovenijom, koji nije profunkcionirao do ulaska Hrvatske u CEFTA-u 2003. godine. 
Krajem  2000.  godine  Hrvatska  je  postala  članicom  WTO-a,  u  sklopu  kojeg  su  se  regulirali 
odnosi sa svim članicama WTO-a, odnosno više od 95% meĎunarodne razmjene. 
Najvaţniji sporazum ipak je bilo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju sa EU-
om (europskom 15-toricom) koji je stupio na snagu 2002. godine, a koji je u sustavu slobodne 
trgovine  unilateralno  na  strani  EU-a  oslobodio  pristup  robama  s  dovoljnim  hrvatskim 
sadrţajem  na  europsko  trţište,  obuhvaćajući  time  više  od  50%  ukupne  vanjske  trgovine 
Hrvatske. 
Iste 2002. godine Hrvatska je pristupila i EFTA-i. 
Vaţno je i pristupanje CEFTA-i 2003. godine, u kojoj smo ostali s Bugarskom i Rumunjskom 
nakon što su Poljska, MaĎarska, Češka, Slovačka i Slovenija ušle u EU 2004. godine. Godine 
2006.  pridruţila  se  i  Makedonija,  a  potom  s  izlaskom  Bugarske  i  Rumunjske  iz  CEFTA-e  i 
njihovim  ulaskom  u  EU,  CEFTA  se  ubrzo proširila  na  preostali  jugoistok  Europe: Albaniju, 
BiH, Moldaviju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo. 
Najvaţnije je svakako pristupanje zajedničkom trţištu EU-a 2013. godine. 
Pokušat ćemo procijeniti promjene izvoza u godinama ulaska u sporazume prema godinama 
prije samog ulaska. Uzet ćemo omjer zbroja tri godine izvoza poslije i zbroja tri godine prije 
(kako  bismo  uprosječili  eventualne  statističke  anomalije).  Dobivene  stope  porasta 
normalizirali  smo  udjelom  izvoza  u  zemlju/grupaciju  kojoj  Hrvatska  pristupa  u  ukupnom 
izvozu u godini pristupa. 
 
Slika 4.2.1. Povećanje izvoza kroz pristupanje 
106 
 

 
Prilagođene promjene izvoza 
12,0%
10,0%
8,0%
6,0%
4,0%
2,0%
0,0%
-2,0%
Izvor: DZS; za sporazume MVEP; izračun autora. 
 
Najveći  pojedinačni  doprinos  povećanju  izvoza  donijelo  je  potpisivanje  SSP-a,  a  zatim 
pristupanje  EU-u.  Taj  proces  pridruţivanja  zajedno  je  pridonio  20%-nom  povećanju  izvoza 
Hrvatske  u  razdoblju  2000. – 2014.  Slijedi  FTA  s  BiH  2001.,  odnos  s  Bugarskom  i 
Rumunjskom  u  okviru  CEFTA-e  2003.  godine,  FTA  sa  Srbijom  2004.  godine,  zatim 
proširenje CEFTA-e na susjedne zemlje 2007. godine i svakako ulazak u WTO 2001. godine. 
Istodobno  je  šteta  što  neke  bilateralne  sporazume  kao  što  je  onaj  s  Turskom  nismo  bolje 
iskoristili, pogotovo što sad kao članica EU-a imamo i carinsku uniju s tom zemljom. 
Ako prikaţemo kretanje izvoza uz naznačene godine sporazuma, vidjet ćemo da su spomenuti 
sporazumi utjecali na stopu rasta izvoza, obično s godinom zakašnjenja: 
 
Slika 4.2.2. Stope rasta izvoza i uvoza roba i sporazumi 
107 
 





 
CEFTA 2 
SSP 
Velika  
 
Izvor: DZS; MVEP za sporazume, izračun autora 
 
Kao  što  smo  prethodno  pokazali,  SSP  2002.  i  ulazak  na  zajedničko  trţište  2013.  dva  su 
dogaĎaja koja su najviše povećala hrvatski izvoz. Ne samo da je prilagoĎena stopa povećanja 
11%, odnosno 8% za izvoz u trenutku pristupanja, nego su ti sporazumi dvostruko ubrzali rast 
izvoza  u  slučaju  SSP-a  s  EU15,  dok  je  za  ulazak  na  zajedničko  trţište  još  rano  za  reći,  ali 
očekujemo takoĎer ubrzanje. 
Ono  što  teoretski  očekujemo  jest  promjenu  strukture  izvoza  prema  povećanju  onih 
roba/usluga  u  kojima  imamo  komparativne/konkurentske  prednosti  u  odnosu  na  one 
robe/usluge u kojima nemamo komparativne/konkurentske prednosti. 
Naţalost,  slučaj  SSP-a  2002.  Ne  moţemo  potpuno  jasno  analizirati  zbog  postojanja  raznih 
drţavnih izravnih potpora za razne sektore, pa bi nam bolji pokazatelj bilo pridruţivanje EU-
u  2013.  godine.  Moţemo  usporediti  strukturu  izmeĎu  2012.  i  2014.  godine  (kako  bismo 
izbjegli učinke u razdoblju od polovice 2013. godine do ulaska). 
 
Tablica 4.2.3. Usporedba strukture izvoza prije i nakon ulaska RH u EU 
108 
 

 
mi l .   HRK
2012
2014 2014/ 2012
Uk upno
100, 0%
100, 0%
0, 0%
 A
Poljopriv reda, šumarstv o i ribarstv o
4, 3%
4, 2%
- 1, 7%
1,0 Biljna i stočarska proizv odnja, lov stv o i uslužne djelatnosti pov ezane s njima
2, 9%
2, 8%
- 1, 7%
2,0 Šumarstv o i sječa drv a
0, 6%
0, 6%
- 1, 7%
3,0 Ribarstv o
0, 8%
0, 8%
- 1, 7%
 B
Rudarstv o i v ađenje
1, 2%
1, 3%
4, 7%
5,0 Vađenje ugljena i lignita
0, 0%
0, 0%
4, 7%
6,0 Vađenje sirov e nafte i prirodnog plina
1, 0%
1, 0%
4, 7%
7,0 Vađenje metalnih ruda
0, 0%
0, 0%
4, 7%
8,0 Ostalo rudarstv o i v ađenje
0, 2%
0, 2%
4, 7%
 C
Prerađiv ačka industrija
89, 6%
87, 4%
- 2, 5%
10,0 Proizv odnja prehrambenih proizv oda
7, 4%
7, 7%
4, 5%
11,0 Proizv odnja pića
1, 3%
1, 2%
- 8, 3%
12,0 Proizv odnja duhanskih proizv oda
0, 6%
0, 4%
- 38, 3%
13,0 Proizv odnja tekstila
0, 9%
1, 2%
42, 4%
14,0 Proizv odnja odjeće
4, 1%
5, 7%
38, 7%
15,0 Proizv odnja kože i srodnih proizv oda
2, 6%
2, 9%
12, 8%
Prerada drv a i proizv oda od drv a i pluta, osim namještaja; proizv odnja 
16,0 proizvoda od slame i pletarskih materijala
3, 8%
4, 9%
29, 7%
17,0 Proizv odnja papira i proizv oda od papira
1, 6%
1, 7%
5, 3%
18,0 Tiskanje i umnožav anje snimljenih zapisa
0, 0%
0, 0%
- 6, 1%
19,0 Proizv odnja koksa i rafiniranih naftnih proizv oda
11, 7%
9, 0%
- 23, 7%
20,0 Proizv odnja kemikalija i kemijskih proizv oda
6, 1%
6, 1%
0, 3%
21,0 Proizv odnja osnov nih farmaceutskih proizv oda i farmaceutskih priprav aka
4, 5%
4, 1%
- 10, 8%
22,0 Proizv odnja proizv oda od gume i plastike
1, 7%
2, 5%
41, 7%
23,0 Proizv odnja ostalih nemetalnih mineralnih proizv oda
3, 6%
3, 7%
4, 7%
24,0 Proizv odnja metala
4, 4%
3, 7%
- 15, 7%
25,0 Proizv odnja gotov ih metalnih proizv oda, osim strojev a i opreme
5, 4%
6, 4%
16, 9%
26,0 Proizv odnja računala te elektroničkih i optičkih proizv oda
2, 7%
3, 0%
9, 5%
27,0 Proizv odnja električne opreme
7, 5%
6, 6%
- 11, 8%
28,0 Proizv odnja strojev a i uređaja, d. n.
7, 0%
8, 1%
16, 6%
29,0 Proizv odnja motornih v ozila, prikolica i poluprikolica
1, 8%
2, 6%
44, 9%
30,0 Proizv odnja ostalih prijev oznih sredstav a
7, 9%
2, 1%
- 72, 8%
31,0 Proizv odnja namještaja
2, 5%
3, 1%
22, 9%
32,0 Ostala prerađiv ačka industrija
0, 5%
0, 8%
49, 2%
D
Opskrba električnom energijom, plinom, parom i klimatizacija
0, 7%
3, 3%
344, 6%
Opskrba vodom; uklanjanje otpadnih voda, gospodarenje otpadom 
E
te djelatnosti sanacije okoliša
3, 5%
2, 5%
- 28, 0% 
Izvor: DZS, izračun autora 
 
Povećanje udjela doţivjeli su: rudarstvo i vaĎenje te opskrba električnom energijom, plinom, 
parom  i  klimatizacije.  Smanjenje  udjela  doţivjeli  su:  poljoprivreda,  šumarstvo  i  ribarstvo, 
preraĎivačka  industrija  i  opskrba  vodom,  otpadne  vode  i  otpad.  Unutar  preraĎivačke 
industrije udio u izvozu povećao se za sljedeće: 
  Proizvodnja prehrambenih proizvoda 
  Proizvodnja tekstila 
  Proizvodnja odjeće 
  Proizvodnja koţe i srodnih proizvoda 
  Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim namještaja; proizvodnja proizvoda od 
slame i pletarskih materijala 
  Proizvodnja papira i proizvoda od papira 
109 
 

 
  Proizvodnja  kemikalija  i  kemijskih  proizvoda  (iako  je  poprilično  neutralno  i  blizu 
nule) 
  Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 
  Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda 
  Proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim strojeva i opreme 
  Proizvodnja računala te elektroničkih i optičkih proizvoda 
  Proizvodnja strojeva i ureĎaja, d. n. 
  Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 
  Proizvodnja namještaja 
Kod  proizvodnje  tekstila,  odjeće,  obuće,  drva  i  proizvoda  od  drva  došao  je  do  izraţaja 
dugogodišnji  izostanak  Hrvatske  iz  dijagonalne  kumulacije  podrijetla,  čime  je  usprkos 
jednostranom  bescarinskom  pristupu  trţištu  prije  1.7.2013.  ta  roba  bila  carinjena  (jer  udio 
hrvatskih udjela u proizvodu nije bio veći od 50%, a nije se priznavala dijagonalna kumulacija 
dijelova iz EU ili zemalja s kojom EU ima sporazume o slobodnoj trgovini) – na ovaj način će 
se izvoz tih roba prilagoditi novoj situaciji porastom prema ravnoteţi. 
 
Unutar preraĎivačke industrije udio se smanjio za sljedeće: 
  Proizvodnja pića 
  Proizvodnja duhanskih proizvoda 
  Tiskanje i umnoţavanje snimljenih zapisa 
  Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda 
  Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i farmaceutskih pripravaka 
  Proizvodnja metala 
  Proizvodnja električne opreme 
  Proizvodnja ostalih prijevoznih sredstava 
Kod  proizvodnje pića  i  duhanskih  proizvoda,  ali  i proizvodnje  metala,  došlo  je 
do konsolidacije s ulaskom u zajedniĉko trţište i prilagodbe zaštitnih mjera koje 
su  štitile  domaće  trţište  do  posljednjih  trenutaka.  Kod  proizvodnje  ostalih 

prijevoznih  sredstava  situacija  prikazuje  pad  ukupnih  narudţbi  uslijed 
restrukturiranja i konsolidacije koja je u brodogradnji (velika brodogradilišta) 
odgaĊana do samog ulaska u EU i tu će nakon pada doći ponovno do oporavka 
nakon što se dovrši restrukturiranje i poveća produktivnost i konkurentnost. 
 
 
110 
 

 
4.3. Izračun izravnih trgovinskih efekata 
 
Mi  ćemo  stoga  smanjenje  carina  računati  u  punom  iznosu  kao  pojeftinjenje  dobra  koje  se 
uvozi  pa  ćemo  to  računati  kao  povećanje  vrijednosti  izvoza  Hrvatske  u  SAD  kod  proizvoda 
kod  kojih  imamo  komparativnu  ili  konkurentsku  prednost,  a  obratno  ćemo  računati  kao 
ukupno  povećanje  uvoza  Hrvatske  iz  SAD-a  kod  roba  kod  kojih  SAD  ima  komparativne  ili 
konkurentske prednosti. U srednjem i dugom roku dolazi i do promjena količina, ali ćemo to 
apstrahirati ukupnom promjenom carina. To radimo na temelju pretpostavke „male zemlje“, 
tj.  da  se  hrvatski  izvoz  suočava  s  potpuno  elastičnom  krivuljom  potraţnje  i  da  po  cijeni 
razmjene izmeĎu SAD-a i Hrvatske (ali i novoj cijeni umanjenoj za smanjenje carine i ostalih 
prepreka trgovini) moţe izvesti svu proizvedenu količinu po cijeni pF jer sa svojih 0,7 do 0,9 
promila udjela u svjetskoj trgovini i u ukupnoj razmjeni izmeĎu Hrvatske i SAD-a ne moţe 
utjecati na uspostavljene cijene. 
 
S druge se strane hrvatski uvoz (uvoz male zemlje) suočava s potpuno elastičnom krivuljom 
ponude  uvoza  iz  SAD-a  jer  SAD  kao  znatno  veća  ekonomija  odreĎuje  cijene  razmjene,  pa 
Hrvatska  smanjenjem  carina  i  prepreka  uvozna  dobra  (u  kojima  nemamo  komparativnu 
prednost) moţe uvoziti po cijeni pF. 
 
Prilikom procjene izravnih učinaka na obujam i strukturu meĎunarodne razmjene razmotrit 
ćemo tri scenarija: 
  Ukidanje carina, što je i najvjerojatnije postignuće pregovora o TTIP-u, tj. 100%-no 
ukidanje carina 
  Ukidanje carina i djelomično ukidanje necarinskih prepreka (ovdje ćemo upotrijebiti 
Ecorysove  procjene  visine  necarinskih  prepreka);  osim  100%-nog  ukidanja  carina, 
uzet ćemo u obzir i 10%-no smanjenje necarinskih prepreka. 
  Potpuno ukidanje necarinskih prepreka, što je vrlo malo vjerojatno sudeći po tijeku 
pregovora  o  TTIP-u  (ovdje  ćemo  takoĎer  upotrijebiti  Ecorysove  procjene  visine 
necarinskih prepreka); osim 100%-nog ukidanja carina, uzet ćemo u obzir i 100%-no 
smanjenje necarinskih prepreka. 
 
Slika 4.3.1. Tri scenarija 
1. scenarij 
2.scenarij 
3. scenarij 
Ukidanje carina 
Ukidanje carina 
Ukidanje carina 
10%-tno smanjenje NTB 
100%tno ukidanje NTB 
   
111 
 

 
Potom ćemo uzeti ona dobra i usluge u kojima imamo izraţene komparativne prednosti (IIT 
indeks izmeĎu 50 i 100) i za njih računati povećanje izvoza za potpuni iznos smanjenja carina 
i drugih prepreka po sva tri scenarija. Usredotočit ćemo se na ona izvozna dobra koja imaju 
značajni udio u izvozu Hrvatske u SAD (čiji udio u ukupnom izvozu Hrvatske u SAD  iznosi 
više od 1%). Za dobra i usluge u kojima imamo komparativne prednosti (IIT indeks 0 do 50) i 
dobra i usluge u kojima imamo komparativni nedostatak (IIT indeks -50 do 0) pretpostavit 
ćemo  da  se  razina  izvoza  i  uvoza  moţe  promijeniti,  ali  radi  jednostavnosti  i  da  ne  bismo 
pogriješili  u  smjeru  promjene  za  te  robe/usluge,  pretpostavit  ćemo  da  se  neće  bitnije 
mijenjati  obujam  niti  smjer.  Kod  onih  dobara  kod  kojih  imamo  izraţeni  komparativni 
nedostatak  u  odnosu  na  SAD  (IIT  indeks  -100  do  -50)  računat  ćemo  povećanje  uvoza  za 
potpuni iznos smanjenja carina i drugih prepreka po sva tri scenarija. Usredotočit ćemo se na 
ona  uvozna dobra  koja  imaju  značajni  udio  u uvozu  Hrvatske iz SAD (čiji  udio u  ukupnom 
uvozu  Hrvatske  u  SAD  iznosi  više  od  1%).  Za  početnu  vrijednost  izvoza/uvoza  upotrijebit 
ćemo prosjek razdoblja 2012. – 2014. godine radi uprosječavanja kako godine prije, tijekom 
ili  nakon  ulaska  RH  u  EU  a,  za  koje  smo  utvrdili  da  su  imale  snaţan  učinak  na  visinu  i 
strukturu vanjske trgovine Hrvatske, ne bi pristrano utjecale na rezultate. 
 
Tablica  4.3.2.  Robe  u  kojima  Hrvatska  ima  izrazitu  komparativnu  prednost  i  sudjeluje  u 
ukupnom izvozu roba s više od 1%, procijenjeno povećanje izvoza prema scenarijima 
Vrijed. IzvozaUdio u Izvozu
Scenario 1 Scenario 1 Scenario 1 Scenario 2 Scenario 2 Scenario 2 Scenario 3 Scenario 3 Scenario 3
2012-2014
2012-2014
Carina (AV) NTB (AV) Ecor
p y
o s
većanje
nova vrijednost
novi udio
povećanje nova vrijedno
n s
o tvi udio povećanje nova vrijedno
n s
o tvi udio
UKUPNO
1880,17883
100,0%
1939,15288
1988,224
2429,862
[081] Hrana za ţivotinje (bez nesamljevenih ţitarica)
45,7344077
2,4%
7,5
45,5 3,43008058 49,1644883 0,02535359 5,510996
51,2454 0,025774 24,23924 69,97364 0,028797
[542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove)
518,227532
27,6%
5
23,8 25,9113766 544,138909
0,2806065 38,24519 556,4727 0,279884 149,2495 667,4771 0,274697
[562] Gnojiva (osim onih iz skupine 272)
129,043789
6,9%
0
45,8
0 129,043789 0,06654648 5,910206
134,954 0,067877 59,10206 188,1458 0,077431
[661] Vapna, cementa, proizvedeni graĎevinski materijal (b
5 e
9, z
8 s
1 t
7 a
0 k
6 la
5 ,
3  gline) 3,2%
3,2
45,8 1,91414609 61,7312114 0,03183411 4,653768 64,47083 0,032426 29,31036 89,12743
0,03668
[714] Strojevi i motori, ne-električni; dijelovi, n.u.d.
23,7922027
1,3%
2,5
50,9 0,59480507 24,3870077 0,01257611 1,805828 25,59803 0,012875 12,70504 36,49724
0,01502
[718] Ostali strojevi za stvaranje energije i dijelovi, n.u.d.30,3579476
1,6%
3,8
50,9 1,15360201 31,5115496 0,01625016 2,698822 33,05677 0,016626
16,6058 46,96374 0,019328
[728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d.93,0026386
4,9%
2,5
50,9 2,32506597 95,3277046 0,04915946
7,0589 100,0615 0,050327 49,66341
142,666 0,058714
[793] Brodovi, čamci i plutajući objekti
27,9848306
1,5%
1,5
34,8 0,41977246
28,404603 0,01464794 1,393645 29,37848 0,014776 10,15849 38,14332 0,015698
[891] Oruţje i streljivo
494,153139
26,3%
4,7
35,5 23,2251975 517,378337 0,26680637 40,76763 534,9208 0,269045 198,6496 692,8027
0,28512
Izvor: Tablice poglavlja 3.1.4 
 
Prema Scenariju 1 izvoz navedenih 9 proizvoda koji u izvozu Hrvatske u SAD čine više od 
70% povećao bi se za stopu ad valorem (AV) carine za izvoz hrvatskih i EU28 roba u SAD za 
koju pretpostavljamo da će se u potpunosti ukinuti. Ukupni izvoz roba s 1,88 milijardi 
kuna  (prosjek  izvoza  2012. – 2014.)  povećao  bi  se  na  1,939  milijardi  kuna 
odnosno za 3,14%.
 Prema Scenariju 2 izvoz navedenih proizvoda povećali smo ne samo za 
ad valorem (AV) carinu već i za 10% smanjenja necarinskih prepreka (NTB) na koje europske 
robe naiĎu nakon američke granice, a koje su takoĎer iskazane ad valorem te smo ih preuzeli 
iz  Ecorysovog  istraţivanja  2009.  godine  (pretpostavka  djelomičnog  smanjenja  necarinskih 
prepreka).  S  ova  dva  povećanja  u  Scenariju  2  ukupni  izvoz  roba  bi  se  povećao  s 
1,88 milijardi kuna na 1,988 milijardi kuna, odnosno za 5,75%.
 Prema Scenariju 3 
izvoz  navedenih  proizvoda  povećali  smo  ne  samo  za  ad  valorem  carinu,  nego  i  za  potpuno 
112 
 

 
ukidanje  necarinskih  prepreka  (NTB)  preuzeto  iz  Ecorysovog  istraţivanja  2009.  godine 
(pretpostavka ambicioznog programa i potpunog ukidanja necarinskih prepreka). S ova dva 
povećanja  prema  Scenariju  3  ukupni  izvoz  roba  povećao  bi  se  s  1,88  milijardi 
kuna na 2,430 milijardi kuna, odnosno za 29,2%.
 
 
Tablica  4.3.3.  Usluge  u  kojima  Hrvatska  ima  izrazitu  komparativnu  prednost  i  sudjeluje  u 
ukupnom izvozu usluga s više od 1%, procijenjeno povećanje izvoza prema scenarijima 
mil. kuna
Vrijed. Izvoza
Udio u Izvozu
Scenario 1Scenario 1Scenario 1Scenario 2Scenario 2Scenario 2Scenario 3Scenario 3Scenario 3
2013-2014 2013-2014 Carina (AV)NTB (AV) Ecory
pov s
edanjenova vrijednos
novit udio povedanjenova vrijednos
novit udio povedanjenova vrijednos
novit udio
 putovanja/turizam
647,42967
51,9%
35,6
0
647,42967
51,9%
23,0485 670,4782
52,6%
230,485 877,9146
58,5%
 R&D usluge
58,303502
4,7%
35,8
0
58,303502
4,7% 2,087265 60,39077
4,7% 20,87265 79,17616
5,3%
1248,4224
100,0%
1248,4224
100,0%
1273,5581
100,0%
1499,78
100,0%
Izvor: Tablice poglavlja 3.2.4. 
Izvoz navedene 2 usluge koje u izvozu Hrvatske prema SAD-u čine više od 50% povećao se 
tek u Scenariju 2 za 10% smanjenja necarinskih prepreka (NTB) koje su takoĎer iskazane ad 
valorem,  a  preuzeli  smo  ih  iz  Ecorysovog  istraţivanja  2009.  godine  (pretpostavka 
djelomičnog  smanjenja  necarinskih  prepreka),  jer  nema  carina  na  usluge.  S  ova  dva 
povećanja u Scenariju 2 ukupni iznos izvoza usluga povećava se s 1,25 milijardi kuna na 1,274 
milijardi  kuna,  odnosno  za  2%.  Prema  Scenariju  3  izvoz  navedenih  usluga  povećali  smo  za 
potpuno  ukidanje  necarinskih  prepreka  (NTB)  preuzetih  iz  Ecorysovog  istraţivanja  2009. 
godine  (pretpostavka  ambicioznog  programa  i  potpunog  ukidanja  necarinskih  prepreka). 
Prema  Scenariju  3  ukupni  iznos  izvoza  usluga  povećava  se  s  1,25  milijardi  kuna  na  1,5 
milijardi kuna, odnosno za 20,1%. 
 
Tablica 4.3.4. Robe u kojima Hrvatska ima izraziti komparativni nedostatak u odnosu na SAD 
i  sudjeluje  u  ukupnom  uvozu  roba  s  više  od  1%,  procijenjeno  povećanje  uvoza  prema 
scenarijima 
Vrijed. UvozaUdio u Uvozu
Scenario 1 Scenario 1 Scenario 1 Scenario 2 Scenario 2 Scenario 2 Scenario 3 Scenario 3 Scenario 3
2012-2014 2012-2014 Carina (AV) NTB (AV) Ecor
p y
o s
većanje nova vrijednostnovi udio
povećanje nova vrijednostnovi udio
povećanje nova vrijednonsotvi udio
UKUPNO
1837,11602
100,0%
1869,96324
1903,31192
2203,45
[057] Voće i orašasti plodovi , svjeţi ili suhi
43,673544
2,4%
10,7
33,6 4,67306921 48,3466133 0,02585431 6,14050029 49,8140443 0,0261723
19,34738 63,02092 0,028601
[321] Ugljen, u prahu ili ne, ne nagomilani
824,596623
44,9%
2
24 16,4919325 841,088555 0,44978882 36,2822514 860,878874 0,45230572 214,395122 1038,992
0,47153
[541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542
103,308411
5,6%
4,6
44,7 4,75218692 108,060598 0,05778755 9,37007291 112,678484 0,05920127 50,9310468 154,2395 0,069999
[745] Drugi ne-električni strojevi, alati i mehanički aparati12,1480721
0,7%
1,9
36,5 0,23081337 12,3788855 0,00661985
0,674218 12,8222901 0,00673683 4,66485968 16,81293
0,00763
[752] Strojevi za automatsku obradu podataka, n.u.d.
18,7325559
1,0%
2,8
32,3 0,52451157 19,2570675 0,0102981 1,12957312 19,862129 0,01043556 6,57512713 25,30768 0,011485
[764] Telekomunikacijska oprema, n.u.d..; i dijelovi, n.u.d.
39,2224918
2,1%
2,8
32,3 1,09822977 40,3207215 0,02156231 2,36511625 41,587608 0,02185013 13,7670946 52,98959 0,024048
[781] Motorna vozila za prijevoz osoba
18,5745971
1,0%
4,3
31,6 0,79870768 19,3733048 0,01036026 1,38566495 19,9602621 0,01048712 6,66828037 25,24288 0,011456
[791] Ţeljeznička vozila i pripadajuća oprema
50,2457723
2,7%
4,3
24 2,16056821 52,4063405 0,02802533 3,36646674 53,612239 0,02816787 14,2195535 64,46533 0,029257
[872] Medicinski instrumenti i aparati, n.u.d., itd
22,8545802
1,2%
2,8
44,5 0,63992825 23,4945085 0,01256416 1,65695707 24,5115373 0,01287836 10,8102165
33,6648 0,015278
[874] Aparati za mjerenje, analiziranje i kontrolu, n.u.d. 52,7596863
2,9%
2,8
44,5 1,47727122 54,2369575 0,02900429 3,82507726 56,5847636 0,02972963 24,9553316 77,71502
0,03527
Izvor: Tablice poglavlja 3.1.4. 
 
Prema Scenariju 1 uvoz navedenih 10 proizvoda koji u uvozu Hrvatske iz SAD-a čine više 
od 70% povećali smo za stopu ad valorem (AV) carine za uvoz američke robe u EU28 za koju 
pretpostavljamo da će se u potpunosti ukinuti. Ukupni iznos uvoza roba bi se povećao s 
1,837  milijardi  kuna  (prosjek  izvoza  2012. – 2014.)  na  1,87  milijardi  kuna 
odnosno povećao za 1,8%.
 Prema Scenariju 2 uvoz navedenih proizvoda povećali smo ne 
113 
 

 
samo za carinsku stopu ad valorem (AV) već i za 10% smanjenja necarinskih prepreka (NTB) 
na  koje  američke  robe  naiĎu  nakon  prelaska  granica  EU28  koje  su  takoĎer  iskazane  ad 
valorem,  a  preuzeli  smo  ih  iz  Ecorysovog  istraţivanja  2009.  godine  (pretpostavka 
djelomičnog  smanjenja  necarinskih  prepreka).  S  ova  dva  povećanja  u  Scenariju  2 
ukupni  iznos  uvoza  roba  povećava  se  s  1,837  milijardi  kuna  na  1,903  milijardi 

kuna,  odnosno  za  3,6%.  Prema  Scenariju  3  uvoz  navedenih  proizvoda  povećali  smo  ne 
samo za carinsku stopu ad valorem, nego i za potpuno ukidanje necarinskih prepreka (NTB) 
preuzetih  iz  Ecorysovog  istraţivanja  2009.  godine  (pretpostavka  ambicioznog  programa  i 
potpunog ukidanja necarinskih prepreka). S ova dva povećanja u Scenariju 3 ukupni 
iznos uvoza roba povećava se s 1,837 milijardi kuna povećava na 2,204 milijardi 
kuna, odnosno za 19,9%.
 
 
Tablica  4.3.5.  Usluge  u  kojima  Hrvatska  ima  izraziti  komparativni  nedostatak  u  odnosu  na 
SAD i sudjeluje u ukupnom uvozu usluga s više od 1%, procijenjeno povećanje uvoza prema 
scenarijima 
mil. kuna
Vrijed. Uvoza
Udio u Uvozu
Scenario 1Scenario 1Scenario 1Scenario 2Scenario 2Scenario 2Scenario 3Scenario 3Scenario 3
2012-2014 2012-2014 Carina (AV)NTB (AV) Ecory
pov s
edanjenova vrijednos
novit udio povedanjenova vrijednos
novit udio povedanjenova vrijednos
novit udio
 naknade za prava intelektualnog vlasništva 189,95016
23,7%
35,4
0 189,95016
23,7% 6,724236 196,6744
24,3% 67,24236 257,1925
29,6%
802,1673
100,0%
802,1673
100,0%
808,89154
100,0%
869,40966
100,0%
Izvor: Tablice poglavlja 3.2.4. 
 
Uvoz  naknada  za  prava  intelektualnih  usluga  koje  u  uvozu  Hrvatske  iz  SAD-u  čine  više  od 
20% povećao bi se tek u Scenariju 2 za 10% smanjenja necarinskih prepreka (NTB) koje su 
takoĎer  iskazane  ad  valorem,  a  preuzeli  smo  ih  iz  Ecorysovog  istraţivanja  2009.  godine 
(pretpostavka djelomičnog smanjenja necarinskih prepreka) jer nema carina na usluge. S ova 
dva povećanja u Scenariju 2 ukupni iznos izvoza usluga povećava se s 0,8 milijardi kuna na 
0,809 milijardi kuna, odnosno za 0,8%. Prema Scenariju 3 izvoz navedenih usluga povećali 
smo  za  potpuno  ukidanje  necarinskih  prepreka  (NTB)  preuzetih  iz  Ecorysovog  istraţivanja 
2009.  godine  (pretpostavka  ambicioznog  programa  i  potpunog  ukidanja  necarinskih 
prepreka). Prema Scenariju 3 ukupni iznos izvoza usluga povećava se s 0,8 milijardi kuna na 
0,87 milijardi kuna, odnosno za 8,38%. 
 
Tablica 4.3.6. Pregled utjecaja TTIP-a na razmjenu RH sa SAD-om 
 
Prosjek 
Scenarij 1 
Scenarij 2 
Scenarij 3 
 
2012. –
nova 
nova 
nova 
 2014. 
vrijednost 
vrijednost 
vrijednost 
Izvoz roba i usluga u SAD 
3.128,60 
3.187,58 
3.261,78 
3.929,64 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. – 2014. 
 
1,88% 
4,26% 
25,60% 
Uvoz roba i usluga iz SAD-a 
2.639,28 
2.672,13 
2.712,20 
3.072,86 
114 
 

 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. – 2014. 
 
1,24% 
2,76% 
16,43% 
Saldo roba i usluga sa SAD-om 
489,32 
515,44 
549,58 
856,78 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. – 2014. 
 
5,34% 
12,32% 
75,10% 
Ukupni obujam roba i usluga sa SAD-om 
5.767,88 
5.859,71 
5.973,99 
7.002,50 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. – 2014. 
 
1,59% 
3,57% 
21,41% 
Izvor: Tablice poglavlja 4. 
 
U  odnosu  na  početnu  situaciju  izvoz  roba  i  usluga  u  SAD  u  iznosu  od  3,129  milijardi  kuna 
prema Scenariju 1 povećava se na 3,188 milijardi kuna (samo radi ukidanja carina na izvoz 
roba  od  SAD-a)  odnosno  za  1,9%,  prema  Scenariju  2  (ukidanje  carina  i  manje  ambiciozno 
smanjivanje necarinskih prepreka za 10%) povećava se na 3,262 milijardi kuna odnosno za 
4,25%,  dok  se  prema  Scenariju  3  (ukidanje  carina  i  ambiciozni  program  koji  ukida  sve 
necarinske prepreke) povećava na 3,93 milijardi kuna odnosno za 25,6%. 
U  odnosu  na  početnu  situaciju  uvoz  roba  i  usluga  iz  SAD-a  od  2,639  milijardi  kuna  prema 
Scenariju 1 povećava se na 2,672 milijardi kuna (samo radi ukidanja carina na uvoz roba iz 
SAD-a  od  EU)  odnosno  za  1,2%,  prema  Scenariju  2  (ukidanje  carina  i  manje  ambiciozno 
smanjivanje  necarinskih  prepreka  za  10%)  povećava  se  na  2,712  milijardi  kuna  odnosno  za 
2,77%,  dok  se  prema  Scenariju  3  (ukidanje  carina  i  ambiciozni  program  koji  ukida  sve 
necarinske prepreke) povećava na 3,073 ili za 16,4%. 
Suficit u ukupnoj razmjeni roba i usluga tako s početnih 489 milijuna kuna prema Scenariju 1 
raste  na  515  milijuna  kuna  odnosno  za  5,3%,  prema  Scenariju  2  na  550  milijuna  kuna 
odnosno za 12,3%, a prema Scenariju 3 na 857 milijuna kuna odnosno za 75%. 
Ukupni  obujam  razmjene  roba  i  usluga  s  početnih  5,768  milijardi  kuna  prema  Scenariju  1 
raste na 5,86 milijardi odnosno za 1,6%, prema Scenariju 2 na 5,974 milijarde kuna odnosno 
za 3,6%, a prema Scenariju 3 na 7,003 milijarde kuna odnosno za 21,4%. 
 
Tablica 4.3.7. Pregled utjecaja TTIP-a na ukupnu vanjsku trgovinu Hrvatske 
 
Prosjek 
Scenarij 1 
Scenarij 2 
Scenarij 3 
 
2012. –
nova 
nova 
nova 
 2014. 
vrijednost 
vrijednost 
vrijednost 
Ukupni izvoz roba i usluga Hrvatske 
143.195,23  143.254,20 
143.328,41  143.996,27 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. – 2014.   
0,04% 
0,09% 
0,56% 
Ukupni uvoz roba i usluga Hrvatske 
139.860,11  139.892,96  139.933,03  140.293,69 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. – 2014.   
0,02% 
0,05% 
0,31% 
Ukupni saldo roba i usluga Hrvatske 
3.335,11 
3.361,24 
3.395,37 
3.702,58 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. – 2014.   
0,78% 
1,81% 
11,02% 
Ukupni obujam roba i usluga Hrvatske 
283.055,34 
283.147,16  283.261,44  284.289,96 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. – 2014.   
0,03% 
0,07% 
0,44% 
115 
 

 
Izvor: Tablice poglavlja 4. 
 
U odnosu na ukupni hrvatski izvoz roba i usluga koji je u prosjeku 2012., 2013. i 2014. godine 
iznosio 143,195 milijarde kuna prema Scenariju 1 on se povećava na 143,254 milijarde kuna 
odnosno za 0,04%, prema Scenariju 2 na 143,328 milijardi kuna odnosno za 0,09%, a prema 
Scenariju 3 na 143,996 milijarde kuna odnosno za 0,6%. 
U odnosu na ukupni hrvatski uvoz roba i usluga koji je u prosjeku 2012., 2013. i 2014. godine 
iznosio 139,860 milijarde kuna prema Scenariju 1 on se povećava na 139,893 milijardi kuna 
odnosno za 0,02%, prema Scenariju 2 na 139,933 milijardi kuna odnosno za 0,05%, a prema 
Scenariju 3 na 140,294 milijardi kuna odnosno za 0,3%. 
U odnosu na ukupni hrvatski saldo roba i usluga koji je u prosjeku 2012., 2013. i 2014. godine 
iznosio  (suficit)  3,335    milijarde  kuna  prema  Scenariju  1  on  se  povećava  na  3,361  milijardi 
kuna odnosno za 0,8%, prema Scenariju 2 na 3,395 milijardi kuna odnosno za 1,8%, a prema 
Scenariju 3 na 3,703 milijardi kuna odnosno za 11%. 
U odnosu na ukupni obujam hrvatske razmjene robama i uslugama koji je u prosjeku 2012., 
2013.  i  2014.  godine  iznosio  283,055  milijarde  kuna  prema  Scenariju  1  on  se  povećava  na 
283,147  milijardi  kuna  odnosno  za  0,03%,  prema  Scenariju  2  na  283,261  milijardi  kuna 
odnosno za 0,07%, a prema Scenariju 3 na 284,290 milijardi kuna odnosno za 0,4%. 
 
 
4.4. Izračun makroekonomskih učinaka 
 
Ako pogledamo doprinose rastu BDP-a Republike Hrvatske (stopu rasta svake komponente u 
odnosu  na  prošlu  godinu,  normaliziranu  s  BDP-om),  izvoz  roba  i  usluga  u  razdoblju  prije 
2008. (Velike recesije) davao je značajan doprinos rastu, a u razdoblju 2010. – 2014. gotovo 
je  jedina  pozitivna  komponenta  koja  omogućava  da  stopa  rasta  BDP-a  ne  bude  još 
negativnija.58 
 
 
 
                                                           
58 Izvoz roba i usluga izravno djeluje na BDP, kao dio definicije BDP-a po potrošnoj metodi (Babid i Babid, 2009.) 
u identitetu BDP-a: 
BDP = C + I + G + X – M 
Pri čemu je: 
BDP – bruto domadi proizvod, 
C- osobna potrošnja, odnosno potrošnja kudanstva, 
I – bruto ulaganja, 
G – državna potrošnja, 
X – izvoz roba i usluga, te 
M – uvoz roba i usluga 
116 
 


 
Slika 4.4.1. Doprinosi rastu nominalnog BDP-a RH 
Izvor: DZS; izračun autora; korišteni konačni podaci do 2014. 
 
Kao što smo to u prethodnom poglavlju vidjeli:  
1.  U odnosu na ukupni hrvatski izvoz roba i usluga koji je u prosjeku 2012., 2013. i 2014. 
godine iznosio 143,195 milijarde kuna prema Scenariju 1  on se povećava na 143,254 
milijarde  kuna  odnosno  za  0,04%,  prema  Scenariju  2  na  143,328  milijardi  kuna 
odnosno za 0,09%, a prema Scenariju 3 na 143,996 milijarde kuna odnosno za 0,6%. 
2.  U odnosu na ukupni hrvatski uvoz roba i usluga koji je u prosjeku 2012., 2013. i 2014. 
godine iznosio 139,860 milijarde kuna prema Scenariju 1 on se povećava na 139,893 
milijardi  kuna  odnosno  za  0,02%,  prema  Scenariju  2  na  139,933  milijardi  kuna 
odnosno za 0,05%, a prema Scenariju 3 na 140,294 milijardi kuna odnosno za 0,3%. 
3.  U odnosu na ukupni hrvatski saldo roba i usluga koji je u prosjeku 2012., 2013. i 2014. 
godine  iznosio  (suficit)  3,335  milijarde  kuna  prema  Scenariju  1  on  se  povećava  na 
3,361  milijardi  kuna  odnosno  za  0,8%,  prema  Scenariju  2  na  3,395  milijardi  kuna 
odnosno za 1,8%, a prema Scenariju 3 na 3,703 milijardi kuna odnosno za 11%. 
Ako  to  uvrstimo  u  identitet  BDP-a,  dobit  ćemo  izravni  učinak  na  BDP  prema  različitim 
scenarijima. 
 
 
 
117 
 

 
Tablica 4.4.2.  
Prosjek 
Scenarij 1 
Scenarij 2 
Scenarij 3 
 
2012. –
nova 
nova 
nova 
 2014. 
vrijednost 
vrijednost 
vrijednost 
 Ukupni izvoz roba i usluga Hrvatske 
143.195,23  143.254,20  143.328,41 
143.996,27 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. –
 2014. 
0,04% 
0,09% 
0,56% 
Ukupni uvoz roba i usluga Hrvatske 
  139.860,11  139.892,96  139.933,03  140.293,69 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. –
 2014. 
0,02% 
0,05% 
0,31% 
Ukupni saldo roba i usluga Hrvatske 
 
3.335,11 
3.361,24 
3.395,37 
3.702,58 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. –
 2014. 
0,78% 
1,81% 
11,02% 
Ukupni BDP Hrvatske 
 329.839,40  329.865,52  329.899,66  330.206,86 
% promjena u odnosu na prosjek 2012. –
 2014. 
  
0,01% 
0,02% 
0,11% 
Izvor: Tablice poglavlja 4. 
 
Dakle,  ukupna  promjena  vanjske  trgovine  prema  Scenariju  1  (samo  ukidanje 
carina)  dovela  bi  prema  identitetu  BDP-a  do  izravnog  povećanja  BDP-a  od 
0,01%. Ukupna promjena vanjske trgovine prema Scenariju 2 (ukidanje carina i 

smanjivanje  NTB  za  10%)  dovela  bi  prema  identitetu  BDP-a  do  izravnog 
povećanja  BDP-a  od  0,02%.  Ukupna  promjena  vanjske  trgovine  prema 
Scenariju  3  (ukidanje  carina  i  potpuno  ukidanje  NTB)  dovela  bi  prema 
identitetu  BDP-a  do  izravnog  povećanja  BDP-a  od  0,11%. Budući  da  je  inflacija 
vrlo niska, moţemo je apstrahirati i pretpostaviti da bi ove stope vrijedile i kao 

stope povećanja realnog BDP-a. 
 
 
4.5. Neizravni učinci 
 
Sva  ova  kretanja  imaju  neizravne  učinke  na  promjenu  svih  navedenih  makroekonomskih 
varijabli: od povećanja BDP-a (multiplikativni učinci) do postizanja nove ravnoteţe na višoj 
razini domaćeg proizvoda i drugih makroekonomski varijabli. 
118 
 

 
Da bismo empirijski vidjeli te meĎuodnose, napravit ćemo nekoliko relacija u modelima VAR 
(vektorske  autoregresije)  na  godišnjim  podacima  za  Hrvatsku,  koja  je  inače  prikladnija  za 
kratkoročnu i srednjoročnu dinamiku izmeĎu varijabli.59  
 
 
                                                           
59 Naravno, mogli bismo napraviti kvartalni regresijski makroekonometrijski model, međutim borba sa 
sezonskim utjecajima u dominaciji tredeg (pa i drugog) kvartala u unutargodišnjoj dinamici makroekonomskih 
varijabli je drastična (vidjeti Babid, A., 2001.). 
119 
 

 
Utjecaj promjene salda vanjske trgovine na promjenu BDP-a moţemo vidjeti na sljedećem 
grafikonu: 
 
Slika 4.5.1. 
Reakcija na Cholesky 1 S.D. inovaciju ± 2 S.E.
Reakcija DREALGDPHR na DREALGDPHR
Reakcija DREALGDPHR na DREALX_M
5
5
4
4
3
3
2
2
1
1
0
0
-1
-1
-2
-2
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Reakcija DREALX_M na DREALGDPHR
Rakcija DREALX_M na DREALX_M
12
12
8
8
4
4
0
0
-4
-4
-8
-8
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
 
Gornji  desni  prozor  grafikona  moţemo  očitati  kao  reakciju  stope  rasta  realnog  BDP-a  na 
promjenu realnog  salda razmjene  robom  i  uslugama  (neto  izvoza roba  i usluga)  na  temelju 
podataka  za  razdoblje  1995. – 2014.:  jedan  impuls  (povećanje  salda  –  porast  suficita  ili 
smanjenje  deficita  –  od  1  standardne  devijacije)  uzrokuje  nultu  reakciju  BDP-a  u  prvoj 
godini, ali pozitivnu reakciju od gotovo jednog impulsa u drugoj i trećoj godini da bi se potom 
utjecaj gubio prema 7. godini. 
 
 
 
120 
 

 
Utjecaj promjene salda roba i usluga (neto izvoza) na inflaciju moţemo vidjeti na sljedećem 
grafu: 
Slika 4.5.2. 
Reakcija na Cholesky 1 S.D. inovaciju ± 2 S.E.
Reakcija DREALX_M na DREALX_M
Reakcija DREALX_M na INFLATION
12
12
8
8
4
4
0
0
-4
-4
-8
-8
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Reakcija INFLATION na DREALX_M
Reakcija INFLATION na INFLATION
.03
.03
.02
.02
.01
.01
.00
.00
-.01
-.01
-.02
-.02
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
 
 
Prvi  prozor  s  lijeva  u  donjem  redu  pokazuje  reakciju  stope  inflacije  na  promjenu  realnog 
salda roba i usluga na temelju podataka za razdoblje 1995. – 2014.: jedan impuls (povećanje 
neto izvoza roba i usluga od 1 standardne devijacije) uzrokuje neznatno smanjenje inflacije u 
drugoj i trećoj godini od impulsa. 
 
 
 
121 
 

 
Utjecaj promjene neto izvoza na kamatnjak moţemo vidjeti na sljedećem grafu: 
Slika 4.5.3. 
Reakcija na Cholesky 1 S.D. inovaciju ± 2 S.E.
Reakcija DREALX_M na DREALX_M
Reakcija DREALX_M na TREZOR3MJ
8
8
4
4
0
0
-4
-4
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Reakcija TREZOR3MJ na DREALX_M
Reakcija TREZOR3MJ na TREZOR3MJ
2
2
1
1
0
0
-1
-1
-2
-2
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
 
Prvi  prozor  s  lijeva  u  donjem  redu  pokazuje  reakciju  stope  rasta  kamatnjaka  na  promjenu 
realnog  salda  roba  i  usluga  (neto  izvoza)  na  temelju  podataka  za  razdoblje  1995. – 2014.: 
jedan  impuls  (povećanje  neto  izvoza  roba  i  usluga  od  1  standardne  devijacije)  uzrokuje 
reakciju kamatnjaka da prvo poraste 0,6 impulsa (0,6 standardne devijacije) u prvoj godini, 
padne na nulu u drugoj godini i potom snizi kamatnjak za 0,8 impulsa u trećoj godini potom 
ispravlja se do 0,2 impulsa i tako dalje do 10 godine – drugim riječima povećanje neto izvoza 
urokuje dugoročno smanjenje kamatnjaka. 
 
 
 
122 
 

 
Utjecaj  promjene  neto  izvoza  na  nadnicu  i  nezaposlenost  moţemo  vidjeti  na  sljedećem 
grafikonu: 
Slika 4.5.4. 
Reakcija na Cholesky  1 S.D. inov aciju ± 2 S.E.
Reakcija DREALX_M na DREALX_M
Reakcija DREALX_M na DAVGMONNETWAGE
Reakcija DREALX_M na DUNEMPRATEILO
6
6
6
4
4
4
2
2
2
0
0
0
-2
-2
-2
-4
-4
-4
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Reakcija DAVGMONNETWAGE na DREALX_M
Reakcija DAVGMONNETWAGE na DAVGMONNETWAGE
Reakcija DAVGMONNETWAGE na DUNEMPRATEILO
.02
.02
.02
.01
.01
.01
.00
.00
.00
-.01
-.01
-.01
-.02
-.02
-.02
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Reakcija DUNEMPRATEILO na DREALX_M
Reakcija DUNEMPRATEILO na DAVGMONNETWAGE
Reakcija DUNEMPRATEILO na DUNEMPRATEILO
.12
.12
.12
.08
.08
.08
.04
.04
.04
.00
.00
.00
-.04
-.04
-.04
-.08
-.08
-.08
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
 
Prvi  prozor  s  lijeva  u  drugom  redu  pokazuje  reakciju  stope  rasta  prosječne  mjesečne  neto 
plaće na promjenu realnog neto izvoza roba i usluga na temelju podataka za razdoblje 1995. –
 2014.: jedan impuls (povećanje neto izvoza roba i usluga od 1 standardne devijacije) uzrokuje 
neznatan pad mjesečne neto plaće za 0,008 impuls i ispravlja se do 6. godine. Prvi prozor s 
lijeva u trećem redu pokazuje reakciju stope rasta nezaposlenosti (prema ILO metodologiji) 
na  promjenu  realnog  neto  izvoza  roba  i  usluga  na  temelju  podataka  za  razdoblje  1995. –
 2014.: jedan impuls (povećanje neto izvoza roba i usluga od 1 standardne devijacije) uzrokuje 
prvo porast stope nezaposlenosti za 0,04 impulsa u prve dvije godine, da bi se potom ispravio 
već u četvrtoj godini. Podaci sugeriraju restrukturiranje i povećanje produktivnosti uz gotovo 
izostanak smanjenja neto plaće i neznatnu korekciju broja zaposlenih u prve tri godine. 
 
 
 
123 
 

 
Utjecaj promjene neto izvoza na drţavni deficit i javni dug moţemo pogledati na sljedećem 
grafikonu: 
Slika 4.5.5. 
Reakcija na Cholesky 1 S.D. inovaciju ± 2 S.E.
Reakcija  DREALX_M  na  DREALX_M
Reakcija  DREALX_M  na  DEFICIT _GDP
Reakcija  DREALX_M  na  DUG_BDP
30
30
30
20
20
20
10
10
10
0
0
0
-10
-10
-10
-20
-20
-20
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Reakcija  DEFICIT _GDP  na  DREALX_M
Reakcija  DEFICIT _GDP  na  DEFICIT _GDP
Reakcija  DEFICIT _GDP  na  DUG_BDP
.06
.06
.06
.04
.04
.04
.02
.02
.02
.00
.00
.00
-.02
-.02
-.02
-.04
-.04
-.04
-.06
-.06
-.06
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Reakcija  DUG_BDP  na  DREALX_M
Reakcija  DUG_BDP  na  DEFICIT _GDP
Reakcija DUG_BDP na  DUG_BDP
1.5
1.5
1.5
1.0
1.0
1.0
0.5
0.5
0.5
0.0
0.0
0.0
-0.5
-0.5
-0.5
-1.0
-1.0
-1.0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
 
Prvi  prozor  s  lijeva  u  drugom  redu  pokazuje  reakciju  omjera  javnog  deficita  i  BDP-a  na 
promjenu realnog izvoza roba i usluga na temelju podataka za razdoblje 1995. – 2014.: jedan 
impuls  (povećanje  neto  izvoza  roba  i  usluga  od  1  standardne  devijacije)  uzrokuje  minorno 
smanjenje  tog  omjera  (povoljniji  pokazatelj  deficit  kroz  BDP)  do  5.  godine.  Prvi  prozor  s 
lijeva  u  trećem  redu  pokazuje  reakciju  omjera  javnog  duga  i  BDP-a  na  promjenu  realnog 
izvoza roba i usluga na temelju podataka za razdoblje 1995. – 2014.: jedan impuls (povećanje 
neto  izvoza  roba  i  usluga  od  1  standardne  devijacije)  gotovo  da  nema  efekta  na  pokazatelj 
duga kroz BDP. 
 
 
 
124 
 

 
Utjecaj promjene neto izvoza na tečajeve moţemo vidjeti na sljedećem grafu: 
Slika 4.5.6. 
Reakcija na Cholesky 1 S.D. inovaciju ± 2 S.E.
Reakcija DREALX_M na DREALX_M
Reakcija DREALX_M na DTECAJEUR
Reakcija DREALX_M na DTECAJUSD
12
12
12
8
8
8
4
4
4
0
0
0
-4
-4
-4
-8
-8
-8
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Reakcija DTECAJEUR na DREALX_M
Reakcija DTECAJEUR  na  DTECAJEUR
Reakcija DTECAJEUR  na DTECAJUSD
.03
.03
.03
.02
.02
.02
.01
.01
.01
.00
.00
.00
-.01
-.01
-.01
-.02
-.02
-.02
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Reakcija DTECAJUSD na DREALX_M
Reakcija DTECAJUSD to DTECAJEUR
Reakcija DTECAJUSD  na DTECAJUSD
.12
.12
.12
.08
.08
.08
.04
.04
.04
.00
.00
.00
-.04
-.04
-.04
-.08
-.08
-.08
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
 
Prvi  prozor  s  lijeva  u  drugom  redu  pokazuje  reakciju  nominalnog  tečaja  eura  na  promjenu 
realnog  neto  izvoza  roba  i  usluga  na  temelju  podataka  za  razdoblje  1995. – 2014.:  jedan 
impuls (povećanje izvoza roba i usluga od 1 standardne devijacije) uzrokuje ciklička kretanja 
kretanja  iz  neznatne  deprecijacije  tečaja  eura  (jer  poslujemo  više  s  američkim  dolarom)  od 
0,006  impulsa  neznatnu  aprecijaciju  tečaja  eura od  manje od  0,002  impulsa  što  se  kasnije 
ispravlja do četvrte godine. Prvi prozor s lijeva u trećem redu pokazuje reakciju nominalnog 
tečaja dolara na promjenu realnog neto izvoza roba i usluga na temelju podataka za razdoblje 
1995. – 2014.:  jedan  impuls  (povećanje  izvoza  roba  i  usluga  od  1  standardne  devijacije) 
uzrokuje ciklička kretanja iz slabe deprecijacije u drugoj godini od jedva 0,04 impulsa preko 
deprecijacije od 0,01 impulsa u četvrtoj godini što se kasnije ispravlja.  
 
 
125 
 

 
4.6. Ukupni direktni i indirektni efekti 
 
Ako kombiniramo rezultata po scenarijima i prema VAR regresijskoj analizi za prvi scenarij 
moţemo dobiti kretanje stopa rasta u 10 godišnjem razdoblju od aktiviranja TTIP-a. 
Slika 4.6.1. Stope rasta po Scenariju 1 
0,3000000
1,4000000
0,2500000
1,2000000
0,2000000
1,0000000
0,1500000
0,8000000
0,1000000
0,6000000
0,0500000
0,4000000
0,0000000
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0,2000000
-0,0500000
-0,1000000
0,0000000
BDP
Inflacija
Kamata
Prosječna plada
nezaposlenost
deficit/BDP
dug/BDP
HRK/EUR
Izvor: Tablice poglavlja 4.4. i slike 4.5. 
 
Ako kombiniramo rezultata po scenarijima i prema VAR regresijskoj analizi za drugi scenarij 
moţemo dobiti kretanje stopa rasta u 10 godišnjem razdoblju od aktiviranja TTIP-a. 
 
 
126 
 

 
Slika 4.6.2. Stope rasta po Scenariju 2 
0,3000000
2,3500000
2,3000000
0,2500000
2,2500000
0,2000000
2,2000000
0,1500000
2,1500000
0,1000000
2,1000000
0,0500000
2,0500000
0,0000000
2,0000000
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
-0,0500000
1,9500000
-0,1000000
1,9000000
BDP
Inflacija
Kamata
Prosječna plada
nezaposlenost
deficit/BDP
dug/BDP
HRK/EUR
Izvor: Tablice poglavlja 4.4. i slike 4.5. 
 
Ako kombiniramo rezultata po scenarijima i prema VAR regresijskoj analizi za treći scenarij 
moţemo dobiti kretanje stopa rasta u 10 godišnjem razdoblju od aktiviranja TTIP-a. 
Slika 4.6.3. Stope rasta po Scenariju 3 
0,3000000
11,6000000
11,5500000
0,2500000
11,5000000
0,2000000
11,4500000
0,1500000
11,4000000
0,1000000
11,3500000
11,3000000
0,0500000
11,2500000
0,0000000
11,2000000
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
-0,0500000
11,1500000
-0,1000000
11,1000000
BDP
Inflacija
Kamata
Prosječna plada
nezaposlenost
deficit/BDP
dug/BDP
HRK/EUR
Izvor: Tablice poglavlja 4.4. i slike 4.5. 
 
127 
 

 
5. ZAKLJUĈCI 
 
Analiza trgovinskih tokova 
SAD je trgovinski partner RH čija robna razmjena ne predstavlja više od 2% ukupne robne 
razmjene Hrvatske, odnosno 2% do 3% ukupnog izvoza roba Hrvatske, te oko 2% ukupnog 
uvoza roba Hrvatske. Razmjena uslugama Hrvatske sa SAD-om predstavlja svega 2% ukupne 
razmjene usluga Hrvatske sa svijetom, odnosno 1,5% izvoza usluga, te 2-3% ukupnog uvoza 
usluga.  To  znači  da  ukupni  izravni  učinci  ulaska  na  Hrvatsku  ne  mogu  biti  veći  od  5% 
ukupnog izvoza roba i usluga, odnosno uvoza roba i usluga. 
Robna razmjena Hrvatske sa SAD-om predstavlja izmeĎu 0,7 i 0,9 promila ukupne razmjene 
SAD-a, a s obzirom na to da ukupna razmjena SAD-a (izvoz roba i usluga uvećan za uvoz roba 
i usluga) nije veća od 30% američkog BDP-a. 
Hrvatska ima izrazite komparativne prednosti u odnosu na SAD, i analizom 
zakljuĉujemo kako će povećati izvoz u SAD, te oĉekujemo povećanje narudţbi i 
rast kad TTIP uĊe u primjenu, u slijedećim proizvodima/uslugama:  

1.  [081] Hrana za ţivotinje (bez nesamljevenih ţitarica) 
2.  [542] Lijekovi (uklj. veterinarske lijekove) 
3.  [562] Gnojiva (osim onih iz skupine 272) 
4.  [661] Vapna, cement, proizvedeni graĎevinski materijal (bez stakla, gline) 
5.  [714] Strojevi i motori, neelektrični; dijelovi, n.u.d. 
6.  [718] Ostali strojevi za stvaranje energije i dijelovi, n.u.d. 
7.  [728] Drugi strojevi za pojedine industrijske grane, n.u.d. 
8.  [793] Brodovi, čamci i plutajući objekti 
9.  [891] Oruţje i streljivo 
10. Putovanja/turizam 
11.  Istraţivanje i razvoj 
Hrvatska ima izrazite komparativne nedostatke u odnosu na SAD i analizom 
zakljuĉujemo kako će povećati uvoz iz SAD, te oĉekujemo smanjenje narudţbi 
domaćih proizvoĊaĉa, pojaĉanu konkurenciju i na domaćem trţištu kao i 
posredno kroz zajedniĉko trţište EU, te restrukturiranje/konsolidaciju kad 
TTIP uĊe u primjenu, u slijedećim proizvodima/uslugama: 

1.  [057] Voće i orašasti plodovi , svjeţi ili suhi 
2.  [321] Ugljen, u prahu ili ne, nenagomilani 
3.  [541] Lijekovi i farmaceutski proizvodi, osim 542 
4.  [745] Drugi neelektrični strojevi, alati i mehanički aparati 
128 
 

 
5.  [752] Strojevi za automatsku obradu podataka, n.u.d. 
6.  [764] Telekomunikacijska oprema, n.u.d..; i dijelovi, n.u.d. 
7.  [781] Motorna vozila za prijevoz osoba 
8.  [791] Ţeljeznička vozila i pripadajuća oprema 
9.  [872] Medicinski instrumenti i aparati, n.u.d., itd 
10. [874] Aparati za mjerenje, analiziranje i kontrolu, n.u.d. 
11.  Naknade za prava intelektualnog vlasništva 
 
Utjecaj na poljoprivredu  
S promijenjenim carinskim i necarinskim mjerama u mliječnom sektoru otvaraju se 
mogućnosti i za našu mliječnu industriju sa svojim preraĎevinama, vrhunskim 
fermentiranim proizvodima i sirevima. Kontinuirano raste izvoz vina na trţište SAD-a gdje se 
već godinama ulaţu znatna sredstva u promidţbu pa bi te napore trebalo još pojačati. Ribe i 
riblje preraĎevine, naročito proizvodi akvakulture, te proizvodi prehrambene industrije koji 
su godinama prisutni na trţištu SAD-a imat će bitno povoljnije uvjete pristupa na trţište 
SAD-a te time i šanse rasta veće od prosječnih.  
 
Utjecaj na industriju 
Kod  raznih  sektora  industrije  će  doći  do  usklaĎivanja  nazivlja,  utvrĎivanja  rizika  (poput 
zapaljivosti  proizvoda),  sigurnosti  za  potrošače  (poput  korištenja  dopustivih  i  nedopustivih 
kemikalija  te  označavanja),  načina  proizvodnje  i  suradnje  regulatornih  tijela.  Najznačajnije 
promjene  će  biti  kod  tekstila,  kemikalija  i  pesticida,  farmaceutske  industrije,  kozmetičke 
industrije,  industrije  medicinskih  pomagala,  vozila  te  strojogradnje  i  inţenjerstva.  To  će 
dovesti do smanjivanja nepotrebnih dupliciranja postupaka prilikom puštanja proizvoda na 
europsko odnosno američko trţište, tako da se za proizvoĎače u svim tim područjima očekuje 
olakšanje poslovanja i na trţištu SAD-a. 
 
Utjecaj na energetiku 
Tehnologija proizvodnje energije i instalirani kapaciteti proizvodnje energije u Hrvatskoj i 
dalje će koristiti uvozni ugljen, pa tako i američki. Mogućnost suradnje na području energije 
je na području LNG-a preko terminala na Krku. Uspije li se otkloniti problem na strani SAD-a 
o izvozu nafte, to takoĎer moţe pospješiti suradnju SAD-a i EU preko Hrvatske. 
129 
 

 
 
Utjecaj na javnu nabavu 
Javna nabava predstavlja jednu od većih prepreka za europska trgovačka društva, osobito za 
mala i srednja društva. Kroz TTIP se pokušava ograničiti utjecaj raznoraznih američkih 
zakona koji ograničavaju pristup američkom trţištu kao što su Jonesov zakon, Zakon 
kupujmo američko, zakoni o kabotaţi u pomorskom i zračnom prometu, te zakon o jaruţanju. 
Ukidanjem primjene tih zakona na tvrtke iz EU omogućio bi se veći pristup za 
brodogradilišta, pomorske i zračne prijevoznike, graĎevne i inţenjerske tvrtke, te za sve 
ostale (osobito male i srednje) tvrtke iz EU. 
 
Utjecaj na tržište rada 
Mjesečne plaće po sektorima privrede u Americi više su ili jednake prosjeku EU-a te značajno 
više od onih u Hrvatskoj što znači da je malo vjerojatno da će proizvodi iz SAD-a zamijeniti 
proizvode iz Hrvatske, a time i ukinuti radna mjesta u tim sektorima u Hrvatskoj. Prilikom 
pregovaranja u okviru sporazuma s Kanadom i u predloţenim tekstovima TTIP sporazuma 
upućuje se na poštivanje ILO i UN pravila oko prava rada. Iako vizni reţim nije predmet TTIP 
pregovora, lako je uvidjeti kako uz ujednačavanje kvalifikacija i naziva diploma, olakšavanje 
putovanja stručnjaka s jednog na drugo trţište svakako je nuţno. 
 
Utjecaj na zaštitu okoliša 
UsporeĎujući  standarde  zaštite  okoliša  u  EU  i  SAD-u,  a  i  kao  sudionici  i  potpisnici  na 
nedavnoj konferenciji o globalnim klimatskim promjenama COP21 Paris krajem 2015. godine 
moţemo potvrditi da je standard zaštite okoliša visok u oba partnera. U tom smislu ne vidimo 
veliku  vjerojatnost  sniţavanja  standarda  zaštite  okoliša.  Ostaje  pitanje  korištenja  američke 
nafte dobivene frackingom iz šriljevca, što je vezano uz ukidanje zabrane izvoza nafte izvan 
SAD-a, a koje predstavlja ekološki problem na tlu SAD-a, a ne EU niti Hrvatske. Što se tiče 
GMO  proizvoda,  EU  i  Hrvatska  ima  institucije  koje  taj  problem  reguliraju.  TakoĎer,  strana 
potraţnje i kupaca koji u EU zahtijevaju označavanje takvih proizvoda i proizvoda koji sadrţe 
takve  sastojke,  EU  zajednička  poljoprivredna  politika  koja  moţe  nadoknaditi  financijsku 
razliku,  EU  fondovi  koji  mogu  financirati  ruralni  razvoj,  EU  Social  Fund,  EU  fondovi  za 
inovacije, te prilični troškovi transporta iz SAD do EU svakako već utječu na uravnoteţenje 
tih eventualnih razlika u konkurentnosti. Što se tiče označavanja GMO proizvoda, pravo EU 
130 
 

 
zahtijeva da, gdje proizvodi sadrţe ili se sastoje od dopuštenih GMO-a ili su proizvedeni od 
GMO, moraju biti jasno označeni kao takvi.  
 
Utjecaj na strane investicije 
Uvjeti  poslovanja  koje  odreĎuje  Vlada  svojim  zakonima  i  propisima  puno  više  utječu  na 
prijemčivost  zemlje  za  strana  ulaganja  nego  sporazumi  ulaganjima  bili  oni  BIT  izmeĎu 
Hrvatske i SAD-a ili novi u okviru TTIP-a. Nakon što se kroz TTIP usvoji novi prijedlog ISDS-
a, taj će novi mehanizam zamijeniti dosadašnje odredbe u BIT-u izmeĎu Hrvatske i SAD-a, 
što  će  za  Hrvatsku  biti  povoljnije  uvoĎenjem  detaljnijh  odredbi  o  cjelokupnom  procesu, 
opravdanim  razlozima  za  pokretanje  postupka  i  sl.;  uvoĎenjem  prava  drţave  da  moţe 
izmijeniti postojeće ili donijeti nove zakone radi zaštite legitimnih ciljeva od javnog interesa; 
uvoĎenjem  kriterija  kvalitete  arbitara,  detalji  postupka  izbora  arbitara,  te  najviši  standardi 
transparentnosti  postupanja  i  nezavisnosti  arbitara;  kao  i  mogućnost  ţalbe  na  konačnu 
odluku arbitara; što je već predloţeno u novom tekstu o ISDS-u u okviru 11. runde pregovora 
oko TTIP-a. 
 
Procijenjeni ukupni direktni efekti TTIPa na izvoz i uvoz 
U  odnosu  na  početnu  situaciju  izvoz  roba  i  usluga  u  SAD  u  iznosu  od  3,129  milijardi  kuna 
prema Scenariju 1 povećava  se na 3,188 milijardi kuna (samo radi ukidanja carina na izvoz 
roba  od  strane  SAD-a)  odnosno  za  1,9%,  prema  Scenariju  2  (ukidanje  carina  i  manje 
ambiciozno smanjivanje necarinskih prepreka za 10%) povećava se na 3,262 milijardi kuna 
odnosno  za  4,25%,  dok  se  prema  Scenariju  3  (ukidanje  carina  i  ambiciozni  program  koji 
ukida sve necarinske prepreke) povećava na 3,93 milijardi kuna odnosno za 25,6%. 
U  odnosu  na  početnu  situaciju  uvoz  roba  i  usluga  iz  SAD-a  od  2,639  milijardi  kuna  prema 
Scenariju 1 povećava se na 2,672 milijardi kuna (samo radi ukidanja carina na uvoz roba iz 
Amerike  od  strane  EU28)  odnosno  za  1,2%,  prema  Scenariju  2  (ukidanje  carina  i  manje 
ambiciozno  smanjivanje  necarinskih  prepreka  za  10%)  povećava  se  na  2,712  milijardi  kuna 
odnosno  za  2,77%,  dok  se  prema  Scenariju  3  (ukidanje  carina  i  ambiciozni  program  koji 
ukida sve necarinske prepreke) povećava na 3,073 ili za 16,4%. 
 
Procijenjeni ukupni direktni efekti TTIP-a na trgovinu 
Suficit u ukupnoj razmjeni roba i usluga tako s početnih 489 milijuna kuna prema Scenariju 1 
raste  na  515  milijuna  kuna  odnosno  za  5,3%,  prema  Scenariju  2  na  550  milijuna  kuna 
odnosno za 12,3%, a prema Scenariju 3 na 857 milijuna kuna odnosno za 75%. 
Ukupni  obujam  razmjene  roba  i  usluga  s  početnih  5,768  milijardi  kuna  prema  Scenariju  1 
raste na 5,86 milijardi odnosno za 1,6%, prema Scenariju 2 na 5,974 milijarde kuna odnosno 
za 3,6%, a prema Scenariju 3 na 7,003 milijarde kuna odnosno za 21,4%. 
131 
 

 
U odnosu na ukupni hrvatski izvoz roba i usluga koji je u prosjeku 2012., 2013. i 2014. godine 
iznosio 143,195 milijarde kuna prema Scenariju 1 on se povećava na 143,254 milijarde kuna 
odnosno za 0,04%, prema Scenariju 2 na 143,328 milijardi kuna odnosno za 0,09%, a prema 
Scenariju 3 na 143,996 milijarde kuna odnosno za 0,6%. 
U odnosu na ukupni hrvatski uvoz roba i usluga koji je u prosjeku 2012., 2013. i 2014. godine 
iznosio 139,860 milijarde kuna prema Scenariju 1 on se povećava na 139,893 milijardi kuna 
odnosno za 0,02%, prema Scenariju 2 na 139,933 milijardi kuna odnosno za 0,05%, a prema 
Scenariju 3 na 140,294 milijardi kuna odnosno za 0,3%. 
U odnosu na ukupni hrvatski saldo roba i usluga koji je u prosjeku 2012., 2013. i 2014. godine 
iznosio  (suficit)  3,335  milijarde  kuna  prema  Scenariju  1  on  se  povećava  na  3,361  milijardi 
kuna odnosno za 0,8%, prema Scenariju 2 na 3,395 milijardi kuna odnosno za 1,8%, a prema 
Scenariju 3 na 3,703 milijardi kuna odnosno za 11%. 
U odnosu na ukupni obujam hrvatske razmjene robama i uslugama koji je u prosjeku 2012., 
2013. i 2014. godine iznosio 283,055 milijarde kuna prema Scenariju 1 on se povećava na 
283,147 milijardi kuna odnosno za 0,03%, prema Scenariju 2 na 283,261 milijardi kuna 
odnosno za 0,07%, a prema Scenariju 3 na 284,290 milijardi kuna odnosno za 0,4%. 
 
Procijenjeni ukupni direktni efekti TTIP-a na hrvatski BDP 
Ukupna promjena vanjske trgovine prema Scenariju 1 (samo ukidanje carina) dovela bi 
prema identitetu BDP-a do izravnog povećanja BDP-a od 0,01%. Ukupna promjena vanjske 
trgovine prema Scenariju 2 (ukidanje carina i smanjivanje NTB za 10%) dovela bi prema 
identitetu BDP-a do izravnog povećanja BDP-a od 0,02%. Ukupna promjena vanjske trgovine 
prema Scenariju 3 (ukidanje carina i potpuno ukidanje NTB) dovela bi prema identitetu 
BDP-a do izravnog povećanja BDP-a od 0,11%. Budući da je inflacija vrlo niska, moţemo je 
apstrahirati i pretpostaviti da bi ove stope vrijedile i kao stope povećanja realnog BDP-a. 
 
Procijenjeni indirektni efekti TTIP-a na hrvatsku privredu 
Ukupna promjena vanjske trgovine (neto izvoza) prema Scenariju 1 (samo ukidanje carina) 
dovela bi indirektno do povećanja salda vanjske trgovine (neto izvoza) godišnje preko 1% u 
deset godina od uspostave TTIP-a, BDP-a od 0,01% rastući do 0,1% u četvrtoj godini pa do 
desete godine, rast kamata u prve dvije godine 0,25% koje padaju do -0,1% u desetoj godini. 
Promjene ostalih makroekonomskih varijabli su neznatne. 
Ukupna promjena vanjske trgovine (neto izvoza) prema Scenariju 2 (ukidanje carina i 
smanjivanje NTB za 10%) dovela bi indirektno do povećanja salda vanjske trgovine (neto 
izvoza) godišnje preko 2% u deset godina od uspostave TTIP-a, BDP-a od 0,02% rastući do 
0,11% u četvrtoj godini pa do desete godine, rast kamata u prve dvije godine 0,5% i 0,1% u 
132 
 

 
trećoj godini koje padaju do -0,07% u desetoj godini. Promjene ostalih makroekonomskih 
varijabli su neznatne. 
Ukupna promjena vanjske trgovine (neto izvoza) prema Scenariju 3 (ukidanje carina i 
potpuno ukidanje NTB) dovela bi indirektno do povećanja salda vanjske trgovine (neto 
izvoza) godišnje preko 11% u deset godina od uspostave TTIP-a, BDP-a od 0,11% rastući do 
0,2% u četvrtoj godini pa do desete godina, rast kamata od prve godine 0,27% pa usporavaju 
do 0,15% desetoj godini. Promjene ostalih makroekonomskih varijabli su neznatne. 
Prema  informacijama iz  dosadašnjeg  tijeka  pregovora  moţemo  zaključiti  da  i  u  najslabijem 
(prvom  scenariju)  TTIP-a  dolazi  do  blagih  ali  pozitivnih  utjecaja  na  hrvatski  izvoz  u  SAD, 
poboljšanje  robne  razmjene  i  vanjskotrgovinske  bilance  Hrvatske  prema SAD,  te  povećanje 
hrvatskog BDP-a u razdoblju 10 godina nakon početka primjene TTIP-a. U slučaju scenarija 3 
ti su efekti osjetni.  
 
 
133 
 

 
LITERATURA 
 
1. 
Babić,  Ante,  (2015),  „STUDIJA:  „ANALIZA  STANJA  I  DUGOROČNA 
MAKROEKONOMSKA  ANALIZA  RAZVOJA  HRVATSKOG  IZVOZA“,  CID  i 
HBOR, 2015 
2. 
Babić,  Ante,  (2015),  urednik  i  glavni  autor,  „Bijela  Knjiga  –  White  Book  2015“, 
Foreign Investor's Council of Croatia (FIC), 2015. 
3. 
Babić Ante, (2013) „EUforija: Kako uspješno poslovati u EU?“, CID, 2013. 
4. 
Babić, Ante, (2010), urednik i glavni autor, „Dubinska Analiza Hrvatskih Izvoznih 
Potencijala“, CID i Hrvatski izvoznici, Ministarstvo Gospodarstva, 2010. 
5. 
Babić,  Ante,  (2003),  „Flatliners:  The  Story  of  Croatian  Exports“,  objavljeno  u 
zborniku konferencije “Transition in Central and Eastern Europe  - Challenges of 
21st Century, Conference Proceedings”, ISBN: 9958-605-37-6, str. 3-8. 
6. 
Babić  Ante,  (2003):  "MAKRO1:  A  Small  Quarterly  Mundell-Fleming  Model  for 
Croatia", mimeo. 
7. 
Babić Ante, (2001): “INO1: Tromjesečni model sektora inozemstva za Hrvatsku”, 
mimeo. 
8. 
Babić,  Ante,  (1999),  “Pouke  Mundell-Flemingovog  modela”,  Ekonomski  Pregled, 
br. 10, 1999, Hrvatsko društvo ekonomista, str.1150-1192. ISSN 0424-7558. 
9. 
Babić,  Ante  et  al.,  (2004),  „Nacionalni  Razvojni  Plan  2005-2009“,  Vlada 
Republike Hrvatske, 2004, Zagreb, mimeo. 
10. 
Babić  A.  i  M.  Babić,  (2008.),  „MeĎunarodna  ekonomija“,  7.  izdanje,  Sigma 
savjetovanja d.o.o., Zagreb. 
11. 
Babić  A.  i  T.  Babić,  (2015a),  „Optimalni  nastup  izvoznika  u  jugoistočnoj  aziji“, 
mimeo. 
12. 
Babić,  Ante  i  Veljko  Drakulić,  (2014),  CID  i  BonLine,  „Prezentacija:  Performans 
Hrvatskih Izvoznika“ na Konvenciji Hrvatskih izvoznika 2014. 
13. 
Babić,  Ante,  i  Tihomir  Stučka,  “Determinants  of  FDI  in  CEEC  and  Baltic 
Countries”, (2001), International conference “Fourth International Conference on 
Enterprise  in  Transition”  of  Economic  Faculty  University  of  Split,  Hvaru  24-26 
May 2001. 
14. 
Babić,  Ante,  Ivo  Krznar,  Danijel  Nestić  i  Sandra  Švaljek,  (2005),  “Dinamička 
analiza  odrţivosti  javnog  i  vanjskog  duga  Hrvatske”,  Croatian  Economic  Survey 
No.  7.  2005,  Institute  of  Economics,  Zagreb  and  Ministry  of  Finance  of  the 
Republic 
of 
Croatia, 
Zagreb, 
2005. 
ISSN 
1330-4860, 
http://hrcak.srce.hr/file/9610  
134 
 

 
15. 
Babić,  Ante,  Mate  Granić,  Neven  Mimica  i  Siniša  Grgić:  „Europski  fondovi  za 
Hrvatsku:  Kako  iskoristiti  sredstva  iz  fondova  EU“,  Europski  pokret  Hrvatska  i 
Nacionalni rodoslovni centar, Zagreb, 2005. 
16. 
Babić, Tomislav, “Konkurentnost hrvatskog gospodarstva na trţištima jugoistočne 
azije”, Magistarski rad, Zagreb, 2012. 
17. 
Baldwin,  Richard  E.,  i  Anthony  J.  Venables  (1985):  „Regional  Economic 
Integration” u Handbook of International Economics, Sv. III, Gene M. Grossman i 
Kenneth Rogoff ur., North-Holland, Amsterdam/NewYork, 1985., str. 1597-1644. 
18. 
CEPR,  (2013),  „Reducing  Transatlantic  Barriers  to  Trade  and  Investment:  An 
Economic Assessment“, CEPR, London, 
19. 
Deardorff, Alan V. (1984.): "Testing Trade Theories and Predicting Trade Flows" u 
Handbook of International Economics, Vol. I, R.W. Jones i P.B. Kenen ur., North-
Holland, Amsterdam/NewYork, 1984., str. 467-517. 
20. 
Drţavni zavod za statistiku, www.dzs.hr, razna priopćenja i podaci 
21. 
Ecorys,  (2009.),  „Non-Tariff  Measures  in  EU-US  Trade  and  Investment  –  An 
Economic Analysis“,  
22. 
EIZ,  (2000),  Studija  "Kvartalni  makroekonometrijski  model  Hrvatskog 
gospodarstva", mimeo, 2000. 
23. 
Engle, Robert F. i C.W.J. Granger, (1987): “Co-Integration and Error Correction: 
Representation,  Estimation,  and  Testing”,  Econometrica,  Sv.  55,  br.  2,  (oţujak 
1987.), str. 251–276 
24. 
Europska 
komisija: 
„Ten 
years 
without 
frontiers“, 
2002., 
(http://ec.europa.eu/internal_market/top_layer/historical_overview/docs/worki
ngdoc_en.pdf)
  
25. 
Europska  komisija,  GU  za  trgovinu,  podaci  i  materijali  o  TTIPu, 
http://ec.europa.eu/trade/policy/in-focus/ttip/  
26. 
Europski parlament: “European Commission proposal to authorise the opening of 
negotiations  on  a  Transatlantic  Trade  and  Investment  Partnership  between  the 
European Union and United States of America”, travanj 2013.  
27. 
Europski  parlament:  „Risk  and  opportunities  for  the  EU  agri-food  sector  in  a 
possible 
EU-US 
agreement”, 
Bruxelles, 
srpanj 
2014., 
http://www.europarl.europa.eu/studies 
28. 
Eurostat, http://ec.europa.eu/eurostat, razni podaci 
29. 
Fair,  Ray  C.,  “Specification,  Estimation,  and  Analysis  of  Macroeconometric 
Models”, Harvard University Press, Cambridge USA, 1984. 
135 
 

 
30. 
Feenstra, Robert C. (1985.): „Estimating the Effects of Trade Policy” u Handbook 
of International Economics, Sv. III, Gene M. Grossman and Kenneth Rogoff eds., 
North-Holland, Amsterdam/NewYork, 1985., str. 1553-1595. 
31. 
Goldstein, Morris, i Mohsin S. Khan (1985.): „Income and Price Effects in Foreign 
Trade”  u  Handbook  of  International  Economics,  Sv.  II,  R.W.  Jones  and  P.B. 
Kenen eds., North-Holland, Amsterdam/NewYork, 1985., str. 1041-1105. 
32. 
Green,  William  H.,  „Econometric  Analysis”,  3.  izd.,  Prentice  Hall,  New  Jersey, 
1997. 
33. 
Granger, C.W.J., (1969.): „Investigating Causal Relations by Econometric Models 
and Cross-Spectral Methods”, Econometrica, br. 37, 1969., str. 424–38. 
34. 
Hamilton, Daniel S., i Pelkmans, Jacques, (2015.), „Rule-Makers or Rule-Takers? 
Exploring  the  Transatlantic  Trade  and  Investment  Partnership“,  Rowman  & 
Littlefield International, London 
35. 
Hamilton,  James  D.,  (1994.),  Time  Series  Analysis,  Princeton  University  Press, 
Princeton, N.J., 1994. 
36. 
Harris,  Richard  I.  D.,  “Using  Cointegration  Analysis  in  Econometric  Modelling”, 
Prentice Hall / Harvester Wheatsheaf, 1995. 
37. 
IMF, World Economic Outlook, razne godine, Washington D.C. 
38. 
Kałużyńska, Małgorzata , Katarzyna Smyk, i Jakub Wiśniewski, „5 years of Poland 
in the EU”, Varšava 2009., Office of the Committee for European Integration 
39. 
Kerr, William A.,  i Nicholas Perkidis, „The economics of international business”, 
Chapman and Hall, 1995. 
40. 
Krugman, P.R. i M. Obstfeld: International Economics: Theory and Policy., 5. izd., 
Reading, Mass.: Addison-Wesley, 2000. 
41. 
Leamer,  Edward  E.,  and  James  Levinsohn  (1985.):  „International  Trade  Theory: 
The  Evidence”  u  Handbook  of  International  Economics,  Sv.  III,  Gene  M. 
Grossman i Kenneth Rogoff ur., North-Holland, Amsterdam/NewYork, 1985., str. 
1339-1394. 
42. 
Maddala, G.S., „Limited-Dependent and Quantitative Variables in Econometrics”, 
Cambridge University Press, 1983. 
43. 
Mayer,  J.  Export  Dynamism  and  Market  Access,  WIDER,  Discussion  Paper  No. 
2003/42 
44. 
McDonald, Frank, i Fred Burton, „International Business“, Thomson, 2002. 
45. 
Mervar, Andrea (1993.):„Estimates of the Traditional Export and Import Demand 
Functions in the Case of Croatia”, Croatian Economic Survey 1993, Ţ. Rohatinski 
ur., Institute of Economics Zagreb and National Bank of Croatia, Zagreb, 1994. 
46. 
Mikić, M., International Trade, Macmillan, 1998. 
136 
 

 
47. 
Mills,  Terence  C.,  „Modelling  Trends  and  Cycles  in  Economic  Time  Series“, 
Pagrave Macmillan, 2003. 
48. 
Ministarstvo 
gospodarstva 
RH, 
Industrijska 
strategija, 
http://www.mingo.hr/page/kategorija/industrijska-strategija-republike-
hrvatske-2014-2020 

49. 
MVEP,  Povjerenstvo  za  internacionalizaciju  hrvatskoga  gospodarstva,  „Akcijski 
plan 
podrške 
izvozu 
2014. 

2015.”, 
Zagreb 
2014., 
http://www.mvep.hr/files/file/2014/140508-ap-podrske-izvozu-2014-2015.pdf  
50. 
MVEP,  Povjerenstvo  za  internacionalizaciju  hrvatskoga  gospodarstva,  „Akcijski 
plan 
podrške 
izvozu 
2014. 

2015. 

Prilog”, 
Zagreb 
2014., 
http://www.mvep.hr/files/file/2014/140508-prilog-1_ap-podrske-izvozu-2014-
2015.pdf  
 
51. 
MVEP, 
Strateški 
plan 
za 
2016. – 2018., 
http://www.mvep.hr/files/file/dokumenti/150717-strateski-plan-mvep-2016-
2018.pdf  
52. 
Pindyck, Robert S. i Daniel D. Rubinfeld, (1991), Econometric Models & Economic 
Forecasts, 3. izd., McGraw-Hill, New York, 1991. 
53. 
Salvatore,  Dominick,  „Ekonomija  za  Menadţere  u  svjetskoj  privredi“,  2.  izd., 
MATE d.o.o. Zagreb. 
54. 
Sims,  Christopher  A.,  (1972.):  “Money,  Income,  and  Causality,”  American 
Economic Review, Sv. 62, September 1972., str. 540–552. 
55. 
Škudar, Alen, “Survey and Analysis of Foreign Direct Investment in the Republic 
of  Croatia”,  (2004.),  CNB  Survey  S-9,  http://www.hnb.hr/publikac/pregledi/s-
009.pdf , Croatian National Bank, Zagreb 
56. 
UNCTAD, Trade and Development Report, razne godine, UNCTAD, Ţeneva 
57. 
UNCTAD, World Investment Report, razne godine, UNCTAD, Ţeneva 
58. 
Vlada  SAD-a,  Ministarstvo  trgovine,  podaci  i  materijali  o  TPP-u, 
http://www.trade.gov/fta/tpp/?utm_source=hero&utm_medium=tradegov&utm_campaign
=tpp  
59. 
Vlada 
SAD-a, 
Ministarstvo  trgovine,  podaci  i  materijali  o  TTIP-u, 
https://ustr.gov/ttip  
60. 
Wooldridge, Jeffrey M., „Econometric Analysis of Cross Sectiona and Panel Data“, 
MIT, 2002. 
61. 
Svjetska banka, World Development Report, razne godine, Washington  
 
 
137 
 

 
POJMOVNIK I KRATICE 
 
ASEAN – Udruţenje jugoistočno-azijskih zemalja 
BDP – Bruto domaći proizvod 
BDV – Bruto dodana vrijednost (razlikuje se od BDP-a za razliku izmeĎu bazičnih i trţišnih 
cijena) 
BIT – bilateralni investicijski sporazum (Bilateral Investment Treaty), sporazum koji regulira 
investicijsku suradnju izmeĎu dvije zemlje 
CAP  –  Zajednička  poljoprivredna  politika  ZPP,  (Common  Agricultural  Policy),  zajednička 
poljoprivredna politika EU koja uključuje subvencije/potpore poljoprivredne proizvodnje. 
CARIFORUM  –  Karipski  Forum,  grupa  afričkih,  azijskih  i  srednjeameričkih  zemalja  koje 
intenziviraju ekonomsku suradnju s EU 
CETA – Kanadsko-europski trgovinski sporazum (Canadian-European Trade Agreement) 
CEFTA  –  Srednjoeuropsko  područje  slobodne  trgovine,  započelo  1992.  godine  s  Poljskom, 
Češkom,  Slovačkom  i  MaĎarskom;  nastavilo  sa  Slovenijom,  Bugarskom  i  Rumunjskom, 
Hrvatskom i zemljama jugoistočne Europe nakon proširenja EU-a 2004. godine. 
DG – Glavni direktorat, Glavna uprava, glavna razdjelna jedinica unutar Europske Komisije 
DG  TRADE  –  Glavna  Uprava  unutar  Europske  Komisije  zaduţena  za  vanjskotrgovinska 
pitanja 
DZS – Drţavni zavod za statistiku 
EEA  –  Europsko  ekonomsko  područje  (uključuje  zemlje  EU,  zemlje  EFTA-e  i  još  neka 
područja) 
EFTA – Europsko područje slobodne trgovine 
EU – Europska Unija 
FDI  –  izravna  strana  ulaganja,  direktne  inozemne  investicije,  (Foreign  Direct  Investment), 
ulaganja koje naprave nerezidenti u nekoj zemlji. 
FTA – Ugovor o slobodnoj trgovini (bilateralan) s nekom zemljom. 
GATT  –  Opći  sporazum  o  trgovini  i  carinama  (General  Agreement  on  Tariffs  anf  Trade), 
privremeni  sporazum  koji  je  regulirao  multilateralnu  trgovinu  od  konferencije  u  Bretton-
Woodsu 1944., pa do uspostavljanja WTO-a 1995. 
GDR – ulaganje u vrijednosnice preko banke u obliku protustavke za depozit (Global Deposit 
Receipt) 
GMO  –  genetski  modificirani  organizmi  (Genetically  Modified  Organisms),  hrana  koja  je 
nastala miješanjem biljnih i nebiljnih primjesa 
HNB – Hrvatska narodna banka. 
ICSID  –  MeĎunarodni  centar  za  rješavanje  investicijskih  sporova  (International  Center  for 
Settlement of Investment Disputes), dio Svjetske banke sa sjedištem u Washingtonu, globalni 
forum za rješavanje sporova izmeĎu investitora i drţava 
138 
 

 
ICT  –  informacijsko-komunikacijska tehnologija,  podrazumijeva sektore  računala,  uredskih 
strojeva,  sowtware-a,  računalskih  usluga  te  komunikacijsku  tehnologiju  i  uslug 
telekomunikacija 
IIT  –  intra-industrijska  trgovina  (Inter-Industry  Trade),  trgovina  koja  se  obavi  izmeĎu 
zemalja  unutar  iste  industrije  ili  sektora  (npr.  izvoz  Mercedes  automobila  iz  EU  i  uvoz GM 
vozila iz SAD-a) 
ILO  –  meĎunarodna  organizacija  rada  (International  Labor  Organization),  sa  sjedištem  u 
Ţenevi 
IPR  –  prava  intelekturalnog  vlasništva  (Intelectual  Property  Rights),  prava  povezana  s 
patentima i autorskim pravima. 
ISDS  –  mehanizam  razrješavanja  sporova  izmeĎu  investitora  i  drţava  (Investment-State 
Dispute Settlement), vaţan dio sporazuma o meĎunarodnoj trgovini ili investicijama 
ISIC – International Standard Industry Classification (zapravo NKD) 
MSP - Mala i srednja poduzeća, isto i SME 
NAFTA  –  Sjevernoamerički  sporazum  o  slobodnoj  trgovini  (North-American  Free  Trade 
Agreement) izmeĎu SAD, Meksika i Kanade, stupio na snagu 1995. 
NKD – Nacionalna klasifikacija djelatnosti (postoje verzije iz 2002. i 2007. godine) 
NTB  –  necarinske  prepreke  (vanjskoj)  trgovini  (Non-tariff  barriers),  sve  prepreke  trgovini 
koje nisu carina 
OECD  –  Organizacija  za  ekonomsku  suradnju  i  razvoj  (Organization  for  Economic 
Cooperation and Development), „klub“ razvijenih zemalja  
SAD – Sjedinjene američke drţave 
SITC – Standard International Trade Classification (zapravo SMTK) 
SME – Mala i srednja poduzeća, MSP (Small and Medium Enterprises) 
SMTK  –  Standardna  meĎunarodna  trgovinska  klasifikacija  (klasifikacija  roba  u  vanjskoj 
trgovini) 
SPS – sanitarni fitosanitarni propisi (Sanitary and PhytoSanitary) kojima proizvodi odreĎene 
kategorije moraju udovoljavati kako bi bili pušteni na dotično trište 
TBT  –  tehničke  prepreke  trgovini  (Technical  Barriers  to  Trade),  regulativa  i  pravila  koje 
postavljaju ograničenja za odreĎeno trţište 
TPP – Transpacifičko partnerstvo (Trans-Pacific Partnership), ekonomski sporazum izmeĎu 
SAD-a i zemalja istočne Azije 
TTIP  –  Partnerstvo  za  transatlantsku  trgovinu  i  ulaganja  (Transatlantic  Trade  and 
Investment Partnership) izmeĎu SAD i EU 
UNCITRAL – Povjerenstvo Ujedinjenih Naroda o MeĎunarodnom Pravu u vanjskoj trgovini 
(UN Commission on International Trade Law) 
UNCTAD – Konferencija o trgovini i razvoju Ujedinjenih Naroda (United Nations Conference 
on  Trade  And  Development),  dio  UN-a  sa  sjedištem  u  Ţenevi  koji  se  bavi  trgovinom, 
investicijama i razvojem kao meĎunarodna organizacija 
139 
 

 
VAR – vektorska autoregresija (Vector AutoRegression), ekonometrijska tehnika 
Velika recesija – Globalna recesija 2008./2009. koja je u nekim područjima potrajala i dulje, 
odnosno do 2012. ili 2014. godine. 
WTO – Svjetska trgovinska organizacija (World Trade Organization) za sjedištem u Ţenevi, 
naslijedila GATT. 
ZPP  –  Zajednička  poljoprivredna  politika,  CAP,  zajednička  poljoprivredna  politika  EU  koja 
uključuje subvencije/potpore poljoprivredne proizvodnje. 
 
140